GLAS JAVNOSTI  

 

I n t e r n e t   i z d a n j e
Subota, 12. 11. 2005.

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Mr Aleksander Duleba, slovački politikolog, o preprekama na putu ka EU i prilikama u našoj zemlji

Srbija i Crna Gora u EU 2020. godine

Slovački ekspert u oblasti spoljne politike smatra da Srbija i Crna Gora najpre mora da savlada proces fiskalizacije koji traži sedam godina, potom treba da postane deo jedinstvenog evropskog tržišta, a mnogo toga zavisi i od idućih izbora. Mnogi ljudi imaju predstavu da će po ulasku u EU život u zemlji izgledati kao u raju, ali to jednostavno nije tako

Od specijalnog izveštača Glasa

BRATISLAVA - Iako su političari u vlasti u SCG uvereni u to da bi naša zemlja mogla da uđe u Evropsku uniju do 2012. godine, strani stručnjaci u oblasti spoljne politike smatraju da će to u najboljem slučaju da se desi 2015. ili čak 2020. godine.

- Ako bi se Srbiji i Crnoj Gori dogodio najbolji scenario, u EU bi mogla da uđe tek 2015. ili 2020. godine. Kada će to biti, zavisi od mnogo faktora. Sam proces fiskalizacije ima nekih šest poglavlja i traži najmanje sedam godina. Koliko znam, fiskalizacija se baš i ne prihvata najbolje u SCG, a posle toga sledi i uključenje Srbije u jedinstveno evropsko tržište.

U Evropskoj uniji su zainteresovani za priključenje SCG, ali neki uslovi jednostavno moraju da se ispune i to nigde nije lako - kaže u ekskluzivnom razgovoru za Glas javnosti mr Aleksander Duleba, veoma uvaženi politikolog u Slovačkoj, koja je pre godinu i po dana postala članica EU. Gospodi Duleba je, inače, rukovodilac projekta čiji je cilj da se Srbiji i Crnoj Gori olakša ulazak u EU.

Narod ne mari što je tuđe

Slovačka republika je danas vlasnik svega jedne banke, sa dugom koji otplaćuju 30 godina, kao i polovine akcija Elektrodistribucije. Običan narod se ovakvom sistemu uopšte ne protivi jer im je najbitnije da imaju posao i da budu pošteno plaćeni .

Većina ljudi u Srbiji misli da će mnogo toga da se promeni po ulasku u EU. Da li se posle godinu i po dana od učlanjena Slovačke u EU mogu primetiti neke promene?
- To je više iluzija. Mnogi ljudi imaju predstavu da će po ulasku u EU život u zemlji izgledati kao u raju, ali to jednostavno nije tako. Kod nas su se krucijalne promene desile pre ulaska u EU, uglavnom od 2000. do 2003. godine, reforme u zakonodavstvu, bankarstvu i borbi protiv korupcije.

Da li se u tom periodu pre, ali i posle učlanjenja, popravio standard stanovništva?
- Pa recimo da je prosečna plata u Slovačkoj sada oko 400 evra, što je dva puta više nego 2000. godine. Sa osam odsto u 1998. godini inflacija je do 2005. pala na tri odsto.

Da li je smanjen broj nezaposlenih? Poznato je da Slovačka bila treća po broju nezaposlenih u zemljama članicama EU.
- Oko 2000. godine je među radno sposobnim stanovništvom bilo približno 28 odsto nezaposlenih, a sada je taj procenat oko 15 odsto. Ne možete očekivati da reforme odmah donesu rezultate. Rezultati tek pristižu jer i veliki investitori tek dolaze. Na primer, kompanije poput "Pežoa", "Honde", "Folksvagena", "Ju-Es stila" tek stižu u našu zemlju koja je najpre morala da im omogući uslove da dođu. Njihovim dolaskom otvaraju se i nova radna mesta. Možda će pravi efekti reformi u Slovačkoj moći da se osete 2008. ili 2010. godine.

Sve pokriveno zakonom

Da li su političari iz prethodne vlasti odgovarali za zloupotrebe položaja i da li je protiv njih uopšte pokrenuta istraga?
- Pokretani su postupci, ali bez većeg uspeha, zato što oni zapravo "nisu" počinili krivična dela jer su akcije koje su preduzimali tada bile u skladu sa zakonima, koje su, naravno, oni doneli. Sada su zakoni promenjeni, ali ne može retroaktivno da im se sudi - kaže Duleba.

Šta je bio najveći problem koji je Slovačka morala da reši da bi ušla u EU?
- Najpre smo morali da približimo novac običnom stanovništvu i da smanjimo količinu novca kojom vlada raspolaže jer se na taj način rešava i naš drugi najveći problem, korupcija. Koliki je nivo korupcije bio u Slovačkoj, najbolje govori dug od 130 biliona slovačkih kruna (oko 3,3 biliona evra) koji je ostavio bivši premijer sa svojim bliskim prijateljima. On je, zapravo, omogućio svojim partijskim drugovima kredite iz državnih banaka koji nikada nisu vraćeni. A onda su ti partijski drugovi, bez tendera i po veoma niskoj ceni, tim istim parama kupovali slovačke firme. Na taj način država nije oštećena samo za 130 biliona kruna, nego i za novac koji je mogao biti dobijen realnom privatizacijom.

Posle pada Mečijara, nova vlada je povukla mudar potez i sve dugove slovačkih banaka prebacila na jednu, a ostale pripremila za pravu privatizaciju. Novcem iz kredita Evropske unije pokriven je stari dug, s planom otplate od 30 godina. Kad su kasnije banke privatizovane i počele da rade normalno, počele su da se smanjuju kamatne stope i običan građanin je lako mogao da dobije kredit za osnivanje malih ili srednjih preduzeća.

Hoćete da kažete da je time u Slovačkoj iskorenjena korupcija?
- Ne. Naravno da u svakoj zemlji ima korupcije. To je više psihološki fenomen koji svuda postoji. Na primer, ako je mom preduzeću potreban novi radnik, ja ću, naravno, pogledati sve biografije, ali ću pre uzeti nekoga koga znam. U svakom slučaju, najbitnije je da smo suzili prostor za veliku korupciju time što smo omogućili da vlada više ne upravlja velikim novcem. Veliki procenat preduzeća u Slovačkoj je privatizovan, a ostali novac koji vlada ima u budžetu kontroliše posebno telo za monitoring. Značajan je akcenat bačen i na velike nabavke, pa su u tenderske komisije uključeni i predstavnici nevladinih organizacija, prvenstveno iz "Transparensi international".

Cene pale posle ulaska u EU

Koliko je vlada promenjeno u Slovačkoj na putu ka EU?
- Na svu sreću, samo dve. Posle pada Mečijara 1998. godine, opozicija koja je došla na vlast shvatila je da je jedini izlaz iz ove situacije što brža integracija u EU. Čak je i Mečijarova partija bila tog shvatanja, tako da je postojao nacionalni konsenzus o ulasku u EU i sve ostalo je bilo podređeno tom cilju.
Naravno, postojali su ljudi koji su se u početku protivili tome, na primer ljudi iz biznisa, oblasti nekretnina i poljoprivrede. Farmeri su čak protestovali protiv ulaska u EU jer su smatrali da će to uticati na porast cena. Međutim, desilo se upravo suprotno, cene su pale. I oni sad i te kako podržavaju ulazak u EU - ističe Aleksander Duleba.

D. Stanimirović


vesti po rubrikama

^tema

Srbija i Crna Gora u EU 2020. godine
Kostreš: SAD za autonomiju Vojvodine
Tuča posle divljanja neonacista
 
 


     


FastCounter by LinkExchange