GLAS JAVNOSTI  

 

I n t e r n e t   i z d a n j e
Subota, 12. 11. 2005.

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

vesti dana

forum

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Feljton Glasa javnosti o najvećim aferama u Srbiji

 

Državne pare, a privatna korist

B. ĐELIĆ: Mislim da je već uspeh ako govorimo javno pred našim građanima. Ako imamo neku perspektivu da će kapacitet EPS-a u svakom momentu u budućnosti biti rukovođen time da je to u interesu naše zemlje, to je dobro. U slučaju da obezbedimo da država Srbija, bar dvotrećinski, direktno ima kapitala u Nacionalnoj štedionici i to je dobro

Izvodi iz stenografskih beležaka sa 6. sednice Anketnog odbora radi utvrđivanja činjenica i okolnosti u trgovini električnom energijom i finansijsko-bankarskim poslovima povezanim sa tom trgovinom, održane 13. marta 2004. godine

- DRAGAN S. JOVANOVIĆ (član Anketnog odbora u ime SPS-a): Vi ste pomenuli sada jednu šokantnu priču o ovim transakcijama, kukuruz, štedionica... Rekli ste da je sve to legalno u papirima, ali iz toga mogu da zaključim da nije od koristi za državu.
BOŽIDAR ĐELIĆ (bivši ministar finansija): Hoćete odmah da vam odgovorim? Pravo pitanje je vrednovanje nekih stvari. Jedna stvar je zakonitost, a druga stvar je šta mislite o suštini stvari. Da bi se odgovorilo na vaše pitanje, mislim da treba da je jasno da akcionari Nacionalne štedionice nemaju boljitak da vode tu instituciju u jaku budućnost. Imaju minimalni kapital i vidimo na koji način su na početku obezbedili taj novac da bi ušli u dokapitalizaciju. U nekom bankarskom smislu, ako mene pitate, kao bivšeg ministra finansija, ja bih sanjao o mnogo jačim akcionarima za tu banku. Oni će reći - tražili smo, nismo ih našli. To je sada pitanje. Ja kažem da je to vrednosna ocena.

Druga stvar koja je važna, ali tu je informacija do koje mi nismo mogli da dođemo, jer je to trebalo Narodna banka da uradi sa centralnom bankom u Rusiji, a to je da se vidi iz poslovanja same Evroaksis banke da li je na neki način raspolaganje sa tim velikim depozitom državnog novca omogućilo privatnim licima da u trgovanju energentima ili u dokapitalizaciji Nacionalne štedionice ostvare neku korist. Tu bi već bio problem da se državnim novcem obezbedi privatna korist, to već nije u redu i to je već kažnjivo. Međutim, kao što smo već čuli, depoziti nisu obojeni, bilo je nekog drugog novca i duga je ta priča, ali mislim da je svima jasno o čemu je ovde reč.

- D. S. JOVANOVIĆ: Drugo, pre vas je ovde bilo troje ljudi koji su obavljali funkciju ministra energetike. Sve troje su sa tog radnog mesta otišli, doduše, ne svi na isti način, ali njihovi odlasci su povezani upravo sa činjenicom da su pokušali nešto da urade u poslovima sa uvozom struje. Vi ste ih sada nazvali hrabrim ljudima. Sve njih smo pitali i nismo dobili odgovor. Zašto ti hrabri ljudi nisu uspeli da urade ono što su započeli, što su napisali u svojim izveštajima. Znate li nešto o teme, s obzirom na to da se vlada bavila time?
B. ĐELIĆ: Prvo, da kažem, i uspeh je relativan. Mislim da, ako danas govorimo javno pred našim građanima, to je već svojevrsni uspeh. Ako, recimo, imamo neku perspektivu da će kapacitet EPS-a u svakom momentu u budućnosti biti rukovođen time da je to u interesu bilansa naše zemlje, to je drugo. U slučaju da obezbedimo da država Srbija, bar dvotrećinski, direktno ima kapitala u Nacionalnoj štedionici i to je dobro.

Ja to vidim kao jedan proces i činjenica je da je naša javnost o tome obaveštena, činjenica je da se o tome priča, činjenica je da očekujem da sada oni koji imaju odgovornost u Narodnoj banci, Ministarstvu finansija, Ministarstvu energetike raspolažu određenim činjenicama. Očekujem da postoji i dalje pritisak naše javnosti i parlamenta da se ono što treba da se uradi i uradi, a ono što ne treba da se radi da se ne radi. Ako već govorite o onim ljudima, pa nisu svi otišli na isti način.

Gospođa Udovički je izabrana za guvernera, gospodin Ružić je dao ostavku, a gospodin Nikolić je otišao zato što je izabrana nova vlada. Samo jedna od te tri osobe (Slobodan Ružić, prim. aut) otišla je zato što je osetila da nije dobila dovoljnu podršku za smenu direktora, a ja sam to saznao iz medija. Čini mi se da je tu bio problem u metodi. Trebao je da postavi pitanje u onim formalnim krugovima, gde se o tome priča, a to je Odbor i Vlada Srbije i kada je gospodin Nikolić to postavio, na taj način videli smo da je odluka i to jednoglasna izglasana.

- D. S. JOVANOVIĆ: Ako gledamo odvojeno ovaj aranžman sa firmom "Interfejs", onda možemo da zaključimo da su se u analizi tog ugovora i NIS i EPS na nivou preduzeća izrazili negativno i NIS preko svog Sektora za internu reviziju i EPS preko radne grupe koja je to radila. Ocenili su da je taj ugovor naneo štetu, odnosno proizveo gubitak i za NIS i za EPS. Na oba ta izveštaja dolaze novi izveštaji, koji uslovno rečeno razblažuju ili negiraju i to upravo od tela koje formira vlada. Prosto je neverovatno. Vi ste maločas rekli da ste bili šokirani izjavom gospodina Đurice. Gospodina Đuricu je postavila vlada i da li ste svoje iznenađenje njegovim izjavama pokušali da kažete i na samoj vladi.
B. ĐELIĆ: Bio sam upoznat s tim činjenicama istovremeno kada i Anketni odbor. Znači, morate da shvatite, ja sam bio ministar finansija i ekonomije. Verujte, to je već velika odgovornost. Nisam bio o tome informisan, ali kada je to počelo, pokušao sam da vidim u arhivi Ministarstva finansija i carine, zatim su od Ministarstva za ekonomske odnose sa inostranstvom, gospodina Pitića, zatraženi i finansijski aspekti o tome.

- D. S. JOVANOVIĆ: Samo sam hteo da vas pitam zbog toga što je prosto čudno da je vlada imala određene stavove koje je "pretvorila" u izjave svojih ministara, a evo sada na Anketnom odboru konstatujemo da se o tome ništa ili malo od toga znalo.
B. ĐELIĆ: Upravni i nadzorni odbori su ti koji su ublažili te izveštaje. Pitanje upravnih odbora javnih preduzeća je priča sama po sebi.

- D. S. JOVANOVIĆ: Ne razumem.
B. ĐELIĆ: Ako mislite da je to nešto sa čim vlada upravlja, to nije potpuno preslikano, naročito u koalicionim vladama, to nije u potpunosti sasvim tako. Ako sagledamo ovo pitanje, jedan od problema sa kojima se suočava bilo koja vlada Republike Srbije, to je da posle velikog propadanja naše zemlje ne treba niko biti iznenađen ukoliko ministri ne raspolažu sa hiljadama visokoobučenih znalaca koji mogu da o svemu odlučuju. Vidite, s jedne strane, imate grdosiju od javnih preduzeća, izuzetno sofisticirane i bogate firme i onda imate naša ministarstva sa 20 ljudi koji treba da transformišu Srbiju, a očekivanja su velika. Taman, kao što sam čuo od gospodina Ružića i gospođe Udovički, krenu da gledaju to, izbije štrajk u jednom od javnih preduzeća. Ti veoma oskudni resursi onda moraju da gase taj veliki požar koji preti da ugrozi snabdevanje strujom u zemlji.

Morate shvatiti te ljude. To je bio jedan od velikih izazova i u mom ministarstvu. To je veoma oskudni kapacitet i kako postepeno ojačati, da bi oni branili i imali dovoljno znanja i kapaciteta da bi branili interes države.

- D. S. JOVANOVIĆ: U svakom slučaju, rekli ste nam da vlada nije upravljanja upravnim odborima javnih preduzeća na način kako mi mislimo da jeste.
B. ĐELIĆ: Vlada jeste oko važnih pitanja time upravljala. Ne bih se složio sa ovim. Definitivno, na inicijativu resornog ministarstva pokrenuto je to pitanje. Na inicijativu vlade ta su pitanja pokrenuta, ne na pritisak javnosti, ni na pritisak upravnih organa tih javnih preduzeća, nego veoma precizno, od Ministarstva rudarstva i energetike i od ljudi koji su tamo radili. Ne bih se složio sa tim da kažete da je vlada tu sedela. Ona je bila pokretačka snaga.

Sutra: Direktor Nacionalne štedionice ne zna ko mu je najveći akcionar


vesti po rubrikama

^feljton

Državne pare, a privatna korist
 


     


FastCounter by LinkExchange