GLAS JAVNOSTI  

 

I n t e r n e t   i z d a n j e
Četvrtak, 10. 11. 2005.

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


GLAS istražuje


Koga sve upošljavaju privatne agencije za obezbeđivanje u Srbiji?

Kamuflaža za ljude na ivici zakona

- U agencije za obezbeđenje ubacuju se kriminalci, a veliki problem su i nedovoljna obuka i slaba ulaganja - tvrdi Marko Nicović
- Kod nas agencije upošljavaju bivše policajce i sportiste i prave paravojsku koja, u stvari, ne zna da odradi svoj posao - ističe Božidar Spasić
- Kao da vlasti nije stalo do kontrole privatnog sektora unutrašnje bezbednosti u kojem ima zaposlenih koliko i u policiji - kaže Dušan Davidović

Beogradska policija još traga za pljačkašima koji su u subotu na Izletničkom putu u Zemunu presreli vozilo agencije za obezbeđivanje "Pro gard" i oteli oko 24 miliona dinara, vlasništvo "Ce marketa". Kako prenose mediji, policija je pronašla vozilo "golf 3" kojim su pljačkaši pobegli, ali nije poznato da li su pronađeni tragovi koji bi ukazali na pljačkaše. U međuvremenu, ova pljačka, osim pitanja bezbednosti, otvorila je i nova - koliko su same agencije za obezbeđivanje bezbedne.

Da ima propusta u ovom sektoru bezbednosti, govore mnogobrojni naslovi u medijima. Dovodi se u pitanje rad pojedinih firmi ove vrste, (ne) kontrola zaposlenih, a na propuste ukazuju i brojni napadi na vozila agencija za obezbeđenje koje transportuju novac.

Koliko policajaca, toliko i privatnika

Prema podacima Statističkog zavoda Srbije, 2004. godine bilo je 129 registrovanih preduzeća za obezbeđenje i 76 firmi za obezbeđenje registrovanih kao radnje. U ovim preduzećima registrovano je 5.000 zaposlenih.
Dušan Davidović tvrdi da su pravi podaci potpuno drugačiji.
- Prema podacima Udruženja privatnih firmi za obezbeđenje, letos se u Privrednoj komori Srbije već prijavilo više od 150 agencija, a prema podacima ovog udruženja, u privatnom sektoru bezbednosti radi više od 32.000 ljudi, što je po broju zaposlenih skoro jedan na jedan sa policijom - kaže Davidović.

Slično poslednjoj pljački, maskirani razbojnici presreli su u junu ove godine vozilo JKP "Pogrebne usluge" kojim je prevožen novac namenjen isplati zarada radnicima. Tada je ukradeno više od dva miliona dinara. U martu je opljačkano vozilo za prevoz novca u Kumodraškoj ulici. Trojica pljačkaša oteli su oko milion i po dinara ubrzo pošto je novac iznet iz obližnje pošte. Brojni prolaznici bili su očevici pljačke, koja se dogodila u januaru, u sred bela dana, u samom centru Beograda. U trenutku dok je vozilo firme "Vest-invest centromarket" stajalo na semaforu ispred Savezne skupštine, na samo nekoliko metara od saobraćajnog policajca, prišla su trojica maskiranih pljačkaša i uz pretnju oružjem oteli dva i po miliona dinara.

Interesantan je i slučaj četvoročlane kriminalne grupe koju je policija razotkrila pre nešto više od mesec dana, a koja se sumnjiči da je u proteklih godinu dana izvršila 13 pljački na teritoriji Beograda. Utvrđeno da su dvojica od četvorice pljačkaša radili u upravo u agenciji za obezbeđivanje "Pro gard". Oni nisu bili evidentirani kao kriminalci u našoj policiji, ali naknadnom proverom utvrđeno je da su evidentirani u policiji u Crnoj Gori, odakle su bili. Tada su uhapšeni radnici "Pro garda" Dalibor Sekulić (25) iz Bijelog Polja i Radoman Vulević (25) iz sela kod Andrijevice, kao i Radosav Lekić (26) iz Berana, dok je Vulevićev brat Radosav (28) u junu uhapšen u Švedskoj i nalazi se u njihovom zatvoru.

Milorad Simić, načelnik beogradske policije, rekao je da je policija obezbedila dokaze koji ovu grupu sumnjiče za pljačku pet banaka, dve pošte i šest menjačnica, ali da se istraga nastavlja jer postoji sumnja da su počinili još razbojništava. U ovih trinaest pljački ova grupa otela je oko 10 miliona dinara i sedam pištolja.

Dok neki za ove incidente "krive" slabu kontrolu radnika, zbog čega se često dešava da se angažuju ljudi "sa ivice zakona", neki smatraju da agencije za obezbeđivanje u Srbiji nisu dovoljno stručne za ovaj posao. Ipak, stručnjaci se slažu da je generalni problem neregulisan zakon u ovoj oblasti, koji sve to "dozvoljava".

Dušan Davidović, direktor Centra za prevenciju kriminala, slaže se da je nedavna pljačka novca koji je obezbeđivala agencija "Pro gard" na drastičan način ukazala na lanac slabih tačaka procesa obezbeđivanja novca u transportu. On objašnjava da suština ovog posla leži u poštovanju bezbednosne procedure.

- Obezbeđivanje novca je proces u koji su umešani klijent i agencija koja je zadužena za obezbeđenje. Jedni na druge u ovom procesu ne mogu da utiču. Koliko ljudi je znalo da novac kreće, ko je i kome to javio, kojim načinom je to javio i da li su ispoštovane sve bezbednosne procedure kojih mora da se pridržavaju svi, verovatno će pokazati istraga. Sumnjam da su te procedure ispoštovane, a jedno istraživanje koje je Centar sproveo pokazalo je da u više od 85 odsto slučajeva proceduru nije ispoštovao klijent - rekao je Davidović.

Ista banda od Ljubljane do Zemuna?!

ZAGREB - U samo dva meseca, u četiri zemlje bivše Jugoslavije - Hrvatskoj, BiH, SCG i Sloveniji, dogodile su se četiri spektakularne pljačke koje po mnogim detaljima imaju puno dodirnih tačaka, piše zagrebački Večernji list.
Kako prenosi dopisnik Srne iz Zagreba, u sva četiri slučaja, u pljački FINE u Zagrebu, pljački kombija Pavlović banke u Han Pijesku, upadu u SDK banku u Ljubljani, te pljački kombija preduzeća "Prograd" u Zemunu, pljačku su počinila po trojica razbojnika, uglavnom dobro naoružanih i maskiranih.
Osim toga, piše list, očigledno je da su razbojnici imali dobre informacije "iznutra" o rasporedu prostorija ili kretanju vozila, broju osoba koje rade na osiguranju i, što je najvažnije, o količini novca.
Štete prouzrokovane pljačkama mere se milionima kuna, evra, tolara i dinara.
Sve to, procenjuje list, daje za pravo onima koji smatraju da se na području bivše Jugoslavije pojavila dobro organizovana grupa koja "lako prelazi granice" i obavlja posao "od Vardara do Triglava". Iako policija nijedne zemlje još ne može da potvrdi da je pljačke izvela jedna te ista grupa kriminalaca, sličnosti su više nego očigledne, zaključuje list.

On je dodao da se u procesu obezbeđivanja novca javljaju veliki problemi poput ovih, jer ne postoji komunikacija između firmi koje obezbeđuju i policije. To je, kako je istakao, generalni problem odnosa privatnog i državnog sektora bezbednosti koji bi trebalo da bude partnerski, kao što je u svim zemljama Evropske unije, što se jedino može postići preko potrebnim zakonskim regulisanjem oblasti privatne bezbednosti.

- Zakon čami već tri godine u Skupštini Srbije, a do sada tri javna obećanja ministra Dragana Jočića da će zakon "ubaciti" u proceduru ostala su prazna obećanja. Kao da ovoj vlasti nije stalo da uredi, standardizuje i profesionalizuje privatni sektor unutrašnje bezbednosti u kojem ima zaposlenih gotovo isto koliko i u policiji - naveo je Davidović.

On je objasnio da je regulisanje ove oblasti opšti preduslov da država preko policije stekne uvid i kontrolu nad privatnim sektorom bezbednosti. Zbog toga, kako je rekao, veliki broj firmi za obezbeđenje je kamuflaža za ljude "na ivici zakona", koji na taj način zarađuju ne baš malo para, a koji trenutno imaju svoje jatake među bivšim pripadnicima DB-a.

Božidar Spasić, vlasnik privatne detektivske agencije, takođe navodi da je jedan od osnovnih problema zbog čega se dešavaju incidenti poput ovog to što kod nas agencije za obezbeđenje nisu zakonski regulisane.

- Na Zapadu je sasvim drugačije. Da bi se bavili time, morate imati licencu od policije. Kod nas agencije uglavnom upošljavaju bivše policajce i sportiste i pravi se paravojska, koja, u stvari, ne zna da odradi svoj posao. Zato se dešavaju ovakvi apsurdi - da se napadne obezbeđenje. Pljačka koja se dogodila u subotu dokaz je da neke od tih agencija nisu u stanju da odgovore zahtevima - smatra Spasić.

On je dodao da, prema njegovom mišljenju, postoje tri vida objašnjenja za ove apsurde.
- Agencije imaju svoje sisteme veze koje nisu dobro zaštićene, pa neko lako može da se ubaci i prati njihove pokrete. Drugo, može se dogoditi da se u nju stvarno ubaci neko iz kriminalnog miljea, upravo da bi svojoj grupi omogućio podatke. I kao treće, što ne treba nikako isključivati, postoji mogućnost da razbojništva organizuju konkurentske agencije - objasnio je Spasić.

Marko Nicović, bivši šef beogradske policije, smatra da uglavnom, a posebno u ovoj poslednjoj pljački, lopovi imaju dojavu "iznutra".
- Oni su sigurno imali dojavu ili iz "Ce marketa" ili iz "Pro garda". Ipak, mislim da je u ovom slučaju informacija potekla iz agencije koja je vršila obezbeđenje, jer su dobro znali njihovu rutu i pažljivo isplanirali i pripremili im sačekušu - istakao je Nicović.

On je naveo da je stanje u privatnom sektoru unutrašnje bezbednosti u "poluhaotičnom stanju" i da osim kriminalaca ubačenih u agencije, za obezbeđenje veliki problem predstavljaju nedovoljna obuka i slaba ulaganja.

- Obaveza svuda u svetu je da se obavljaju policijske provere ljudi koji konkurišu za ovaj posao. Kod nas to nije slučaj. Takođe, zapošljavaju se razni ljudi - bivši policajci, sportisti, telohranitelji, ljudi koji su se bavili sličnim poslovima i sada improvizuju u ovom, ali u stvari nisu dovoljno kvalifikovani. S druge strane, vlasnike agencija ne interesuje ni ulaganje. Blindirana vozila, radio-veze, dodatna specijalna oprema... to su neke obaveze kako bi se standarnizovale i profesionalizovale ove agencije - objašnjava Nicović.

P. Rosić


vesti po rubrikama

^tema

Kamuflaža za ljude na ivici zakona
Ojdanić dao paraf za "Cvećaru 2"
Svetski fiziolozi na VMA
 
 


     


FastCounter by LinkExchange