GLAS JAVNOSTI  

 

I n t e r n e t   i z d a n j e
Četvrtak, 10. 11. 2005.

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

vesti dana

forum

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Feljton Glasa javnosti o najvećim aferama u Srbiji

 

"Pretnje" Đeliću zbog Nacionalne

B. ĐELIĆ: Znate kako se to radi, ne pozove vas neki od ovih aktera i kaže - pazi mali.
PREDSEDNIK: Kako se to radi?
B. ĐELIĆ: To se radi na drugačiji način. Imate ljude koji znaju, pa kažu dobronamerno - šta ti to treba. Naročito na kraju mandata - Đeliću, šta ti to treba, šta čačkaš neke mečke, šta ti treba sada, izaći ćeš iz vlade, nećeš imati obezbeđenje, nećeš imati pristup informacijama

Izvodi iz stenografskih beležaka sa 6. sednice Anketnog odbora radi utvrđivanja činjenica i okolnosti u trgovini električnom energijom i finansijsko-bankarskim poslovima povezanim sa tom trgovinom, održane 13. marta 2004. godine

- PREDSEDNIK (A. Vučić): Ko su ti ljudi, gospodine Đeliću?
BOŽIDAR ĐELIĆ (bivši ministar finansija): Tu su PR agencije, "Olaf Mekatiri", razna putovanja koja se obezbeđuju za medije. Nađete se, kao što je gospođa Udovički rekla, u Ministarstvu koje ima 10-15 visokokvalifikovanih ljudi od kojih se veliki broj njih pita - jednog dana ću raditi u energetici, pa ne bi hteli previše da se zamere. Veoma mali broj ljudi je spreman da snosi lične posledice zbog onog što bi, eventualno, pokrenuli u ime državnog interesa, a to je veliki problem u vođenju naše zemlje.

- PREDSEDNIK: Imam problem to da shvatim pošto meni niko nikada nije pretio, niti na bilo koji način nešto slično saopštavao, ali ja nisam naročito ni važan. Želim vas da pitam da li ste imali lične pretnje?
B. ĐELIĆ: U poslednje tri godine naravno.

- PREDSEDNIK: Pitam vezano za ovo što ste izjavljivali u poslednja dva ili tri meseca, a povodom Nacionalne štedionice, EFT ili neke druge firme?
B. ĐELIĆ: Znate kako se to radi, ne pozove vas neki od ovih aktera i kaže - pazi mali.

- PREDSEDNIK: Kako se to radi?
B. ĐELIĆ: To se radi na drugačiji način. Imate ljude koji to znaju, pa kažu dobronamerno - šta ti to treba. Naročito na kraju mandata - Đeliću, šta ti to treba, šta čačkaš neke mečke, šta ti treba sada, izaći ćeš iz vlade, nećeš imati obezbeđenje, nećeš imati pristup informacijama.

- PREDSEDNIK: Ko vam je to rekao, gospodine Đeliću?
B. ĐELIĆ: Ima tu raznih ljudi.

- PREDSEDNIK: Recite nam neke.
B. ĐELIĆ: Recimo, imate ljude koji su u domenu bankarstva i koji kažu, recimo gospodin Stanivuković koji vodi Nacionalnu štedionicu, koji na indirektan način kaže - zar ne bi bilo bolje za sve nas da se dogovorimo.

- PREDSEDNIK: To vam je rekao gospodin Stanivuković?
B. ĐELIĆ: Da, kad smo se sreli na aerodromu. Rekao sam da je uvek bolje da se izbegne sukob. Uvek sam za to da pronađemo rešenje koje je u interesu svih, ali ukoliko se odbrani interes države.

- MILKO ŠTIMAC (član Anketnog odbora u ime G17 plus): Predsedniče, izvinjavam se. Samo jedno kratko potpitanje...
- PREDSEDNIK: Za dva minuta ćete dobiti reč. Molim vas, nemojte svaki put kada se pomene Nacionalna štedionica da reagujete upadanjem. Dobićete za sva minuta reč.

- M. ŠTIMAC: To nije tačno. Radi se o gospodinu Stanivukoviću. Hteo sam da pitam svedoka da li je ovo doživeo kao podmićivanje ili kao pretnju.
- PREDSEDNIK: Pitaćete, nije problem. Molim vas za malo strpljenja i za malo pažnje, imaćete sat-dva, koliko hoćete da postavljate pitanja.
B. ĐELIĆ: Drugi primer, jedan finansijer iz Londona, počne da šalje imejlove u moju firmu u Parizu i postavlja pitanja da li sam imao kapital, na čemu sam radio i druga pitanja, i profesionalci iz te firme me odmah informišu. Naravno, pošaljem imejl tom čoveku i kažem - zašto odjednom tako naprasno interesovanje za moju malenkost? Onda krene neka nebuloza i kada se vidi da je to tvrdo, onda se od toga odustaje. Kaže se da je to trebalo zbog nekog čudnog svedočenja u vezi katastrofe 11. septembra 2001. godine u NJujorku.

Ono što mogu da vam kažem to je da treba puno hrabrosti u Srbiji da bi se neke stvari razložile i mislim da će se uvek naći dovoljan broj ljudi da se na ovaj ili onaj način odbrani državi interes. Eto, kažem vam kakva je situacija kod nas.

- PREDSEDNIK: Druga emisija akcija Nacionalne štedionice bila je 1.11.2002. godine. Dakle, godinu dana pre nego što smo mi, kao politička javnost i građani Srbije mogli da saznamo bilo šta o čudnim stvarima, te ću vas ja sad, iako je moja dokumentacija kod vas, pitati kako vam nije bilo čudno, a recite ako nije nešto istina od toga, da sve četiri firme "Skvadra", "Pima", "Principal eksport-import" i "Dajners klub" na čudan način postaju akcionari Nacionalne štedionice. Da sve firme idu preko firme "Koprom" iz Beča, da sve ide preko "Euroaksis banke" i da se potpuno na isti način obavlja obrazloženje zašto nije došlo do izvoznog posla sa kukuruzom. Zanimljivo je da nije samo jedna firma u pitanju, ne samo "Pima", već i firma "Skvadra" ima isto obrazloženje za kupovinu kukuruza, zato što firma "LTM" iz Pančeva nije imala dovoljno finansijskih sredstava da plati to u tom trenutku i opet, na istu svotu novca od 600.000 dolara, sve četiri firme...
B. ĐELIĆ: Sve je to šarena laža. Sve je to papirnato pokrivanje, to je svima jasno.

- PREDSEDNIK: Odlično, drago mi je da ste to rekli. Mene sada interesuje da mi objasnite, zašto to niste rekli godinu dana ranije?
B. ĐELIĆ: Zato što to pitanje nije za mene nego za NBJ. Zato što Republika Srbija, sve do 27. februara 2003. godine, nije imala nijednog predstavnika i Upravnom odboru. Imala je do kraja novembra 2002. godine tačno nula od sto odsto kapitala. To je pitanje za kontrolu NBJ. I to imate u tom dokumentu. Kontrola NBJ koja je sagledavala Nacionalnu štedionicu, konstatovala je, ako se dobro sećam u martu 2003. godine, da postoji osnovna sumnja ne samo da su "Skvadra" i "Pima" povezana lica, nego da sva četiri preduzeća su povezana lica.

- PREDSEDNIK: Ista se lica pojavljju, Enes Zaimović, Obrad Sikimić,...
B. ĐELIĆ: Pitanje je za Narodnu banku zašto, shodno pozitivnim propisima, nije ništa preduzela? Čak imamo nešto što je čudno, a to je da posle druge dokapitalizacije, Republika Srbija nije imala nikoga i ništa. To je u potpunosti završeno. Što se tiče treće dokapitalizacije, ona je raspisana tačno dva dana pre ulaska predstavnika Republike Srbije u Upravni odbor Nacionalne štedionice i u septembru je samo konstatovano ko je ušao. Predstavnici Republike Srbije, čim su bili u poziciji da rade nešto, da blokiraju četvrtu dokapitalizaciju, to su i uradili.

Pošto kod nas sve volimo da personalizujemo, ponavljam, nemam ništa lično protiv nikoga i na ovaj način, suprotno onome u čemu se špekuliše, nemam nikakvu političku ambiciju koju kroz ovo sprovodim, niti je ovo nikakva politička igra. Ovde se samo traga za interesom Republike Srbije.

- PREDSEDNIK: Ko su kupci treće emisije akcija, imate li ta saznanja?
B. ĐELIĆ: Naravno, to je sad poznato. To su "Elim" Beč i Mali kolektiv. Pravo pitanje za guvernera tadašnjeg i za viceguvernera zaduženog za kontrolu je da objasne zašto nisu postupili po nalazima već sasvim suprotno. Kada su "Dajners" i "Principal", posle druge dokapitalizacije, dokupili još malo akcija prešli su famoznu liniju od 15 odsto na tržištu. Sami su se pojavili u Narodnoj banci i rekli - mi smo povezana lica, a prešli smo u 15 odsto. Odgovor je bio - mi nismo sigurni da ste vi povezani. U međuvremenu oni povuku njihov zahtev da dobiju odobrenje i nikom ništa. To pitanje nije za Ministarstvo finansija i ekonomije, nego je pitanje za Narodnu banku.

Sutra: Kako je izvedena kupovina akcija Nacionalne štedionice


vesti po rubrikama

^feljton

"Pretnje" Đeliću zbog Nacionalne
 


     


FastCounter by LinkExchange