GLAS JAVNOSTI  

 

I n t e r n e t   i z d a n j e
Sreda, 9. 11. 2005.

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

vesti dana

forum

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Dejan Marković, prevodilac, o "Hronikama" Boba Dilana i "hronikama" beogradske kulture

Traganje za svim svojim licima

Mi ne samo da više nemamo pravu kulturu nego ni kontrakulturu. Imamo antikulturu. Sedamdesetih, Beograd je bio "mali Njujork" kada je reč o kulturnom životu, a danas, iako postoje pojedinci zaista kreativog duha, prilično su "razbijeni". Da bi ideja imala efekat, ljudi moraju da deluju zajedno

Knjiga "Hronike", prvi deo autobiografije legendarnog Boba Dilana, koja se na Sajmu knjiga našla u prvom planu postavke na štandu "Geopoetike", osvojila je posebnu pažnju svih pripadnika pop-kulture. Dilan, koji je za generacije rokenrolera ostao jedinstvena ličnost na globalnoj kulturnoj sceni, na srpskom jeziku "progovorio" je posredstvom Dejana Markovića, umetnika koji svojim radom godinama doprinosi osvežavanju i obnavljanju kulturnih nivoa domaće scene. Uzimajući u obzir značaj prevodilačkog rada za kvalitet "konzumiranja" duhovne "hrane", razgovarali smo s Markovićem o "Hronikama" Boba Dilana, ali i "hronikama" kulturnog života u Beogradu.

- Prevođenje "Hronika" shvatio sam kao da Dilan govori kroz mene i maksimalno sam se angažovao da ga lično doživim, što mi nije bilo teško pošto sam veliki poštovalac njegovog dela. Odmah sam se našao u tom miljeu, u Dilanovom odnosu prema svetu. Međutim, "dilanovski jezik" pun je rečenica nabijenih smislom, fraza koje više nisu u upotrebi, lokalizama koje je zaista bilo teško izraziti na srpskom jeziku.

Tako da sam svaku reč "merio" nastojeći da je uklopim u sleng 60-ih kojim se tada govorilo. Ljudi i ne znaju šta je sve potrebno da zna dobar prevodilac - to nije samo poznavanje maternjeg i stranog jezika već i pitanje opšte kulture, postojanje izvesnog afiniteta, razumevanja da bi rezultati bili dobri. Mnogo je knjiga uništeno lošim prevođenjem.

Na promociji "Hronika", istakli ste da nas Dilan ovom knjigom vraća "pravim stvarima". Na šta ste mislili?
- Dilan se bori za spontanost, iskrenost, totalnu komunikaciju. To su te vrednosti, te "prave stvari". Kao što i budizam kaže čovek treba da upozna što više ljudi, da bi u krajnjem ishodu upoznao sebe, a to je najteže. Mislim da je Dilan ceo život proveo u takvom traganju za svim svojim licima. Međutim, komunikacija je osnovni problem današnjice, a posledice su više nego očigledne. Ljudi su se zatvorili, izgubili kontakte. Zavladalo je nepoverenje, sumnja, cinizam. Kao što je u 60-im ključna reč bila spontanost, tako je danas cinizam postao gotovo opšteprihvaćen zakon ponašanja.

Svojim prevodilaštvom dosta ste pratili tokove pop-kulture. Kako vam se čini moderna beogradska scena?
- Pre dve godine "Plato" je objavio Antologiju kontrakulture "Nije sve to bio samo rokenrol" sačinjenu od mojih prevoda tekstova koji govore o bit-generaciji, hipi-generaciji, panku i nekih mojih tekstova kojima sam popunjavao "praznine". Naslov sam dao kao parafrazu na poznatu poruku Mika Džegera u smislu da su tokovi tadašnje kulture bili i mnogo više od toga. Danas u Beogradu mi ne samo da više nemamo pravu kulturu, nego ni kontrakulturu. Imamo antikulturu.

U drugoj polovini 70-ih, Beograd je bio "mali Njujork" kada je reč o kulturnom životu, a danas, iako postoje pojedinci zaista kreativog duha, prilično su "razbijeni". A da bi ideja imala efekat, ljudi moraju delovati zajedno. Šta god neko imao da kaže, bolje će zvučati ako se udruži sa još nekim - u saradnji, razmeni energije i ideja. Jer ni Dilan nije bio nekakav manični pojedinac koji se zatvarao u sobu i danonoćno komponovao, već je stalno svirao, sarađivao i komunicirao sa drugim umetnicima. Osnovni recept 60-ih je da se ljudi povežu.

Vidite li neki način da se promeni takvo stanje?
- Beograd ima zaista sjajnu publiku, ali na samoj kulturnoj sceni nema kvaliteta, ni kontinuiteta. Uvek ima rešenja, ali se mi moramo izboriti za njih. Novo vreme zahteva nove načine i pristupe stvarima. Mora se otkriti alternativni pristup publici, pošto su etablirani kanali izgubili vitalnost i energiju. Ako hoćemo da ponudimo drugačiju poruku, moramo da nađemo drugačiji put.

Jer i u samoj kulturi nije kao u nauci - da se nešto otkrije za sva vremena, i postavi kao večna i nepromenljiva istina, već svaka generacija otkriva, izražava i objašnjava istu stvar, ali na svoj način. To nije novo otkriće, već novo viđenje, nova interpretacija. Nama je potrebna nova energija, a ljudi su preopterećeni egzistencijom i svakodnevnim problemima da bi mogli da grunu jače. Kad bi Dilan počeo da svira - taj zvuk niko nije mogao da zadrži.

Kad je nešto dobro, kad je nešto jako, to će dopreti do ljudi. Tako je i sa knjigama. "Hronike" nije pisao ni Džejmi Oliver, niti Hilari Klinton, ali to je knjiga koja će karmički doći do svojih čitalaca. Zato je ovo izdanje nešto posebno u odnosu na sve te visokotiražne bestselere na kojima većina izdavača insistira.

A. S. K.


vesti po rubrikama

^kultura

Traganje za svim svojim licima
Sanjam, ali ne o nedostižnom
Mihael Haneke ispred svih ostalih
Darko Rundek: Iskazivanje beznađa
 


     


FastCounter by LinkExchange