GLAS JAVNOSTI  
 

I n t e r n e t   i z d a n j e
Sreda, 9. 11. 2005.

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

vesti dana

forum

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Pokret za zaštitu ljudskih prava upozorava na sve češću zloupotrebu psihijatrije

Neprijatelje šalju u ludnicu

- To ne radi državna vlast već klanovi kriminalaca koji imaju "debele" veze u svim strukturama, počev od pravosuđa pa sve do zdravstva, kazao je Tomislav Krsmanović, predsednik Pokreta
- Poslednji primer zloupotrebe je slučaj lekara i magistra Jasne Jovanović, koja je 2004. godine smeštena u psihijatrijsku bolnicu, navodno, zato što treba da se leči od gušenja

BEOGRAD - Zatvaranje politički nepodobnih ljudi i neistomišljenika vladajućeg režima, kao i njihovo smeštanje u psihijatrijske ustanove, gde su provodili godine i decenije, bilo je karakteristično za vreme vladavine Josipa Broza Tita, ali ova pojava ni dan-danas nije iskorenjena. Jedina razlika je u tome što to više ne radi državna vlast, već klanovi kriminalaca, koji imaju "debele" veze u svim strukturama, počev od pravosuđa pa sve do zdravstva, kazao je za Glas Tomislav Krsmanović, predsednik Pokreta za zaštitu ljudskih prava.

- U poslednje vreme upoznati smo sa mnogobrojnim slučajevima nasilnog smeštaja u psihijatrijske bolnice, u kojima je došlo do grubog kršenja zakona i medicinske etike. Proglašavanje nekoga za duševnog bolesnika, iako on to nije, danas je u Srbiji način da se u vakuumu tranzicije, nefunkcionisanja sudstva i slabosti policije i države pojavljuju svakakvi samozvani moćnici i kriminalci, koji misle da im je sve dozvoljeno i da, ako im neko iz bilo kog razloga zasmeta, mogu da ga smeste u ludnicu.

Do zloupotreba psihijatrije poslednjih godina dolazilo na dva načina - po Zakonu o vanparničnom postupku, koji reguliše nasilno smeštanje u bolnice onih koji nisu počinili krivična dela, i po Krivičnom postupku, odnosno članu 63, koji se odnosi na počinioce krivičnih dela u stanju duševne neuračunljivosti - rekao je Krsmanović.

Marić: Greške iz neznanja

Jovan Marić, profesor psihijatrije na Medicinskom fakultetu u Beogradu, smatra da je priča o zloupotrebi psihijatrije u političke i druge svrhe preuveličana, ali, kako kaže, veruje, nažalost, u neznanje lekara i psihijatara.
- Često se dešava da neko bude prijavljen i doveden u psihijatrijsku ustanovu, ali da se, posle detaljnih pregleda, utvrdi da čovek nije opasan po okolinu. Nedavno smo imali slučaj jednog mladića iz Crne Gore koji je došao u bolnicu "Laza Lazarević", a doveli su ga roditelji jer su tamošnji lekari procenili da je opasan. Međutim, naši psihijatri su utvrdili da mladić nije bolestan, a on je kasnije tužio svoje roditelje - kaže Marić. On je dodao da procena da li je neko opasan po okolini ili da li je bolestan nije laka i da su mogući propusti.
- Ne verujem da bi se lekari toliko brukali i proglašavali nekoga za bolesnika i to samo zato što im je neko to naredio. Uvek postoji i druga lekarska komisija, koja će, ako treba, veoma lako utvrditi da je čovek koji je smešten u psihijatrijsku bolnicu zdrav ili ne - ističe on.

On je napomenuo da su ključni pojmovi koji se često zloupotrebaju - "duševno zdravlje", "opasnost po okolinu" i "medicinska indikacija", odnosno lečenje.

- Po Zakonu o vanparničnom postupku, u bolnicu se nasilno smešta neko ko mora da se leči, što je veoma široka formulacija koja se u praksi primenjuje i interpretira po želji. U demokratskim državama precizno su propisana samo najteža oboljenja, a neophodan uslov za smeštanje u bolnicu je fizička opasnost. U našem krivičnom zakonu uglavnom se upotrebljava takozvana opasnost po okolinu, a umesto da se misli samo na fizičku opasnost, odnosno agresivnost, pod terminom "opasnost" naš zakonodavac podrazumeva i "opasnost od reči", što znači i političku kritiku - objašnjava Krsmanović.

Prema njegovim rečima, po oba zakona ljudi se u bolnice smeštaju, navodno, da bi se lečili. Međutim, poznato je da u bolnicama ne postoje odgovarajući uslovi za lečenje, pojedinci su bili fizički zlostavljani, a neretko su pacijenti iz takvih zdravstvenih ustanova izlazili bolesniji.

- Poslednji primer ovakve zloupotrebe psihijatrije je i slučaj lekarke i magistra Jasne Jovanović, koja je 2004. godine smeštena u psihijatrijsku bolnicu, navodno, zato što treba da se leči od gušenja. Nju nisu pregledala dva lekara, iako tako praksa nalaže, nije imala pravo žalbe, a pri tom su je lekari mučili injekcijama i lekovima. Ona, nažalost, nije jedina koja je doživela torturu na ovakav način. Zvezdan Milivojević iz Lazarevca, žrtva prethodnog režima, nasilno je bio smešten u ludnicu samo zato što je u svom stanu pronašao uređaj za prisluškivanje.

Boško Grujić je optužio lokalne moćnike u Staroj Pazovi za kriminal i završio u psihijatrijskoj ustanovi, a ista sudbina zadesila je i Mirjanu Solujić, koja je na psihijatrijsko odeljenje dospela jer je optužena za klevetu i uvredu - istakao je predsednik Pokreta za zaštitu ljudskih prava. On je dodao da je politički zatvorenik Radomir Veljković, pukovnik JNA u penziji, koji je 17 godina proveo u psihijatrijskoj bolnici Centralnog zatvora, ponovo, pod nejasnim okolnostima, u junu prošle godine smešten u psihijatrijsku bolnicu u Vršcu.

M. Blaževski


vesti po rubrikama

^društvo

Neprijatelje šalju u ludnicu
Vozovi iz Slovenije došli preko Nemačke
Na jednu vakcinu čeka više od 200 ljudi
Virtuelne banke u školama