GLAS JAVNOSTI  
 

I n t e r n e t   i z d a n j e
Utorak, 8. 11. 2005.

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

vesti dana

forum

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Džordž Lihnos, generalni direktor grčke EFG Jurobanke Beograd, o poslovanju u Srbiji

MMF dodelio Srbiji žuti karton

BEOGRAD - Cena gotovinskih transakcija u Srbiji je jako visoka. U Belgiji to iznosi 10 odsto, u Grčkoj 14, dok je ta cena u Srbiji oko 40 odsto. Tako visoka cena kreira nesigurnost i crno tržište i vrši pritisak na inflaciju. Zbog toga predložene mere monetarne politike MMF-a usmerene su na kontrolisanje tržišta potrošačkih kredita, a ne i na njihovo zaustavljanje. U Srbiji su konvertovane marke u evro, zamenjeno je četiri milijarde evra, a u bankama se sada nalazi samo oko dve milijarde. Gde je razlika? Možda na ulicama? To u svakoj ekonomiji kreira opasnost i nesigurnost za poslovanje - kaže Džordž Lihnos, generalni direktor EFG Jurobanke u Beogradu, inače doktor teologije, komentarišući nove mere monetarne politike Narodne banke Srbije.

Lihnos kaže da postoje dva načina za lečenje ekonomije kao i u medicini. Prvi je bolniji i brži, poput hirurške intervencije, a drugi duži: "Mi, kao učesnici u tom procesu, izabrali smo teži. U veoma kratkom roku, napravili smo ekspanziju u Srbiji. Od jedne poslovne jedinice napravili smo 28 moderno opremljenih ekspozitura i zaposlili 525 ljudi. Nekada smanjenje kamatne stope ne mora automatski da znači da je kredit pojeftinio za korisnika, jer ako smanjite rok otplate, klijent plaća više na mesečnoj osnovi. Mi smo se odlučili da produžimo rok otplate na 72 meseca i verujemo da su građani Srbije sposobni da otplate kredit", kaže on.

Manje banaka

Na pitanje da li se ova banka boji moćnih banaka poput Kredi Agrikola, Inteze Lihnos kaže "da će se broj banaka u Srbiji smanjiti". - To će stvoriti bolju konkurenciju. Ali, ako se drastično smanji broj banaka, treba biti obazriv da se ne stvore monopoli, jer klijent mora da ima mogućnost izbora. Što se tiče konkurencije, ako niste spremni da se takmičite u prvoj ligi, onda bolje da i ne igrate fudbal - kaže Lihnos.

Da li će pooštrene mere monetarne politike, a naročito poskupljivanje sredstava iz inostranstva, uticati na kamate?
- Uslovi pod kojima se zadužujete u inostranstvu određuju cenu kapitala. Pre manje od godinu dana Srbija uopšte nije imala kreditni rejting, zatim je dobila B plus, a nedavno i BB minus, što znači manji rizik za ulagače. Svako približavanje zemlje EU uticaće na snižavanje kamatnih stopa. MMF i NBS su procenili da je ekspanzija potrošačkih kredita doživela vrhunac, i da to mora čvršće da se kontroliše. MMF je sada Srbiji dao žuti karton, a ne kaznenu meru. Međutim, EFG Jurobanka će dati sve od sebe da naši klijenti to uopšte ne osete. Nećemo se tući sa merama NBS, jer smo mi ovde da zadovoljimo potrebe građana. Jer, besplatnog ručka nema, ali mi moramo da ga damo po najnižoj ceni uz najbolju uslugu.

Spajanje sa NŠ

Da li će se spojiti EFG Eurobank sa Nacionalnom štedionicom, s obzirom na to da imate zajedničkog vlasnika?
To je u planu, radi se na tome. Sada razmišljamo kako da naše inovativne proizvode, koje smo kreirali u poslednju godinu dana, ponudimo građanima preko 70 ekspozitura EFG Jurobanke širom Srbije.

Kakvi su vaši potencijali?
- Naš kapital u Srbiji je 50 miliona evra, uz kompletnu infrastrukturu banke. To daje odgovor da nas je matična banka apsolutno podržala i da ima poverenje u naše buduće razvojne ciljeve, ali i da smatra da ćemo napraviti veliku ekspanziju na osnovu koje nam više neće biti potrebana podrška bankarske grupacije EFG. Naša poslovna politika nije da trgujemo nego da investiramo.

Ali, bankarske marže su veoma visoke u Srbiji.
- Marže sada jesu više nego u zemljama u okruženju, ali to zavisi od troškova finansiranja u Srbiji i od uslova pod kojima se kapital može dobiti. Ako pogledate bilans neke banke i ako u njemu vidite visoku dobit, to ukazuje da su njene marže visoke. U ekonomskoj teoriji u područjima rizičnih ulaganja, kakva je i Srbija, marže logično moraju biti visoke da bi se kompenzovao rizik za rizične plasmane. Iz drugog ugla, plate u našoj banci su znatno više nego što je to prosečna plata u Srbiji. To znači da od našeg poslovanja ima korist 525 porodica radnika, tako da novac ostaje u zemlji. To je naš skromni doprinos protiv nezaposlenosti u Srbiji. Međutim, pošto se tržište razvija, marže opadaju. Na visinu ovih troškova utiču i obavezne rezerve NBS.

U kojoj zemlji su najbolji uslovi?
- Poslujemo u Bugarskoj, Rumuniji, Turskoj, Grčkoj, Kipru i Poljskoj. Strateški plan za region ukazuje da će do 2009. godine 25 odsto profita naše bankarske grupacije biti ostvareno u ovom regionu. To znači da ćemo ostati ovde. Da bismo to ostvarili, moramo da damo najbolji servis. Posle tri godine poslovanja u Srbiji, saznao sam da je ovde najbitnija preporuka koju ljudi daju jedni drugima. Profesionalizam ne može da zameni srpski merak.

I. Krasnić


vesti po rubrikama

^ekonomija

Manji troškovi pa skuplja struja
Prvo plati, pa posle dokaži
MMF dodelio Srbiji žuti karton
Bankari ne podižu kamate na kredite?
Akcije "Simpa" od danas na berzi
 


     


FastCounter by LinkExchange