GLAS JAVNOSTI  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

 

I n t e r n e t   i z d a n j e

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

 

 

 


vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

PISMA

 


Mrtva trka u visini dohodaka republičkih i saveznih poslanika

Svud me diraj al' u platu nemoj

Sve se više narod polarizuje na bogate i siromašne. Bogati su sve bogatiji, a siromašni sve siromašniji. Srednja klasa odavno ne postoji. Sve se više gomilaju nepravde, promašaji, afere, kriminal... a narodu je sve gore. Narodu naročito bodu oči poslaničke plate i beneficije koje nezadrživo rastu uprkos sve većem siromaštvu naroda. Potvrdilo se, bez konkurencije, da je od rođenja pa do groba, najlepše poslaničko doba.

Poslanici nisu obični smrtnici

Desilo se opet "čudo". Savezni poslanici su opet izglasali povećanje svojih plata! Njihove samoinicijativne povišice plata, koje sami sebi odobravaju, postala je uobičajena praksa. Ovoga puta povećali su svoje plate "samo" za 16,8 dosto, a to je manje od 20 odsto! Izglasali su, takođe, da im se povišice retroaktivno obračunaju, ali samo od jula, a ne janura. Ipak je to vrlo korektno prema biračima, s obzirom na to da poslanici ipak mogu živeti i sa 100.000 dinara mesečno.

Neki pakosnici su provocirali naše poslanike, terajući ih da pokušaju da žive sa 15.000 dinara mesečno, pri čemu zaboravljaju da poslanici nisu obični smrtnici. Istini za volju, poslanici ne bi ovoga puta prihvatili povišicu plata da nije u pitanju ravnoteža sa platama republičkih poslanika. Kakav reper! Ti meni, ja tebi. Dobro su tu klackalicu izmislili poslanici. Sledeći put su na redu republički poslanici da traže izjednačenje sa platama saveznih poslanika, i tako u nedogled.

Jednom rukom glasaju drugom podižu novac

Da se podsetimo. Republički poslanici su poslednju povišicu dobili akonto "uštede" u budžetu. Zlobnici kažu da je ova "ušteda" ostvarena zbog komotnog-nerealnog planiranja troškova. Standardno nejedinstvo narodnih poslanika prevaziđeno je tako što su protiv povišice glasali samo četiri do pet poslanika. Ili kako je to neko duhovito rekao: "Poslanici jednom rukom glasaju protiv povišica, a drugom podižu velike sume novca na blagajni skupštine". Pokazalo se i ovoga puta da je novac najbolji katalizator za jedinstvo poslanika. Da sve bude maglovitije, neki poslanici se odriču povišice u korist humanih potreba, da bi se posle tri do četiri meseca predomislili i počeli da primaju povišicu, jer zašto bi oni bili izuzetak. Lukavo, ali korisno! Dok narod gunđa, pati i čudi se, poslanici glatko prolaze i sve bolje žive. U stanju su oni da izdrže sve kritike i uvrede, ali pod uslovom da im se ne dira u platu.

Živorad Pantić, Beograd


Humanost doktora Gligorijevića iz KBC "Zvezdara"

Ponos lekarskog poziva

Te Svete nedelje, primljen sam na vaskularno-hirurško odeljenje KBC "Zvezdara", radi amputacije desne noge. Negde, oko 17 časova popodne, u sobu gde su me smestili ušao je čovek u civilu, sa kesom u ruci. Bacao je poglede na bolesničke krevete. Kretao se polako. Bio sam budan u odnosu na ostale bolesnike. Pošto je sve obišao, prišao je mom krevetu s pitanjem: "Je ste li Vi Novaković Branislav?". Odgovorih pozitivno čoveku, visokom i krupnom, s kiselim osmehom na licu. Drago mi je, ja sam dr Dušan Gligorijević. Ja ću Vas operisati.

Dugo me je posmatrao i tiho komunicirao sa mnom. Mili, moj "anđele" nemoj da se plašiš! Biće sve u redu...
Sada se presvuci, sedni u kolica i čekam te u operacionom bloku - sali. Uradih to bez pogovora, čoveku dr Gligi (iz milošte) jer za moje 54 godine, ne doživeh takav topao prilaz jednog lekara.

Amputirati nogu, nije bilo lako za mene, čoveka koji je mnogo toga dobrog, a više lošeg propatio u životu. Imam ja dosta doktora, prijatelja - čak i preko 30 godina. Još i kućnih...
Međutim, slobodno iznosim i tvrdim da boljeg čoveka i doktora sreo nisam. Plemenitost ga krasi. U ovo vreme kada mnogi lekari trguju sa pacijentima (koliko eura za...) dr Gligorijević vodi brigu o bolesniku za vreme operacionog toka, posle operacionog toka i za sve vreme lečenja.

Teško sam podneo operaciju. Iako nisam bojažljiv - mnogo sam se uznemirio i pao u depresiju. Nekoliko sati posle operacije iz šok sobe sa vaskularne hirurgije prebačen sam hitno na koronarno odeljenje u zgradu preko puta. U grudima me je sve više stezalo. Nisam mogao da dišem i pored svih infuzija.

Po priči moje supruge, u drugu bolnicu prebacili su me na krevetu na točkove, u pratnji dve sestre sa odeljenja intenzivne nege i moje kume Jovanke Lončar. A, nakon toga, stigao je i dr Gliga.
Pomislili su da je infarkt. Odmah sam priključen na sve moguće aparate. Bio sam u dubokom snu. Dr Gliga me nije napuštao sve dok mu kolege sa koronarnog nisu rekli da može da ide. Otišli su i moja supruga Vera-Beba, kuma i svi ostali. Ostao je samo Bog uz mene. Duboka noć već odavno je najavljivala novi dan.

Probudio sam se ujutro, pre svitanja, u nekom čudnom odeljenju. Prvi put bez noge. Bio sam priključen na mnogobrojne infuzije. Tri dana nisam smeo da se pokrećem ni desno ni levo. Tako je molio dr Gliga.
Očekivao sam da vidim suprugu, došla je oko 9 časova. Laknulo mi je. Dr Gligorijević, stigao je da me obiđe oko podne. Opet "mili, mnogo si se uplašio, pa su te uzeli od mene. Biće sve u redu. Sutra ću doći da te previjem..."

Došao je. Svaki dan i kada me nije previjao ovaj požrtvovani hirurg me je obilazio. Čovek za primer. Eh, da je takvih više u belim mantilima... I krevet je zamolio da mi se popravi. Popravili su. Drugi dan, pri previjanju kaže "Mili moj anđele, što se mene tiče, ti bi u petak mogao kući. Imaš dobru ženu. Ja sam neoženjen i tri i po godine sam mlađi od tebe.
Ali, za tvoje zdravlje i tebe, bolje je da ovde odležiš i da te sve ispitaju". Poslušao sam ga.

Ova dva meseca, svakih 15 dana idem na kontrolu kod čoveka i doktora koji mi je spasio život (gangrena u pitanju), i želi da me osposobi da što pre prohodam sa protezom.
Hipokrat uz njega, još je u životu.

Branislav-Bane Novović slobodni novinar


Objektivno o pregovorima o Kosovu

Nesumnjivo je da se pred Srbijom nalazi više sudbinskih problema koje će u narednom periodu morati da rešava i to: pitanja statusa Kosova i Metohije, naših dugovanja i izlaženja iz teške ekonomske situacije, saradnje sa MMF-om, saradnje s Hagom itd. Sva ova pitanja koja su se skoro jednovremeno rešavaju sigurno da predstavljaju veliki izazov za narod Srbije.

U takvoj situaciji pisani, a i drugi mediji, odnosno novinari, imaju značajni deo odgovornosti kako i šta pisati i objavljivati. Poštujući pravo na različitost mišljenja smatram da javna glasila moraju biti objektivna i nastojati da spreče svaki ekstremizam, u proceni budućih rešenja ovih problema. Narodu se mora otvoreno reći da je naša današnja pozicija opterećena rezultatima politike rukovodstava ove zemlje u poslednjih desetak godina.

Pozicija Srbije je znatno oslabljena donošenjem Ustava iz 1974. i svim dešavanjima posle toga. Sada nije važno vraćati se na našu prošlost i tražiti krivca. Moramo pogledati istini u oči i nastojati da svakome od nas, u našoj zemlji, bude jasna naša pozicija i naše mogućnosti. Setimo se da je svet stvorio Jugoslaviju kada mu je trebalo da sebe obezbedi i da je isto tako malo učinio da ona opstane. Isto tako, danas, taj isti svet se vodi svojim interesima i ne preže da nam nametne rešenje koje njemu odgovara. Tako je bilo na svim kriznim područjima u svetu i tako će biti i sa nama. Zato, učinimo da bez dizanja tenzija u narodu, ne odričući se naših prava, shvatimo da je svet danas, a i uvek bio takav.

Zato bi javna glasila trebalo da u tom smeru dejstvuju, da ne stvaraju lažne nade i tako konfrontiraju naš narod sa tim svetom, već da kroz realno izveštavanje objasne narodu šta se stvarno može postići u zaštiti naših nacionalnih i državnih interesa.

Janko Viličić, Toronto, Kanada


Korumpirani uzeše Kosovo

Danas je izgleda normalno da sedite u skupštini, primate visoku platu, lažete narod i pljujete po ostalima koji isto to rade i nazivate ih- g...!!! Pa to svako može! I dok nam Kosovo odlazi, dok nam ga polako uzimaju, od onoga "Samo sloga Srbina spasava"- blago rečeno, nema ništa.

Ama baš ništa. I dok neki tamo sebe nazivaju "patriotama" i stalno napadaju ove druge "patriote" na vlasti, Šiptari nam uzeše Srbiju! Jer šta je Srbija, ako ne Kosovo i Metohija? Tako su nam i Hrvati uzeli Krajinu, tako su nam i "Bosanci" uzeli Srpsku!

I tako, dok drugi lagano bez muke uzimaju ono što su naši vladari, srpski kraljevi i car Dušan vekovima gradili, ove "patriote" puštaju niz vodu, a zašto? Zbog čega? Da li nam je neko to tražio...Ne! Niko od Srba nije tražio da se međusobno svađaju i pljuju. Niko od njih nije tražio da zaboravljaju osnovna srpska obeležja! I tako dok imamo himnu, zastavu i grb, mi uzmemo sve to, ali u jugoslovenskom obliku!? Kakva je zastava SCG, himna grb? Da zlo bude veće niko nas ne voli, ni naša nekadašnja slovenska braća, kojim smo, tj. naš kralj Aleksandar, dali državu!

Hej stvorili smo Kraljevinu SHS, a mogli Kraljevinu Srbiju. Dali smo prava "braći" i tada, i posle kada smo vlast nad Srbima dali Titu! Hej, taj čovek nikada nije ni naučio srpski jezik, ne znam ni da li je znao ćirilicu da piše! Nadam se da će se naši političari složiti i na čelu sa premijerom Koštunicom povratiti, ustaliti Kosovo u Srbiju. Ja, a verujem i svi Srbi, želim im sreću u tom pokušaju i iskreno se nadam da će uspeti.

Dušan Stefanović, učenik, Šurica