GLAS JAVNOSTI  

 

I n t e r n e t   i z d a n j e
Nedelja, 6. 11. 2005.

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


 

Sergej Ćetković ugostio Glas dok je pravio predah u snimanju svog trećeg albuma "Kad ti zatreba"

Ljubavne priče su moja inspiracija

- Nekako sam prepoznat, kao "festivalski tip", sklon baladama i zaista mi one intimno najviše leže
- Imam problem kad odem u pozorište ili bioskop, jer teško mogu udobno da se smestim, i ne znam kud bih sa (dugim) nogama

Sa neodoljivim, gotovo dečačkim, osmehom koji odaje srećnog i zadovoljnog čoveka, ovaj zgodni Crnogorac ugostio je Glas u studiju u kom snima svoj, treći album "Kad ti zatreba", koji treba da izađe ovih dana. Toplo jesenje popodne proveli smo ispijajući kafu sa Sergejom Ćetkovićem i podsećajući se na detinjstvo, prve korake u muzici, sazrevanje i život danas.

Detinjstvo je proveo u Podgorici za koju ga i danas vezuju najlepše uspomene.
- To je moj rodni grad, grad mojih najdražih sećanja na porodicu, odrastanje, školovanje, prve ljubavi i prve muzičke korake. Imao sam srećno i lepo detinjstvo, i mogu reći kreativno jer sam još kao dete imao veoma bujnu maštu pa sam tako i svoje dečačke dane "kreirao" da mi nikada nije bilo dosadno. Iako je i onda, kao i sada, bilo sijaset junaka iz crtanih filmova, smišljao sam po neki novi, sasvim moj lik.

Crtaći su pali u zaborav kad sam od dede dobio malu crvenu harmoniku, bila je to ljubav na prvi pogled. Sa sedam upisujem nižu muzičku školu i konačno shvatam da je muzika "ona prava". Stepenicu po stepenicu savladavao sam muzičko obrazovanje i trebalo bi da bude krunisano diplomom Muzičke akademije, na kojoj sam student.

Moj prvi javni nastup bio je 1986. godine na festivalu "Naša radost" na kom sam, kao sedmogodišnjak, osvojio drugo mesto, a kasnije na Majskim smotrama, kad sam bio u 7. i 8. razredu, sa grupom "Vatrena srca" nastupao sam kao klavijaturista i prateći vokal, a kasnije u grupi "Amfiteatar" kao vodeći vokal.

Nastup na Sunčanim skalama 1998. obeležio je početak moje solo karijere i ujedno bio najava mog prvog ce-dea. Dve godine temeljnog rada izrodio je "Kristinu", prvi album. Usledili su spotovi za pesmu "Zaustaviću vreme", "Sati, dani, godine", "Grad" i "Probudi me"Ö Skoro tri godine, sve do decembra 2002, trajale su pripreme za kompakt disk godine "Budi mi voda".

Uporan, a po prirodi skroman, sačekao je svoje vreme i zauzeo svoje mesto u svetu muzike.
- Nekako sam prepoznat, kao "festivalski tip", sklon baladama i zaista mi one intimno najviše leže i za sada ne menjam "konja koji pobeđuje", poput pesme "Postojim i ja" koja je postala veliki hit i osvojila nagradu za najbolji aranžman. Ovih dana gotovo da ne izlazim iz studija u kom pripremam i polako dovršavam album "Kad ti zatreba". Pitanje je dana kada će biti gotov.

Sergej je gotovo stoprocentni autor svojih pesama, a pitamo se koliko su lično njegove, odnosno doživljene.
- Inspiraciju pronalazim u ljudima i pričama oko sebe, i uvek su to ljubavne priče, ali neke od pesama su i plod mašte. Postoje periodi tokom godine kad sam hiperaktivan, kada pesme prosto izviru same, pa sam tako i na ovom albumu sam autor nekoliko pesama. Volim balade jer nose najiskrenije emocije i mislim da zato traju. S obzirom na moj horoskopski znak (riba), mogu reći da imam izraženu intuiciju kad god sam poslušao svoj unutrašnji glas, nisam pogrešio.

Poštuje prijatelje i misli da ih je sve teže steći, jer ljudi imaju sve manje vremena za druženje i neke male stvari kao što su knjige, filmovi, pozorište...?
- Srećemo u životu i družimo se sa mnogo raznih ljudi ali, nažalost, prijatelja je sve manje, jer vreme u kojem živimo nameće samo interes. Hvala Bogu pa mogu da se pohvalim da imam nekoliko iskrenih prijatelja i trudim se da ta prijateljstva održim i da traju. Kada nisam posvećen pisanju, muzici i radu na novom materijalu, slobodno vreme provodim uglavnom gledajući filmove. Veliki sam filmofil, uživam u njima.

Godišnje odgledam hiljade filmova. Nađem vremena i za čitanje, ali u skladu sa raspoloženjem čitam određene knjige. Nedavno sam pročitao odličnu knjigu "Raštimovana muzika" od Stinga, i svima bih je preporučio za čitanje. Ako mogu neka pogledaju i predstavu "Tre sorele", koja vas ne ostavlja ravnodušnima, mislim da je dobro urađena.

Međutim, imam problem kad treba otići u pozorište ili bioskop, jer teško da mogu udobno da se smestim, jer mi je u onako sabijenim redovima tesno i ne znam kud bih sa ovim (dugim) nogama. Apelujem na arhitekte da povedu malo računa i o nama kršnima kako bismo mogli da uživamo kao sav normalan svet I sedimo udobno u pozorištima i bioskopima! - kaže pola u šali a pola u zbilji Sergej.

- Ono što me potpuno ispuni jeste sreća mojih najbližih, mojih prijatelja i ljudi oko mene. Sve ostalo, a mislim na materijalno, dođe i prođe i sve je to trenutno. Nažalost, vreme je takvo da su duhovne vrednosti svedene na minimum, a materijalizam i interes na maksimum, a to me rastužuje.

Preseljenje u Beograd došlo je kao logičan sled stvari, a to je značilo i nove navike, ljude...
Beograd je oduvek bio i ostao centar kulture uopšte, još od vremena stare Jugoslavije. Ovaj grad pleni svojom širinom i brzinom i mislim da u njemu ima mesta za sve. Osvaja nenametljivo i brzo se priviknete na sve njegove mane i vrline.

Osetio sam potrebu da se predstavim i van granica Crne Gore koja mi je bila odskočna daska i jedan sam od retkih muzičara koji su uspeh prvo stekli u svom gradu a da pritom nisu morali doći sa strane. Trudim se da opravdam poverenje stečeno radom proteklih godina i da svojoj publici i u Srbiji i u Crnoj Gori uskoro priredim dobre koncerte. Svih ovih godina maštam da u mom gradu priredim veliki koncert i evo, posle trećeg ce-dea, nadam se da ću to uskoro i uraditi. Želja mi je da Podgoričanima pevam na trgu, a Beograđanima u Centru "Sava".

Ovih dana u beogradskim bioskopima gleda se film u kome jednu od "glavnih uloga" igra pesma "Pogledi u tami", čiji je autor Sergej. Ona se porodila u filmu ali živi svoj život na svim radio-stanicama i sluša svakodnevno ne ostavljajći nikoga ravnodušnim, jer ljude prosto savlada jakom emocijom.
- Kad sam napisao pesmu "Pogledi u tami", nisam ni slutio da će naići na takav odjek kod publike. Njenog uspeha postao sam svestan tek letos u Budvi, gde su ljudi svako veče žurili da stignu na kraj svirke kada smo obično za laku noć izvodili ovu pesmu. Doživeo sam iznenađenje. Grupa mladića i devojaka stajala je pored bine pevajući na sav glas, a znali su tekst od početka do kraja, da bi mi se, kada smo već kretali kući, obratili na italijanskom jeziku uz pozdrave i čestitke iz Barija pitajući kad ću kod njih napraviti koncert.

S. Joksimović


vesti po rubrikama

^ljudi i događaji

Ljubavne priče su moja inspiracija
Lepota i luksuz idu uvek zajedno
Sutra drugi koncert Masima
Pobednik svira na "Paganiniju"
 
 


     


FastCounter by LinkExchange