GLAS JAVNOSTI  

 

I n t e r n e t   i z d a n j e
Nedelja, 6. 11. 2005.

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

vesti dana

forum

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Feljton Glasa javnosti o najvećim aferama u Srbiji

 

Državne pare obrću privatnici

B. ĐELIĆ: Prva dodirna tačka koju je imalo naše Ministarstvo, a to je i dalje aktuelno jer je od interesa za Srbiju i poreske obveznike, to je da li su depoziti koje je Narodna banka imala u Moskvi u "Veksim" odnosno "Evroaksis banci" služili direktno ili indirektno za privatne subjekte koji su posle postali vlasnici Nacionalne štedionice?

Izvodi iz stenografskih beležaka sa 5. sednice Anketnog odbora radi utvrđivanja činjenica i okolnosti u trgovini električnom energijom i finansijsko-bankarskim poslovima povezanim sa tom trgovinom, održane 12. marta 2004. godine

DRAGAN S. JOVANOVIĆ (član Anketnog odbora u ime SPS-a): Vi ste rekli da je prvobitan izveštaj koji je donet na sednici Upravnog odbora, kroz kasnije razmatranje ublažen i potpisan od istih ljudi koji su potpisali prvi. Na kraju tog izveštaja Komisija je preporučila Upravnom odboru: "Potrebno je hitno usvajanje procedura kojima se jednoznačno uređuju aktivnosti bilansiranja, planiranja, deponovanja i pozajmice energije i ostale kategorije koje se svakodnevno susreću u poslovanju sa energijom". Zašto je Upravni odbor izbacio ovakav stav koji je, kako da kažem, prosto konstruktivan i stoji u svakoj situaciji.

M. KOVAČEVIĆ: Ne bih mogao to da odgovorim.

PREDSEDNIK: Danas me je obavestio jedan član Anketnog odbora, neću reći njegovo ime i prezime, da je imao ozbiljne pretnje zbog svog rada u Anketnom odboru, te ću, u ime Anketnog odbora, kao predsednik, uputiti dopis Ministarstvu unutrašnjih poslova da se time pozabavi, a molim novinare da ne insistiraju na tome o kome je reč, jer neću reći.
Izvodi iz stenografskih beležaka sa 6. sednice Anketnog odbora, održane 13. marta 2004. godine

PREDSEDNIK: Pošto ste izlazili u javnost sa različitim tvrdnjama i zaključcima, čak i o postojanju neke vrste energetsko-finansijske mafije, pa vas pitam - kada ste došli do tih saznanja i o čemu je reč?

BOŽIDAR ĐELIĆ (ministar finansija): Ako smem da vas ispravim, nikad nisam upotrebljavao reč koju ste vi upotrebili, ona nosi određenu konotaciju. Upotrebio sam reč lobi, to je tačno. Ministarstvo finansija i ekonomije nema dodirne tačke sa trgovinom električne energije, to je u potpunosti u ingerenciji Ministarstva rudarstva i energetike. Isto tako, nismo se bavili nikakvim bankarskim poslovima sve do Ustavne povelje i promenama sa formiranjem državne zajednice, kada je, tek posle usvajanja Zakona o ministarstvima aprila prošle godine, ta ingerencija prešla na republički nivo, od onog momenta je i odgovornost da Zakon o bankama, primera radi, prešla na republičko ministarstvo.

Međutim, ako ste primetili da sam u javnost izašao sa nekim elementima koji se tiču ovog pitanja, to je iz tri sledeće dodirne tačke koje je naše ministarstvo imalo sa ovim pitanjima. Prvo pitanje je bilo Nacionalna štedionica, koje naizgled, ne bi trebalo da bude ni na koji slučaj povezano sa pitanjem koje je na dnevnom redu ovog tela. Ministarstvo je probalo od samog formiranja te institucije, bez ingerencija kao što sam rekao na početku i po dogovoru koji je postignut sa pokojnim premijerom Đinđićem da obezbedi interes države Srbije u toj instituciji.

Posle pokušaja koje smo imali da dodamo kapital kroz dodatni otkup akcija. Odbor za privredu i finansije Vlade Republike Srbije je to odbio. Oni su zatražili, na sednici 1. novembra prošle godine, da Ministarstvo finansija ispita sve okolnosti koje se tiču osnivanja te institucije.

Ministarstvo finansija nije bilo jedini državni organ koji je radio tim povodom ali je vlada odredila nas kao koordinatora. Imali smo tri zaključka koji su se bavili tom tematikom. Poslednji je bio na sednici Vlade Srbije, ako se dobro sećam, 19. februara 2004. godine.

Došlo se i do nekih pitanja koji se tiču depozita Narodne banke Jugoslavije u Nacionalnoj štedionici, te u "Evroaksis banci" koja je pravni sledbenik "Veksim banke". Naravno, biću obazriv jer ljudi koji prate ovo veoma su sofisticirani i prete stalno krivičnim prijavama za klevetu, duševni bol i razne stvari. Pitali smo se jednog momenta, imajući u vidu da je druga dokapitalizacija Nacionalne štedionice u potpunosti finansirana iz sredstava "Evroaksis banke" i to preko firme "Koprom", koja je akcionar ove banke, koja je obezbedila za četiri firme, "Pimas", "Kvadra", "Prinsipal" i "Dajner", ukupan iznos od 1,2 miliona dolara, da bi se došlo do vlasništva u Nacionalnoj štedionici, a da se novac nije ni maknuo iz Moskve, znači iz "Evroaksis banke" iz Moskve.
Postavlja se pitanje da li, eventualno, ima neke veze između depozita koji je stalno rastao za vreme guvernera Dinkića u toj "Veksim", a potom "Eurokasis banci" i pitanja Nacionalne štedionice?

Želim da napomenem da cela dokumentacija, koja je upotrebljena u zaključku Vlade i u svemu onome što sam ja govorio i što ću vama danas reći, to je u potpunosti domen Narodne banke, a ne Ministarstva finansija i ekonomije, jer se radi o rukovanju sa deviznim rezervama, koje su državno blago i to pripada građanima Srbije i nije ničija privatna "prćija". Pozdravio sam kada je gospođa Udovički 14. ili 15. februara ove godine, kao što je i rekla pred ovim odborom, skinula tajnu koja je obavijala taj depozit.
Mi smo se trudili u Ministarstvu finansija da u poslednje tri godine podignemo transparentnost oko budžetskih sredstava, pa i depozita koje naša zemlja ima u bankama i mi ih povlačimo. Isto tako, mora da se postigne apsolutna transparentnost u rukovanju sa deviznim rezervama.

Gospođa Udovički je dostavila jedan broj elemenata i tabela i tamo gde smo očekivali Nacionalnu štedionicu, "iskočila" je struja i nafta. Taj depozit je bio, prema dokumentima koja je dostavila Narodna banka Srbije, namenski upotrebljen. Bile su razne tranše.
Elemente imate i na sajtu Ministarstva finansija. To je bilo na vladi i to je dostavljeno širokoj javnosti. Za razliku od onoga što je stalno govoreno svaki put kada bi neko rekao zašto se depozit ne upotrebljava za privredu - ja se slažem s tim da ne treba devizne rezerve da se upotrebljavaju za privredne subjekte, to je moderno centralno bankarstvo, ne može isti novac da služi dva puta, s jedne strane da obezbedi stabilnost valute i s druge strane da aktivira privredu - ili jare ili pare, ili hoćete da imate obezbeđenje dinara i onda su devizne rezerve sa kojima se rukuje na transparentan način u visokokvalitetnim bankama.

Kao što je gospođa Udovički rekla u svom pismu koje je dostavila Vladi Srbije kao odgovor na pitanje shodno zaključku koje je vlada imala, da ne treba direktno devizne rezerve da budu vezane za neke privredne subjekte Srbije, jer onda bi isti rizik nosio taj novac. Na naše iznenađenje videli smo da je taj novac u Moskvi upotrebljen za neke privredne subjekte. Kao što ponovo citiram nju, jer u Srbiji se sve personalizuje, pa siguran sam da će se i ovo izlaganje personalizovati kao navodno moja lična borba protiv nekoga - to apsolutno nije slučaj i ja ću samo citirati ono što je bilo u tom pismu a to je da nije bilo jasno po kojoj proceduri i zbog čega je taj depozit od nekoliko miliona dolara porastao na 58 miliona dolara do kraja mandata gospodina Dinkića i zašto, kao što vidite u tabelama, jednog momenta 20 miliona dolara je upotrebljeno za namenu koja se zove struja, uz saglasnost guvernera. Ne vidi se uopšte kojom procedurom i po kojim kriterijumima, zašto je taj novac na taj način upotrebljen, a na jednoj drugoj tabeli vidi se i namena nafta za 10 miliona dolara.

Taj dokument je Informacija, sa zaključkom Vlade Republike Srbije, usvojen na sednici 19. februara ove godine. To je javni dokument i on se nalazi od 22. ili 23. februara na sajtu Ministarstva finansija i ekonomije.

PREDSEDNIK: Oprostite, da li je to ovaj dokument?
B. ĐELIĆ: Da, to je taj dokument.

PREDSEDNIK: Ako možete to da pronađete i pokažete članovima Odbora ovde.
B. ĐELIĆ: Reč je o tabelama.

PREDSEDNIK: Mi smo imali sve podatke i sve informacije o držanju novca deviznih rezervi NBS u "Evroaksis banci", ali nismo imali svoj dokaz da je to povezano sa bilo kakvom trgovinom energenata. Gospodin Ružić je rekao da vi imate taj dokument.
B. ĐELIĆ: Nemam ja, ima ga Narodna banka.

PREDSEDNIK: On kaže da je to video od vas, da ste mu to vi pokazali.
B. ĐELIĆ: To je bilo u momentu rada na pripremi zaključka. To je i jedan od problema ovde u Srbiji - kukavica je mnogo, svi beže od svoje odgovornosti, niko neće da kaže stvari kakve jesu. Nemam nikakav poriv prema bilo kome. Jednostavno, moram da kažem stvari onako kakve jesu.

Mi smo tražili informaciju o depozitu da vidimo da li je bilo veze sa Nacionalnom štedionicom i u onom dokumentu koji smo dobili od gospođe Udovički, dobili smo seriju tabela koje dolaze iz arhive Narodne banke, koje pokazuju, primera radi, vidite u ovoj tabeli - 10 miliona dolara za naftu, pa imate dokumente gde vidite da 10 plus ovih 10 miliona za struju. Vidite da u 2002. godini imate za Srpsku regionalnu banku, za struju, za "Atlas banku" za likvidnost - znači, ono što je verovatno gospođa Udovički, kada je svedočila ovde rekla i to je njeno pismo koje imate u ovom dokumentu, a to je da nije jasno, zašto je taj depozit upotrebljen za tu svrhu.

PREDSEDNIK: Dakle, da li je reč samo o informaciji do koje se došlo određenim saznanjima ili nekim drugim putem ili je reč o nekom dokumentu sa pravnom snagom?
B. ĐELIĆ: Reč je o dokumentima koje je dostavila gospođa Udovički zvaničnim dopisom Vlade Srbije. To su dokumenti NBS. Znači, prva dodirna tačka koju je imalo naše Ministarstvo je u radu oko obezbeđivanja para, a to pitanje je i dalje aktuelno jer je od interesa za Republiku Srbiju i srpske poreske obveznike u Nacionalnoj štedionici, da li su depoziti koje je Narodna banka imala u Moskvi u "Veksim" odnosno "Evroaksis banci" služili direktno ili indirektno za privatne subjekte koji su posle postali vlasnici Nacionalne štedionice?

Sutra: I ministar finansija Božidar Đelić iznenađen poslom "prerade" mazuta u struju


vesti po rubrikama

^feljton

Državne pare obrću privatnici
 


     


FastCounter by LinkExchange