GLAS JAVNOSTI  

 

I n t e r n e t   i z d a n j e
Petak, 4. 11. 2005.

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


 

Otvoren prvi izraelski fast fud restoran na Balkanu

Investicija u srpski stomak

- Falafel nema isti ukus i aromu kao u Izraelu. Da ne poverujete, ali i ukus mlevenog kima se razlikuje od zemlje do zemlje. Zbog autentičnosti jela sada sve začine donosim direktno iz Izraela
- Dobar falafel (pržena kuglica od posebne vrste lebeblija) mora da bude svež i da se jede onog trenutka kada se skine sa šporeta, priča Smolakov

Shahar Smolakov. Drago mi je - s ljubaznošću predratnog jevrejskog trgovca predstavlja se Izraelac.
- Falafel. Izvolite - nastavlja nudeći lepinju iz koje se puši. Unutra kuglice - kompaktnog izgleda, ali mekane, ljute i slatkaste, liče da su od mesa, a nisu.

Falafel je tradicionalni bliskoistočni specijalitet, a Shahar je verovatno prvi koji ga je doneo na Balkan. Pre tri meseca otvorio je prvi izraelski fast fud restoran u blizini Vukovog spomenika, postavši tako još jedan strani ulagač u domaći stomak.

Pre dolaska u Beograd, u aprilu ove godine, radio je kao nastavnik u rodnoj Pič Tikvi (Kapiji nade), gradu na desetak kilometara od Tel Aviva. O Beogradu kao destinaciji za život nikad nije ni razmišljao sve dok njegov prijatelj Izraelac, na privremenom radu u Srbiji, nije došao na godišnji odmor u domovinu.
- Pričao je klasičnu priču o gradu koji vas oduševi. Da je Beograd gostoljubiv grad, da su devojke veoma zgodne, da se odlično jede, da Srbi vole pljeskavicu... Slično je i u Izraelu, ali nema pljeskavica. Iskreno, pre dolaska o Srbima skoro da ništa nisam znao... A od kada sam došao, sreo sam mnogo dobrih ljudi, mnogi su mi pomogli...

U Izraelu, kaže, diploma nije merilo sposobnosti kuvara, već se umešnost u zanatu dokazuje u kuhinji. Najvažnija ugostiteljska škola je rad po restoranima, pa je tako i Smolakov "šegrtovao" kod starog majstora jevrejske kuhinje. Prvenstveno za falafel, prženu lopticu ili pašteticu od začinjenog mlevenog nauta (jedne vrste leblebije), poznatog od davnina prvenstveno na indijskom subkontinentu. Od ostalih vrsta slične brze hrane razlikuje se po načinu pripreme, koji u Izraelu nikada ne otkrivaju do tančina.

- To nije leblebija kakva se kod vas jede već sasvim druga vrsta biljke. Jelo je toliko staro da su mu čak ispevane i pesme. Priprema se i u Egiptu se, ali se tamo dodaju parčići piletine, a u Siriji korijander i peršun. To su ujedno i dva najvažnija začina. U Izraelu naut se ne kuva, ne peče, mada mu je ukus takav da onaj ko ga prvi put jede misli da je pojeo nešto reš pečeno - objašnjava.

Postoji poseban postupak pripreme, posle koga se leblebije melju, dodaju mu se specijalni začini, oblikuju se loptice i takva smesa prži u dubokom palminom ulju. Ni poreklo hrane nije precizno utvrđeno, mada je u Izraelu prihvaćeno da potiče iz Indije. Danas se tamo služi sa začinjenim kiselim hlebom. Pošto su egzotični začini kod nas retki, Shahar je u početku putovao u Budimpeštu i Sofiju, ali je ubrzo odustao.

- Nemaju isti ukus i aromu kao u Izraelu. Da ne poverujete, ali i ukus mlevenog kima se razlikuje od zemlje do zemlje. Zbog autentičnosti jela sada sve začine donosim direktno iz Izraela. Pronašao sam jednu staru ženu na Kalenić pijaci koja prodaje neverovatne začine. Kada naletim na nju - presrećan sam. Pored pravih sastojaka, dobar falafel mora da bude svež i da se jede onog trenutka kada se skine sa šporeta, priča ovaj dvadesetšestogodišnjak. Restoran "Jafo falafel" do sada se "reklamirao" samo od usta do usta. Na takvu preporuku smo se i mi "upecali". Među redovnim mušterijama su pripadnici beogradske jevrejske zajednice, njih oko 2.000 hiljade, ali i srpski deo populacije koji ne živi u uverenju da je najbolja "tica i dalje prasica" i koji nije gadljiv na vegetarijanski specijalitet iz Svete zemlje. Dolaze i beogradski Kubanci, Španci, Kinezi... Multietnički u 30 kvadrata.

- Pre otvaranja morao sam mesec dana da obučavam osoblje jer, iako su se vaši kuvari pokazali kao odlični, nikada ranije se nisu sreli sa ovim receptom. Ne postoji tačna mera za recept. Zato sam u početku i ja kuvao. Najsmešnija stvar se dešavala kada uđe čovek, Srbin, naruči falafel, i pošto ga pojede, kaže da je sve bilo odlično, ali da sledeći put dodam više mesa.

Drugi me pitaju o kojoj vrsti mesa je reč - da li je piletina, teletina, jagnjetina ili kombinacija sva tri. Ceo štos je da se začinima postigne takav ukus da čovek misli da jede meso, a sastojci su takvi da ste siti kao da ste ga zaista i jeli. Onda im kažem da je falafel vegetarijanski i reakcije su tipa "nema mesa, a nema ni veze", priča.
S obzirom na to šta nam se sve svakodnevno servira, može biti da je to ono što je Beogradu nedostajalo!

I. Ikraš - P. Dragosavac


vesti po rubrikama

^ljudi i događaji

Investicija u srpski stomak
Vožnja sa dve konjske snage
Čovek koji je "izvukao" 229 nagrada
 
 


     


FastCounter by LinkExchange