GLAS JAVNOSTI  

 

I n t e r n e t   i z d a n j e
Četvrtak, 3. 11. 2005.

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Smanjenje javne potrošnje konačno došlo na dnevni red

Srbija u Evropi najveći rasipnik

BEOGRAD - Javna potrošnja postala je konačno kamen-spoticanja u pregovorima Međunarodnog monetarnog fonda i Vlade Srbije. Iako se godinama zna da Srbija troši više nego što sme, nijednoj od prethodnih vlada nije padalo na pamet da smanji i zaljulja svoju stolicu. Sada je, pod dirigentskom palicom MMF-a priterana uza zid, pregovori o trogodišnjem finansijskom aranžmanu su odloženi, a ako propadnu, neće biti otpisan ni dug od 700 miliona dolara.

Ukupni prihodi budžeta Srbije za sledeću godinu biće 487,9 milijardi dinara, a rashodi 448,3 milijardi dinara. Po podacima Ministarstva finansija, učešće javnih rashoda u bruto društvenom proizvodu je ove godine bilo 41,8 odsto, a za narednu godinu je najavljeno smanjenje učešća javne potrošnje za jedan odsto.

Država se hvali

- Javna potrošnja Srbije najviša je u Evropi. Kada se saberu budžet, javni fondovi i neformalna potrošnja, kao što su donacije preduzeća za organizaciju sportskih takmičenja, javna potrošnja kod nas je približno 55 odsto društvenog proizvoda. Nevolja visoke državne potrošnje jeste to što više troši država, a manje privatna preduzeća. Država daleko neefikasnije troši ta sredstva - kaže Miroslav Prokopijević, direktor Centra za slobodno tržište. On kaže da, kao što deficit budžeta nije dobar, tako ni suficit ne valja. Idealno je imati ravnotežu. "Država se hvali suficitom jer ne zna šta to znači. Trebalo bi da smanje potrošnju za visinu suficita. Političari kada smanjuju budžetska davanja procenjuju gde je najmanji otpor. Da su ozbiljno hteli da smanje potrošnju, ne bi čekali MMF nego bi to sami uradili", tvrdi Prokopijević.

Javnu potrošnju čine budžet Srbije, budžeti gradova i opština, penzioni, zdravstveni fondovi i fondovi za nezaposlene. Najveća stavka javne potrošnje po pravilu su penzije, koje čine oko 12 odsto društvenog proizvoda. Penzije, ali i ostali troškovi koji idu uz njih trebalo bi da se isplaćuju iz fonda PIO, međutim, svake godine se i iz budžeta izdvajaju značajna sredstva u ove svrhe. Kada se ovo zna, nije teško pogoditi zašto je MMF insistirao na reformi penzionog sistema.

Druga velika stavka je zdravstvo, koje se našlo na udaru pri sastavljanju budžeta za 2006. godinu. Planira se smanjenje ovih rashoda u sledećoj godini za oko devet milijardi dinara, a na tome se neće stati, jer je u planu i dalje smanjenje ovih rashoda do 2008. godine. I Vojska, policija i prosveta, kao veliki potrošači novca, biće udareni po džepu budžetom za sledeću godinu. Ono što zabrinjava jeste to što od svih tih rashoda skoro 80 odsto čine davanja za plate, penzije i subvencije koja, na kraju, završe kao lična potrošnja. Vrlo mali deo budžeta odlazi na materijalne troškove i investicije. U poslednje vreme sve više novca odlazi i na servisiranje javnog duga, što spoljnog, što unutrašnjeg. Prema podacima Ministarstva finansija, 31. septembra ove godine ukupan javni dug je oko 11,7 milijardi dolara, od čega je unutrašnji 4,6 milijardi dolara, a spoljni 6,6 milijardi dolara. Godišnji troškovi otplate javnog duga čine više od četiri odsto BDP.

Budžet u sledećoj godini biće olakšan i za finansiranje RTS-a, jer se uvodi pretplata. Tako se nacionalna televizija neće više finansirati iz budžeta, već će svi građani svakog meseca da dobiju "čestitku" od 300 dinara. Smanjenje javnih rashoda od oko 25 milijardi dinara za narednu godinu koje najavio Mlađan Dinkić, ministar finansija, omogućiće se smanjenjem subvencija javnim preduzećima. Njih će, naravno, biti sve manje, s obzirom na to da je najavljeno da će sva preduzeća biti privatizovana do kraja 2007. godine.
U Memorandumu o budžetu i ekonomskoj i fiskalnoj politici za 2006. godinu, sa projekcijama za 2007. i 2008. godinu piše da će "politika rashoda u naredne tri godine biti usmerena na značajnije smanjenje pojedinih vrsta javnih rashoda". U tom cilju obaviće se reforma penzijskog sistema i započeti reforma zdravstva, reforma i smanjenje aparata javne uprave i ukupnog javnog sektora, a smanjivaće se drastično i subvencije javnim preduzećima."

M. Obradović


vesti po rubrikama

^tema

Stari i nemoćni moraju u red za papire
Srbija u Evropi najveći rasipnik
Muftija Hamdija Jusufspahić čestitao Ramazanski bajram
Pančevci opet udisali sumpor
 
 


     


FastCounter by LinkExchange