GLAS JAVNOSTI  

 

I n t e r n e t   i z d a n j e
Četvrtak, 3. 11. 2005.

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

vesti dana

forum

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Nikola Konte, pionir italijanske škole plesnog džeza

Intelektualni klabing

Fasciniran je Duškom Gojkovićem i džezerima koji su činili scenu u Evropi šezdesetih godina prošlog veka kada je džez bio sinonim za eleganciju i način života. U Beogradu se oseća kao kod kuće

Među gostima nedavno završenog 21. beogradskog džez festivala bio je i Nikola Konte, jedan od najetabliranijih predstavnika italijanske škole plesnog džeza. Konte je izdanak esid-džez pokreta osamdesetih - počeo je kao kolekcionar retkih ploča modalnog džeza, da bi se vremenom afirmisao kao producent, kompozitor i di-džej.

Njegova eklektična mešavina džeza, bosanove, filmske muzike i drugih "egzotičnih" muzičkih sastojaka naišla je na naklonost uticajnog Bi-Bi-Sijevog di-džeja Džajlsa Pitersona, pa je tako i Konte, zahvaljujući zastupljenosti u Pitersonovoj emisiji Vorldvajd, stekao zavidnu međunarodnu popularnost. Njegov debi album "Jet Sounds" (2000) doneo je jednu novu viziju (savremenog) džeza - zvuk "klasičnog" džez benda sa senzibilitetom koji je blizak generacijama odraslim uz elektronsku muziku.

- Nastupati sa bendom uživo predstavlja mi veći izazov i iskušenje nego kada vrtim ploče u nekom klubu - kaže Konte za Glas. - U klubu je manja barijera između mene i publike, koja po prirodi stvari reaguje fizički na ritam. U klub dolaze ljudi da bi se zabavili i plesali i "gruv" čini svoje. Nekada imam utisak da se moja kabina nalazi usred ritualnog obreda. S druge strane, kada sviram sa prijateljima iz benda, pokušavamo da stvorimo dobru atmosferu među nama kako bi muzikom naterali na ples i najkonzervativnije uživaoce džeza. Nekada nam to uspe ali nekad i ne. Posebno me frustrira kada osetim da ne uspevamo da uđemo u emotivnu reakciju publike, jer znam koliko mi emocija unosimo u muziciranje.

Konte kaže da su na njegov rad najviše uticali veliki džez gitaristi poput Keni Barela, Vesa Montgomerija....
- Uvek mi je bilo važno da svoje klasično shvatanje džeza koje je bazirano na preciznom muzicirinju stavim u funkciju ritma jer se način interpretacije Dizija Gilespija ili Majlsa Dejvisa publici može predstaviti u modernim gruv aranžmanima.

Svoje shvatanje džeza Konte definiše kao intelektualni klabing.
- Zbog toga me fasciniraju džezeri koji su činili scenu u Evropi šezdesetih godina prošlog veka kada je džez muzika bila sinonim za eleganciju i način života. Svi su igrali uz džez. Mnogo sam slušao Duška Gojkovića, kao i druge evropske muzičare koji su morali da preskoče gvozdenu zavesu da bi pokazali svoje umeće. U komunističkim sistemima džez je bio ideološka, a ne umetnička forma. Poljaci, Rusi i Jugosloveni su svirali po klubovima u Nemačkoj, Italiji... i stvarali scenu iz koje crpim puno inspiracije za svoje kompozicije - kaže Nikola Konte i smejući se ističe svoju vezanost za Beograd.

- Već drugi put sam u Beogradu i mogu da kažem da se osećam kao kod kuće. Na različitim putovanjima retko mi se dešavalo da mi neki grad prija po energiji ljudi koji u njemu žive i količini emocije koju emituju svakog dana. U Beogradu se može naići na evropsku prefinjenost ali i na balkansku razbarušenost. Zato se u njemu osećam kao kod kuće.

A. Nikolić


vesti po rubrikama

^kultura

Intelektualni klabing
Vaginalni zagrljaj
Bregovićev balet
Molitvenik za kupce umetnina
 


     


FastCounter by LinkExchange