Roditelje je obradovala izjava Slobodana Vuksanovića, ministra prosvete i sporta, da će gradivo za osnovce biti smanjeno u proseku za 30 odsto. Nakon dva meseca od početka školske godine roditelji, deca i učitelji shvatili su da se ovo obećanje nije ispunjeno. Umesto smanjivanja gradiva, prvaci u školi svaki dan ostaju po pet časova, a domaćih zadataka ima sve više. Miroslav Marinković, predsednik Saveza učitelja Beograda i učitelj u OŠ "Kralj Petar Prvi", tvrdi da u novoj školskoj godini nema rasterećenja gradiva.

- Kakvo rasterećenje!? U praksi su đaci još opterećeniji. To je ministar samo objavio da će gradivo biti skraćeno, a niko ništa ne radi. On koristi javne nastupe da najavi manje gradiva i tako stvara utisak da se reforma sprovodi, a ne kaže kada će se gradivo rasteretiti. Njegovi saradnici ne znaju kako će gradivo biti skraćeno i koji su za to kriterijumi. Kažu da svaki nastavnik treba sam da proceni šta je važno i šta će predavati. Međutim, da li će svaki učitelj moći da proceni šta treba da izbaci? Tako ćemo dobiti šaroliku situaciju - smatra Marinković.

		Opteretili smo dete Kod nas se reforma pogrešno tumači, kako kome odgovara. Ova reč se izrabljuje. U pravoj reformi menja se odnos i način rada, a kod nas se izgubio pravilan odnos prema detetu. Cilj svake reforme je razvijanje deteta prema sposobnostima. Kod nas nema kontinuiteta u reformi, jer svaki ministar treba da krene gde je stao prethodni ministar. Umesto toga, svaki ministar uzima ono što mu odgovara i oblikuje ga svojim mišljenjem. Ovo nije reforma jer smo opteretili dete - kaže Ljiljana Novković.

Školstvo u Srbiji u poslednjih pola veka imalo je više od deset reformi. Kako je dolazio koji ministar prosvete tako je i menjao sistem. Prosvetari tvrde da je sadašnji ministar prihvatio nastavne planove iz 90-ih godina, a vratio isti broj predmeta kao što je bilo 2001. godine. Tako sada prvaci imaju po devet predmeta, a u školskim klupama provode od 21 do 24 časa sedmično.

- Pre četiri godine imali smo isto devet predmet, ali se njihov sadržaj mogao međusobno integrisati, a broj časova je bio iskazan u procentima. Časovi su se realizovali kroz aktivnosti različitih sadržaja. Sada su predmeti vraćeni na stari sadržaj, a svaki predmet je definisan zadatim fondom časova. Nema reči o rasterećenju gradiva jer smo ranije mogli u 45 minuta, koliko traje jedan čas, da radimo tri različita predmeta, a sada moramo da održimo tri posebna časa jer sadržaj predmeta nije integrisan - objašnjava Ljiljana Novković, predsednik Saveza učitelja Srbije i učiteljica u OŠ "Drinka Pavlović".

Više predmeta i veći fond časova povećava težinu školske torbe, a lekari upozoravaju da previše tereta na nejakim dečjim leđima može dovesti do krivljenja i deformacije kičme.

- Ne znam šta će deci tolike knjige! Iz svakog predmeta oni imaju knjigu i radnu svesku i još svaki dan u školu nose po dve sveske za svaki predmet. Tu je i pribor: pernica, pa olovke, bojice, flomasteri i opremua za fizičko. Ne znam kako deca mogu svaki dan da nose toliki teret jer su njihova leđa nejaka. Kad nisam na poslu obavezno idem pred nju školu kako ne bi nosila ovoliki teret - priča majka osmogodišnje učenice i pokazuje na pretrpani ranac.

Učitelj Miroslav Marinković nedavno je merio težinu školske torbe i došao do iznenađujućih brojki.
- Torbe učenika od prvog do četvrtog razreda teške su i po 11 kilograma! Najlakša torba na ovom merenju bila je teška šest kilograma. Pogledajte na ulici pa ćete videti da deca vuku torbe na kolicima. Naši učenici su sve više opterećeni umno, vremenski i fizički, ali i velikim brojem domaćih zadataka koje moraju da urade kući. I roditelji su počeli da se bune koliko deca moraju da rade kući. Na časovima deca ne stižu da savladaju i uvežbaju gradivo tako da je kuća produžetak rada u školi. A roditelji nisu dovoljno stručni da im pokazuju jer ne znaju metode učenja - priča Marinković.

Učitelji smatraju da nas ovakav sistem obrazovanja sve više udaljava od deteta.
- Umesto da školska reforma ide u pravcu deteta, stvorili smo sistem u kome učitelji rade u korist školskih programa, udžbenika, ministarstva, a najmanje za decu. Učitelj je stavljen u situaciju da sprovodi zakon, odnosno da zadovolji formu, a ne suštinu. Za dalji razvoj potrebno je uraditi nešto i za nastavne planove i programe starijih razreda. Ali tu kod nas ništa nije pomereno s mesta. Učenici imaju puno kontrolnih zadataka, nastavnici ne stižu da sve ispredaju, a o istraživačkom radu da ne govorimo. Nema mesta za individualizaciju učenika - objašnjava Ljiljana Novković.

Miroslav Marinković kaže da ne vidi strategiju i cilj našeg obrazovanja.
- Ne znam kakvog građanina hoće naša zemlja. Da li hoćemo da stvorimo podanika ili čoveka koji misli svojom glavom? U Skandinaviji jasno kažu da hoće srećnog i zadovoljnog građanina i obrazovanje je usmereno tako. Kod nas je mnogo stvari demagoški kazano, a sve je ostalo u doživljaju pojedinca - smatra Marinković.

Seminari ničemu ne služe Seminari za nastavnike koje organizuje Ministarstvo prosvete ničemu ne služe. To je sramota za prosvetne radnike. Učitelji su nezadovoljni jer je nemoguće da predavanje u Centru "Sava", kome prisustvuje 4.000 ljudi, bude plodotvorno. Predavanja traju ceo dan s kratkim pauzama. Nema panela, ni radionica, a učiteljima nije omogućeno da pitaju, kažu nešto, predlože... U globalu, ovakvi seminari su nekorisni - kaže Miroslav Marinković.

I četkica od svinjske dlake Svaki dan učenici moraju da nose najmanje po dve knjige i sveske za srpski jezik i matematiku, a pored udžbenika za skoro svaki predmet postoje radne sveske, čitanke... Stariji učenici na časovima moraju imati istorijske i geografske atlase, razne rečnike. Tom spisku treba dodati opremu za fizičko i pribor za likovno. Nedavno je nastavnik likovnog u jednoj osnovnoj školi u Rumi od učenika tražio četkicu od svinjske dlake i tempere koje nisu kineske proizvodnje.

Glomazne torbe najprodavanije Istraživanje Instituta za zaštitu zdravlja Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" pokazalo je da svaki peti učenik ima problema sa lošim telesnim držanjem. Deformaciju kičmenog stuba ima više od deset odsto školaraca, a svaki sedmi učenik ima ravne tabane. Ovim deformitetima, prema mišljenju stručnjaka, najviše doprinosi teška školska torba, dugo sedenje u školskim klupama, loše osvetljenje u učionicama i slaba fizička aktivnost. Lekari upozoravaju da prvaci nisu navikli da tegle školske torbe teške minimum šest kilograma. Nošenje torbe na jednom ramenu u dužem vremenskom periodu dovodi do skolioze, a nošenje torbe na dva ramena može takođe predstavljati problem za učenike. U prodavnicama kažu da su najprodavanije glomazne torbe zbog velikog broja knjiga i svezaka koje deca svakodnevno nose u školu. Za učenike, pogotovu mlađih razreda, neophodno je nabaviti torbu sa čvrstom osnovom na leđima i sa širokim tregerima. Sve više dece se nedovoljno kreće, posebno u gradskim sredinama, gde nema mnogo uslova da se zadovolje osnovna dečja potreba za igrom. Pored školskih obaveza, koje zahtevaju više od šest sati sedenja u klupama, učenici mnogo vremena provode ispred računara i televizijskih aparata. Posledica male fizičke aktivnosti su oslabljeni mišići, povijena leđa, iskrivljena kičma ili ravni tabani. Školarci se redovno kontrolišu na sistematskim pregledima kako bi se na vreme otkrile nepravilnosti u razvoju. Ako se ne radi o vidljivim telesnim nepravilnostima, lekari preporučuju korektivnu gimnastiku, bavljenje sportom, pre svega, plivanjem. Lečenje kasno otkrivenih deformiteta vrlo je teško i skupo i često ne daje zadovoljavajuće rezultate.

M. Jakovljević