Psovačko-prostački jezik pojedinih naših poslanika toliko je učestao da je postao uobičajeni žargon polemike u Skupštini Srbije i SCG, pa preti da bude nametnut kao normalan, na osnovu principa da, ako se laž ponovi sto puta postaje istina.

Predsednik Skupštine SCG, g. Šami izjavio je ovih dana da ni ubuduće neće, potezati za pravilnikom i kažnjavati poslanike koji vređaju svoje kolege, već će ih samo moliti da to ne čine. Tako će i nadalje poslanici moći slobodno, "maštovito i slikovito" opisivati na šta im kolega liči, kao što je to v.d. vojvoda g. grobar učinio govoreći o poslaniku Vuku Draškoviću, inače ministru inostranih poslova SCG.

Profil poslanika

Očigledno je da g. Šami, koga je nesrećni splet okolnosti gurnuo na tako odgovornu funkciju, ma koliko bio obrazovan i civilizovan, nije razumeo o čemu je u pomenutom incidentu reč. A nije samo reč o zaštiti ličnosti i dostojanstva pojedinih poslanika, već pre svega o zaštiti institucije narodnog poslanika. Narodnog poslanika ne bi trebao, već morao da bude civilizovana, obrazovana, kulturna i visokomoralna ličnost, koja učestvuje u donošenju zakona, i odlučuje o životu i radu građana i države.

Šta u stvari znači moliti prostaka da ne bude prostak? To je isto kao kad bi se u najnovijoj verziji preformulisani policajac, građanin u uniformi, obratio lopovu uhvaćenom na delu rečima: "Nemoj, bre, burazeru, da kradeš, kako ne shvataš da to nije pristojno i lepo! Hajde sad, idi lepo kući i popij hladno pivo!"

Prostakluk je genetski, vaspitni i društveni proizvod koji je izraženiji i drskiji ukoliko je u politici prostak na čelu milionske partije. Istina, g. Vučić je uverljivo opovrgao takvu ocenu o svom vođi, rekavši da je on fin čovek, u skladu sa radikalskim shvatanjem finog čoveka.

Pogrešno glasanje

S tim u vezi je zabrinjavajući fenomen da znatan broj građana pogrešno glasa za partiju koju vode bivši čelnici komunalnih preduzeća i šengenske vojvode. Ali, pošto ne može biti da je toliki broj pogrešnih građana, onda se odgovor mora potražiti drugde. Na primer: oni vešto i beskrupulozno koriste (zloupotrebljavaju) činjenicu da vladajuća nereprezentativna garnitura nije sposobna da ekonomski pomogne nekoliko stotina hiljada izbeglica iz "bratskih" republika i mnogobrojnu sirotinju; da, ne samo da nema petlje ni interesa da pohapsi pljačkaše državne imovine, već su i sami umešani u lopovluke neslućenih razmera. Mnogi naivno veruju da bi se radikali obračunali sa korupcijom, kao što i obećavaju. A inicijativa u srpskom parlamentu za utvrđivanje porekla imovine, umrla je i pre porođaja, što među radikalskim poslanicima nije izazvalo uzbunu i proteste. O posledicama Miloševićeve i vojvodine politike, u poslednjim ratovima, na prostoru bivše Jugoslavije da i ne govorimo.

Politički, a inače neobrazovani ljudi, smatraju da je politika kurva uličarka, pa da je otud i prihvatljiva Makijavelijeva maksima da cilj opravdava sredstvo. Zato i nije iznenađenje da se u redovima radikala intelektualci mogu prebrojati na prste kao i značajne javne ličnosti. I sad, zamislimo, kakvi bi nam širom zemlje bili rukovodioci ako bi radikali osvojili vlast.

Naša demokratija je, nažalost, još na tako niskom nivou da mi se sve čini da je, naravno ne u bukvalnom smislu reči, batina zaista izašla iz raja. Drugim rečima, g. Šami, prostakluk se mora hirurški odstraniti, instrumentima koji su zapisani u pravilniku Skupštine Srbije i Crne Gore. A, zamolite, na primer, damu za ples.

Bogdan Popović, Beograd

Zalažući se za direktan dijalog Beograda i Prištine uz poštovanje granica, Ivan Gašparović, predsednik Slovačke, na nedavnom skupu šefova srednjoevropskih država u Zagrebu, bolje je izložio stav SCG za rešenje kosovske krize, nego naš predsednik Svetozar Marović. Reagujući na zalaganje albanskog predsednika Mojsijua za nezavisnost Kosova, Marović nije ni pomenuo evropski princip nepovredivosti granica niti Rezoluciju SB 1244 (po kojoj OUN imaju privremenu upravu a SCG suverenitet na Kosmetu), a to su ključni argumenti međunarodnog i našeg državnog prava.

Uoči početka kosovskih pregovora bila je prilika da se postavi pitanje: Ako uz prisustvo tako brojnih snaga KFOR-a nema povratka prognanih i slobode kretanja kako će se ta osnovna ljudska prava i multietničnost u celini ostvarivati bez međunarodnih snaga u tzv. nezavisnom Kosovu, kao i zašto proširena autonomija i decentralizacija nije bolje rešenje od vrlo opasne promene granica?

Otkazivanjem posete slovenačkom predsedniku Drnovšeku, zbog njegovih "preporuka" o Kosmetu, predsednik Marović je delimično ublažio utisak o svom nedržavničkom ponašanju tj. izbegavanju ustavnih dužnosti. Ipak, odbio je da predvodi delegaciju SCG na 60. zasedanju GS OUN "u uverenju da će time doprineti boljoj toleranciji u odnosima između Srbije i Crne Gore". Tipičan primer viška reči i slatkorečivosti bez pokrića. Marović je ovim omogućio M. Vlahoviću, ministru spoljnih poslova Crne Gore da u Njujorku deluje samostalno, da replicira i oponira Vuku Draškoviću, "prinudnom" šefu delegacije SCG.

Pre toga, Marović je dobio (izbegao) da u ime zemlje domaćina otvori Skupštinu Evropske banke u Beogradu, kao i vrlo atraktivna svetska, evropska sportska prvenstva (o koja se druge zemlje prosto otimaju). Da li to predsednik Marović ne želi da afirmiše SCG koju, inače, uvek izgovara u množini! Suprotno svemu tome, Marović je bio vrlo "revnostan" u tzv. "pancir"-aferi. Dozvolio je i potpisao da se putem "telefonskih sednica" odobravaju (da li sate ili koje druge) ogromne vojne nabavke uz višestruko kršenje zakona.

Loše skrojenu (i neželjenu) zajednicu lako je opstruirati sa raznih strana. Ona je sada gora i od zamišljene. Takvu je ne žele građani i Srbije i Crne Gore te ih o njoj ne treba ni pitati. Ako se želi istinska volja građana Crne Gore onda pitanje na referendumu ne treba da bude: Da ili ne za Samostalnu, nezavisnu Crnu Goru, već u formi dve alternative tj. - da li ste za Samostalnu, nezavisnu, evropsku Crnu Goru? Ili: Da li ste za funkcionalnu, evropski uređenu, zajedničku državu sa demokratskom Srbijom?

Srbija će prihvatiti svako rešenje koje usvoje građani Crne Gore, uvereni da će prestati uvrede i svađanje naroda. Ona samo ne želi odgovornost za dalje prekrajanje granica i nemire jer ako se preti Srbiji secesijom Kosmeta, nije isključeno da će na udaru uskoro biti i delovi Crne Gore (sa više strana), BiH, Makedonije, Grčke, a takvih rovitih područja ima više u Evropi.

Ako se na referendumu postavi klasično pitanje, što je mnogo verovatnije, onda ono neka ne sadrži onaj sumnjivi dodatak o Savezu Srbije i Crne Gore. To je probano, pa ne valja, jer služi za obmanjivanje građana. Vreme će pokazati da li će i u potpuno drugim uslovima, biti potrebe i mogućnosti za brzi dogovor, kao oko 80-ih godina 19. veka kada je sklopljen Tajni vojni savez za oslobađanje od Turaka. Taj datum je, za sada, Dan Vojske Srbije i Crne Gore.

Aleksandar M. Žikić, ekonomista, Beograd

Ovih dana, pročitao sam izjavu ministra Kojadinovića u vezi TV pretplate. Prosto ne verujem da takvu izjavu može dati jedan ministar!
Gospodin ministar kaže:
- TV pretplata je u interesu građana;
- Pretplatu ne treba shvatiti kao novi izdatak, već kao najbolju investiciju;
- Gazda tog servisa biće narod;
- Građani imaju ogroman(?!) interes da sufinansiraju TV;
- Moramo shvatiti da sve ono što se troši, mora i da se plati;
- Oni koji ne plaćaju, biće kažnjeni?!

E, sad dragi građani, razmislite da li je ova izjava najmanje dovoljna za Ginisa? Pa koji je to interes građana? Hoće li imati evropski standard, nove investicije, hoće li zaposliti milion nezaposlenih, ili će sedeti gladni i žedni pored ekrana i gledati tzv. "nacionalnu televiziju" i čobanske psovke iz Skupštine?
Svakome normalnom je jasno da ne postoji nikakav interes od pretplate i da je to samo dodatni namet na siromašne građane Srbije. Ovo mi liči na onu priču iz devedesetih godina: "Dođe čovek u trgovinu i pita pošto je hleb. Trgovac odgovori, dvadeset dinara.

Zašto toliko, pita čovek? Pet dinara za Miru, pet za Marka i deset za hleb odgovara trgovac. Čovek pruži dvadeset dinara, a trgovac mu vrati deset. A, hleb? Hleba nema, odgovori trgovac". Znam da se i u nekim drugim zemljama plaća TV pretplata. Ali, ako treba plaćati, onda da plaća onaj ko gleda tu "nacionalnu televiziju" (pošto je nacionalna, znači neće je plaćati nacionalne manjine). Treba dozvoliti građanima da se sami opredeljuju koju će televiziju plaćati i koju pretežno gledaju kao što ja plaćam novine Glas javnosti, a ne one koje ne čitam. Kako je moguće da ostale televizije "preživljavaju", čak sa boljim programom, a ne finansiraju se iz budžeta niti od TV pretplate?

Neka ministar Kojadinović patentira neki televizomer, pa da se plaća, kao što on reče "ono što se troši".

Mr Nikola Radulović, Beograd