Aleksandar Stefanović, penzioner iz Sarajlijine
broj 60 u Kragujevcu, pre sedamnaest godina dao je sedam svojih
plata za preporod Srbije. Bila je to u ono vreme cela milijarda
i još petsto miliona dinara. Želeo je, kaže, da deci Srbije i
budućim generacijama bude dobro. Preporoda nije bilo, pare otišle
u nepovrat, a Stefanović, evo već šestu godinu, čeka da mu država,
bar delom, nadoknadi štetu nastalu u vreme NATO bombardovanja.
Šteta nije ni pedeset hiljada.
Aleksandar Stefanović svoj radni vek proveo je u "Elektrošumadiji".
Tu je i dobio nadimak Aca Kompjuter. Pamtio je, kažu, na hiljade
brojeva brojila i znao u "jedan" ko je "od uglednih
građana Kragujevca" propustio da plati struju. Danas pred
Gradskim domom prodaje lutriju i po tome ga "zna ceo grad
i pola Šumadije".
Stefanović živi u naselju Pivara, u kući svoga pradede, u kojoj
nema ni vode ni struje. Nije kuća trošna što je pradeda napravio
davno ili ne daj bože, što su "tamo neki dunđeri" loše
uradili posao. Izdržala je ona osam dugih decenija, pa i Drugi
svetski rat. U njoj se rodio i Aca.
Kad su pale prve bombe za vreme NATO bombardovanja, kuća je stradala.
Plafon pao, popucali zidovi, instalacije uništene. Kuća je ostala
bez struje, a voda ne sme da se pusti jer će sve "da izleti".
Da ne grešimo dušu, posetila je Acu i komisija 24. juna 1999.
godine.
- Sve su lepo zapisali, i otišli - kaže Stefanović. Išao je Aca
posle u opštinu, tražio da ga prime, i da mu nadoknade ono što
su sami procenili. Nije, kaže, samo njemu šteta naneta. Stradale
su i druge kuće u Pivari. Ni oni nisu ništa dobili.
Obraćao se Aca savetu mesne zajednice, gradonačelnicima bivšim
i sadašnjim. Svi kažu - nema para.
Dodaje da ga gradonačelnik Verko Stevanović još nije primio, ali
veruje da su "device i lavovi od reči", a Verko je "lav",
i da će da održi reč i da ga sasluša. Nada se da se njegov zahtev
neće izgubiti u nekoj od davno "zatvorenih fioka" i
da će ugledati svetlo dana.
Pedantan, kakav je celog života, Stefanović se prihvatio još
jednog posla. U Pivari je obišao sve kuće i napravio spisak socijalno
ugroženih lica. Na spisku je trideset i devet njegovih "pivaraca"
koji primaju socijalnu pomoć i onih koji nemaju penziju i žive
teško. Od članarine penzionera može da se kupi sto grama kafe
i kilogram šećera, možda i zejtin, al' to nije to. - Ima onih
koji ne vide sto posto, koji nemaju jednu ili obe noge, kojima
je potrebna pomoć - kaže Aca. Zamolio je Aleksandar da se Skupština
pozabavi najstarijim svojim sugrađanima i da se uradi socijalna
karta svih građana Kragujevčana. Pisao Slavici u opštinu, ali
Slavica ćuti. Samo se plaši da pismo njoj poslato ne završi kao
ono o šteti od NATO bombi.
B. Kuljanin
