U prizemlju ruinirane zgrade Stare kolonije "14. oktobra" u Kruševcu živi Zoran Ičević (47), nekadašnji poslovođa Livnice IMK "14. oktobar", penzionisani invalid već deset godina, oboleo od Vilsonove bolesti. Zoran je jedinstven slučaj sa ovom dijagnozom u Kruševcu. Sa njim u stanu od 38 kvadrata žive supruga Slavica, sin Saša i ćerka Ana. Već danima su u panici jer Zoran ne može više da nabavlja lek penicillamine, koji mu je doživotno prepisan u dozi od 3,5 grama dnevno.

Pisao je ministru zdravlja Tomici Milosavljeviću i Vladi Srbije, tražeći da nam pomognu da nabavimo lek, ali ni leka ni odgovora nema. Zoran nije u mogućnosti da od svoje invalidske penzije kupi ni pola dnevne doze, za koji bi mesečno morao da plati 56.000 dinara, jer jedna kutija tog leka košta 3.040 dinara. Uz ovaj lek on pije još po pet drugih, ali su oni daleko jeftiniji od penicillamina bez koga ne može.

- Gotovo godinu dana je trebalo da mi ustanove dijagnozu. Lečen sam u Sremskoj Kamenici i Beogradu. Posle dugih ispitivanja, organizam mi je prihvatio samo penicillamine. Ako ga ne bih pio tri dana, četvrti dan ne bih dočekao. Lek su mi ranije refundirali, ali više ne. Jedini ga koristim u Kruševcu i, kako nemam para da ga kupim, apoteke ga ne trebuju - slabim glasom priča Zoran Ičević.

- Osećam drhtavicu, premor, nestabilnost u hodu. Razboleo sam se na radnom mestu, decembra 1996. godine. Lekova imam još za dva-tri dana, a posle kraj. Šećer mi pada ispod jedan, jer ne pijem propisanu dozu, rastežem da bih sa ovo par kutija imao do kraja oktobra - priča Zoran.

Na stolu gomila recepata, zahteva za pomoć i prazno pakovanje skupocenog leka. Supruga Slavica ne radi nigde, gleda u Zorana i samo uzdiše.

- Pijem samo destilovanu vodu. Ovu običnu ne smem da pijem zato što u organizmu imam višak bakra, na šta su me upozorili lekari u Beogradu. Jetra mi je istrunula i počela je ciroza, iako nikada u životu nisam okusio ni kap alkohola. Zabranjen mi je kontakt sa svim što ima veze s bakarnim i pocinkovanim cevima. Na strogoj sam dijeti i od povrća smem samo paradajz i krompir, od voća slatku jabuku i jagodu, a od mesa smem teletinu i belu ribu - priča Zoran Ičević.

R. Barjaktarević