Zoran Radisavljević vratio se sa Svetskog prvenstva u rešavanju zagonetki iz mađarskog grada Egera sa četvoročlanom reprezentacijom SCG, koju je predvodio, i srebrnom medaljom. A tamo, u konkurenciji belosvetskih mozgova, Zoranu su i Rusi i Hrvati priznali da su Srbi mnogo pametni, ali samo kad se takmiče pojedinačno. Tako je Zoran osvojio drugo, Nikola Živanović našao se na 46. mestu, Jelena Đurić zauzela 91, Filip Milovanović 94, Dragan Stojanović 100, od mogućih 160 mesta. Sastavljeni u ekipu, međutim, od 24 mesta izborili se za 21.

- Pretekli smo Italiju, Indiju i Brazil, dok iskusnijima nismo mogli ništa. S obzirom na to da se ekipa Srbije tamo pojavila prvi put i da smo išli tamo više da "šmeknemo" teren, rezultat i nije tako loš - smatra Radisavljević.

Iako je petočlana srpska ekipa mesecima unapred lupala glavu nad zagonetkama, matematičkim smicalicama i anagramima vežbajući za prvenstvo, na licu mesta ispostavilo se da je svet i u enigmatici otrčao daleko ispred.

- U Srbiji se enigmatika svodi na časopise sa kioska u kojima se sporadično pojavljuju problemi kakvi se mogu naći na ozbiljnijim takmičenjima. Svuda u svetu postoji stručna literature, a takmičari iz razvijenijih zemalja imaju tretman kakav i sleduje onog ko upošljava intelekt.

		Svi spremni da pomognu Najbolje reprezentacije su stigle iz enigmatskih velesila, Nemačke, Amerike i Holandije. Pobedio je Nemac Ulrih Fojt, četvorostruki svetski šampion. Iako je konkurencija žestoka, među enigmatama je pravilo da ne postoji sujeta. Kad se zagonetka zapetlja, a rešenje se ni ne nazire, svako će pomoći kolegi u nedoumici otkrivajući mu konačno rešenje, ali ne i postupak koji je doveo do njega.

Dobili smo zagonetke koje nismo očekivali i za čije bi rešenje realno bilo potrebno deset minuta. U svetu postoji oko 200 tipova zadataka, međutim svaki dan neko smisli nešto novo, a organizatori su se potrudili da nam ponude novosti, te su se mnogi uzalud znojili nad papirom. Neke rebuse smo prvi put videli. Najveće iznenađenje zbilo se kada su nam izneli trodimenzionalne kocke na čijoj su gornjoj strani bili postavljeni zadaci.

Jedan od najnezgodnijih zadataka je bilo i rešavanje tantriksa, problema u kom dobijete šestougaonike različitih boja, a zadatak je ispunjen onog trenutka kada oni "legnu" jedan na drugi tako da linije nisu isprekidane, a iste boje budu povezane. Svaka runda je donosila nešto novo. Vreme koje smo imali na raspolaganju bilo je sumanuto kratko, jer je bilo setova gde smo za 45 minuta morali da rešimo čak 15 pitalica. To nikome nije pošlo za rukom - priča Radisavljević, inače novinar i predsednik Saveza zagonetača Srbije.

U sali hotela, gde su se enigmate preznojavale nad intelektualnim zavrzlamama, presudile su koncentracija i brzina mozga koji je morao da radi 300 na sat.

Dragan Stojanović, jedan od reprezentativaca SCG, iako čitav život učestvuje u kvizovima, kaže da je eventualna sličnost između njih i svetskog prvenstva jedino u neizvesnosti i tome što čovek nikada ne zna šta ga čeka.

- Meni je zadatak od minimalnih pet bodova zadao najveće muke. Ako ubodeš dobar početak, dalje se rešava iz rukava - ističe Dragan. Rešavanje logičkih zadataka neupućeni izjednačavaju sa testovima inteligencije, iako oni nemaju nikakve međusobne veze.

- Testovima inteligencije utvrđuje se njen koeficijent, dok se "mozgalicama" vijuge razvijaju. Na takmičenjima poput ovog u Egeru, najbitnije je da kad vidiš da ti treba mnogo vremena za rešavanje zadatka - batališ ga.
Tu se uvek insistira na brzini, i svaki za koji ti treba više od dva minuta najbolje je ne rešavati. Trebalo je odabrati one koje možeš da rešiš za pola sata, a ostale ostaviti pa ih rešavati posle takmičenja. Onako za svoju dušu - dodaje Nikola Živanović, dosadašnji četvorostruki prvak Srbije.

I. Ikraš