Prvi privatni muzej duvana otvoren je nedavno u malom mestu Tolečka, dvadesetak kilometara udaljenom od Sombora, koje ima svega 2.000 stanovnika. Verovatno mnogi ne bi čuli za ovo selo da nije meštanina Pište Kovača koji se prvi dosetio kako da nadaleko proslavi ovaj kraj. Skoro svako mestu u Vojvodini poznato je po nečemu - kobasicama, bundevama, tamburašima... U Tolečkoj postoji samo duvan i zato je, kaže, došao na ideju da osnuje prvi privatni mini muzej posvećen duvandžijama.

- Imam 60 godina, a duvanom se bavim već pola veka. Zanat sam naučio od dede koji je pre 120 godina došao iz Kikinde. Sećam se, bio sam još dete kada sam gledao kako se proizvodi duvan, seče, savija u hartiju... Sve o duvanu danas zna i moj unuk Antal koji će, nadam se, nastaviti porodičnu tradiciju. Ovde se duvan proizvodi kao pre 120 godina. Listovi duvana ne mogu odmah da se seku zbog previše nikotina; zato se stavlja u kotlić gde se suši. Nekada se koristila obična novinska hartija, a danas specijalni papir koji donosimo iz Mađarske. Kad savijem cigaretu, izgleda kao iz fabrike - kaže za Glas Pišta Kovač.

Duvan, međutim, nikada u životu nije pušio. Kad ga pitaju za razlog, samo slegne ramenima i u šali mirno odgovori "vojna tajna". U Tolečki, malom kraju pored Sombora, mnogi se bave duvanom, ali nikada nije postojala fabrika za preradu. Zato je Kovač rešio da osnuje muzej po kome će ga meštani pamtiti.

Iako je muzej tek otvoren, čuli su za njega i stranci, pa došli da vide. Bili su, kažu, Francuzi, Italijani i, naravno, Mađari.
- Nedavno smo imali goste čak iz Norveške koji su na proputovanju za Grčku navratili u Telečku. Bili su ovde i viđeniji ljudi. Prošlog meseca posetio nas je i gospodin Mihali Iles, direktor Turističke organizacije Segedina. Dođu ljudi, razgledaju, zapitkuju, probaju duvan, ali nisu navikli, te kašlju i kroz suze jedva prozbore "mnogo ljuto" - kaže u šali naš sagovornik.

Ulaz u muzej je besplatan. Napravio je Pišta Kovač i jedan specijalni suvenir kome gosti sami određuju cenu. U celofanu sa mašnicom umotan, šta bi drugo, nego duvan. Pored seckanog, zapakovan je i list duvana i tompus. U muzeju se pojedini eksponati mogu i probati. Najtraženiji je, kaže, tompus "made in Telečka" - pravi kubanski, nema razlike, čak i bolji, pa ne zovu Pištu Kovača uzalud Kubanac iz Tolečke.

- Ko ne veruje, može slobodno da pripali, pa da vidi šta je pravi duvan - tvrdi Pišta Kovač sa neskrivenim ponosom, dok pokazuje retke eksponate iz svog muzeja.

Ž. Milenković