Izvodi iz stenografskih beležaka sa 3. sednice
Anketnog odbora radi utvrđivanja činjenica i okolnosti u trgovini
električnom energijom i finansijsko-bankarskim poslovima povezanim
sa tom trgovinom održane 10. marta 2004. godine.
LAZAR PONORAC: Pomoćnik sam generalnog direktora za oblast
domaćeg tržišta. U NIS-u sam oko 25 godina. Desetak godina sam
direktor Sektora za marketing NIS-a, a evo jedanaesta godina sam
neprekidno pomoćnik generalnog direktora NIS-a za ove oblasti
koje sam rekao.
PREDSEDNIK (A. Vučić): Da li ste, gospodine Ponorac, upoznati
sa internom revizijom NIS-a koja je utvrdila štetu u poslovanju
tog preduzeća između sedam do deset miliona dolara?
L. PONORAC: Upoznat sam. Ona je konstatovala ne štetu
već razliku između cene mazuta koji je izvezen po osnovu ova dva
aranžmana i cene mazuta na domaćem tržištu. Naravno, sa svetom
se ne trguje po domaćim cenama, nego po svetskim. Nije reč o šteti,
već je reč o razlici između vrednosti ili cene mazuta na domaćem
tržištu i cene mazuta po kojima je prodat EFT-u i Interfejsu.
PREDSEDNIK: Reč je o saopštenju za javnost Centra za odnose
sa javnošću NIS-a od 3. septembra 2003. godine o izveštaju Sektora
za internu reviziju poslovanja po nalogu v. d. generalnog direktora
NIS-a, o analizi svih elemenata ovih ugovora i okolnosti pod kojima
su sklopljeni. Izveštajem je potvrđeno da je u ovom poslu ostvaren
gubitak za NIS. Dakle, 3. septembra imamo zvanično saopštenje
za javnost NIS-a koja konstatuje gubitak ili štetu. Ta šteta je
u od sedam do osam miliona dolara.
Dolazi do volšebne promene te odluke o kojoj vi sada želite da
govorite, koja je napravljena mesec i 14 dana posle toga, 17.
oktobra 2003. godine, i dolazi do drugačijeg saopštenja za javnost
Nadzornog odbora. U tom izveštaju se kaže da zbog toga što prodaja
166.000 tona nije izvršena na domaćem tržištu, NIS je ostvario
manji ukupan prihod za 7.322.300 američkih dolara. Međutim, optimalno
upravljajući privrednim aktivnostima i kombinujući poslove izvoza
160.000 tona mazuta firmama EFT i Interfejs i za dobijeni novac
uvozeći primarni benzin i sirovu naftu radi dalje prodaje NIS
je pokrio manje ostvareni ukupan prihod i ostvario pozitivan neto
efekat od minimalno 7.344.000 dolara. Zašto je ostvaren ovoliki
gubitak?
L. PONORAC: Nije to gubitak. To je razlika između cene
na domaćem tržištu...
PREDSEDNIK: Da li je Centar za odnose sa javnošću NIS-a
napisao gubitak samo mesec dana ranije. Da li je interna revizija
NIS-a došla do toga da je to gubitak u svom inicijalnom izveštaju?
L. PONORAC: NIS je na osnovu konstatacije interne kontrole
NIS-a, koja je konstatovala da je napravljena razlika između domaće
cene mazuta i cene mazuta po kojoj je izvezen i prodat ovim dvema
firmama, da je tu nastala ta razlika o kojoj govorite, a to je
sedam miliona i nešto. Odmah da kažem, da nije prodat njima, taj
mazut se morao izvesti nekom drugom. Znači, on je opet morao biti
prodat. Da li bi bio po toj ceni ili nekoj sličnoj, opet bi nastala
ta razlika i ne možemo govoriti da je reč o gubitku. Šta je u
pitanju? Otprilike, jednu trećinu mazuta koju mi danas proizvedemo
mora se izvesti i tu se trguje po svetskim cenama. Cena mazuta
se na svetskom tržištu je od 85 do 160 dolara. Stvar je trenutka...
PREDSEDNIK: Ko propisuje cenu mazuta?
L. PONORAC: Cenu mazuta na domaćem tržištu određuje generalni
direktor NIS-a na osnovu ovlašćenja Upravnog odbora NIS-a.
PREDSEDNIK: Ko je odobrio nižu cenu od propisane?
L. PONORAC: Ta cena nije propisana. Znači, mazut nije
kao što su nekad benzin i dizel-gorivo. Cena mazuta se slobodno
formira. NIS mora da izvozi mazut. Da li će ga izvoziti preko
električne energije kao što je slučaj bio u ova dva slučaja ili
će ga izvoziti direktno ili će ga izvoziti u kombinaciji i proizvodnja
električne energije, to je druga stvar. Otprilike jednu trećinu
mazuta koju NIS proizvede, NIS mora izvesti.
Tu je taj mazut, naravno, ne možemo ga prodati na svetskom tržištu
po domaćim cenama. Domaća cena mazuta je danas 10,75 dinara po
kilogramu. Stvar je trenutka. Svetska cena kreće se, zavisno od
leta, zime, od 85 do 160 dolara. Ima dve vrste mazuta. Jedan niskosumporni
koji se lako izvozi da kažem može se postići pristojna cena i
taj uglavnom izvozimo. Srednji mazut što je predmet ovog ugovora
koji se vrlo teško izvozi, za koji se teško nađe kupac na svetskom
tržištu. To je jedan od razloga.
NIS proizvodi između 900 i milion tona mazuta godišnje, a Srbija
troši manje, 700.000 tona je potrošila 2001, 640.000 2002. i 820.000
tona ove godine zbog proizvodnje električne energije na bazi mazuta.
Znači, svu razliku morate izvesti. Jednostavno, ako ne biste izvezli
ovaj mazut, onda biste zaustavili rafineriju. Ako bi zaustavili
rafineriju, bilo bi u pitanju snabdevanje tržišta Republike Srbije
naftnim derivatima, motornim benzinom, primarnim benzinima, svim
drugim naftnim derivatima. Znači, nemamo izbora.
Mi možemo zaustaviti proizvodnju mazuta na nivou potreba zemlje,
ali onda ne bi bilo dovoljno ni dizela, ni mazuta, ni primarnog
benzina, motornog benzina, ne bi bilo drugih derivata. Srbija
je nekada trošila milion i po do dva miliona tona mazuta godišnje.
Od uvoznika postala je izvoznik mazuta. Jednostavno, prirodni
gas je, s jedne strane, potisnuo mazut iz potrošnje, a s druge,
pad industrijske proizvodnje. Potrošnja mazuta je vrlo mala u
industriji i to je razlog što se mora mazut izvoziti.
Odmah da se razumemo, mi dalje izvozimo mazut i sve to po nižim
cenama od domaćih cena. Uvek je to po nižim cenama od domaće cene,
što je konstatovala interna kontrola NIS-a, tu razliku između
domaće cene mazuta i cene mazuta po kojoj proda.
DRAGAN S. JOVANOVIĆ (član Anketnog odbora u ime SPS-a):
U prvom dokumentu, koji je predsednik pročitao, piše da je posle
analize poslovanja konstatovan, kako se kaže, gubitak. Na bazi
te informacije odlukom v. d. generalnog direktora Vučkovića obrazovana
je komisija, kojoj više nije bio zadatak da utvrđuje da li je
gubitak ili nije nego da utvrdi pojedinačnu odgovornost. Šta je
gubitak jer u sledećem saopštenju piše da je domaća cena od 159
dolara po toni formirana u neekonomskom ambijentu. Prosto se žalite
da je to jako visoka cena i nemam ništa protiv. Interesuje me
da li je svaka izvozna cena za vas gubitak, ako je gubitak razlika
u ceni između onoga što ste proizveli i ono ga što ste prodali.
Imate li vi podatak koja to cena čini dobit firme? Sada imam utisak
da se vi žalite na obavezu da izvozite jer je cena niska koja
vam pravi gubitak. Da li sam ja dobro shvatio ili ne?
L. PONORAC: Često se mora izvoziti i ispod cene koštanja.
Mi možemo čak govoriti o tri cene. Znači, često moramo izvoziti
ispod cene. Stvar je trenutka. Pošto ste nabavili u datom trenutku
naftu, pošto je mazut prodat, znači, neka to bude taj izvoz, neka
bude ispod cene koštanja.
D. S. JOVANOVIĆ: To je gubitak.
L. PONORAC: Ja mogu govoriti o ova dva aranžmana. Rađene
su i određene stručne analize pored toga. Znači, s jedne strane
izvršena je interna kontrola, a s druge strane saopštenje Centra
za odnose sa javnošću, ali posle toga ovim pitanjem se ozbiljno
bavio i Nadzorni odbor NIS-a i Upravni odbor NIS-a i oni su došli
do drugih konstatacija, da ipak nije nastala šteta u ovim aranžmanima.
PREDSEDNIK: Da li je (direktor) Dimitrije Vukčević bio
taj koji je dao saglasnost na cenu od 104 dolara po toni?
L. PONORAC: Generalni direktor treba da da saglasnost.
Mi imamo neki cenovnik. Ako se daje roba ispod cene u bilo kom
aranžmanu i na domaćem tržištu, a mi sada to dajemo EPS-u, sada
prodajemo pod devet dinara, a u isto ovo vreme smo prodavali po
7,88 dinara po (ne razume se). To je jako niska cena, to je 120-130
dolara. Ovako, zvanična cena je 10 i više dinara.
PREDSEDNIK: Dakle, Dimitrije Vukčević je dao saglasnost
na tu cenu?
L. PONORAC: Uvek generalni direktor mora dati. Ako se
odstupa od zvanične cene, od bilo koje cene, generalni direktor.
Znači, nema tih lica u NIS-u koja su ovlašćena da menjaju cene
bez saglasnosti generalnog direktora. To je uređeno dokumentima
kod nas.
Sutra: Poslovne veze bivšeg ministra energetike Gorana Novakovića
sa čelnicima NIS-a.
