GLAS JAVNOSTI  

 

I n t e r n e t   i z d a n j e
Nedelja 18. 9. 2005.

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Sokrat (469-399)

Mudrac sa trga

Kada se začuo plač novorođenog deteta u kući atinskog vajara Sofroniska i Fenerate, čuvene babice, niko nije slutio kakav će trag za sobom ostaviti dečak koji je tek ugledao svet. Sokrat, kako je glasilo dečakovo ime, toliko je osobena pojava da se istorija filozofije deli na doba pre i posle njega. Iako nije za sobom ostavio nijedno pisano delo, njegove reči prenošene od usta do usta smatraju se najmudrijim ikad izgovorenim.

Porodica

O poreklu Sokrata i njegove porodice nije poznato mnogo. Svi umetnici u Atini kao zaštitnika su poštovali Dedala, mitskog vajara, graditelja i prvog letača, i verovali su da vode poreklo od njega. To je bio i Sofroniskov slučaj.

Plutarh je zapisao da je, odmah po rođenju sina, Sofronisk otišao u Delfe da poseti proročicu Pitiju i sazna kakvu je budućnost njegovom nasledniku namenila Sudbina. Nije dobio odgovor, ali jeste savet: da pusti dečaka da radi šta god poželi, da mu dozvoli da uživa u igri i da ga ne tera da naporno radi.

Početak

Nije poznato mnogo o ranom Sokratovom životu. Ipak, kao sin vajara on nije mogao da bira svoje buduće zanimanje. Pošto je živeo u doba Perikla, veruje se da je sam napravio mnoge skulpture na Akropolju. Bio je oženjen Ksantipom koja mu je rodila sina Lamprokla.

Sokrat je živeo jedino u Atini i napustio je grad samo tri puta, i to kao vojnik. Tokom Peloponeskog rata (431-404) borio se u bitkama kod Potideje, Deliona i Amfipolja. Sam Sokrat opisan je kao čovek nimalo privlačne spoljašnosti, čak je, prema atinskim standardima, smatrano da je prilično ružan.

Filozof

Brzo je shvatio da poziv vajara i skulptora nije za njega. On nije želeo da oblikuje glinu i kamen, već ljude. Zato je po čitav dan šetao Atinom i po ulicama i radionicama, trgovima, vežbalištima i na šetalištima razgovarao sa ljudima. Sokrat je voleo da prisustvuje gozbama i njegova sposobnost da mnogo popije bila je legendarna: bio je trezan i kada su svi u njegovom društvu popadali od alkohola.

Smatrao je da njegova mudrost potiče iz činjenice da "on zna da ništa ne zna", a da se svi loši postupci čoveka mogu smatrati upravo nedostatkom znanja. Zato je pokušavao da, tokom razgovora sa ljudima, natera svoje sagovornike da shvate sopstveno neznanje i zablude. On im nije nametao svoj stav, već ih je, postavljanjem pitanja, terao da sami dođu do zaključka do kojeg je želeo da dođu.

Neprijatelji

Teško da se može odrediti od čega je živeo. Svojim dijalozima stekao je veliku popularnost i mnogo sledbenika. Platon tvrdi da nije radio i da nije primao novac od učenika, dok Ksenofont i Aristofan pišu upravo suprotno, da su mu plaćali duga i živa predavanja.

Doba u kojem je Sokrat živeo bilo je doba propasti atinske imperije i period u kome nije bilo lako opstati, a on se zamerio mnogima. Ubeđivanje ljudi da ništa ne znaju nije bio najpodesniji posao koji je mogao da odabere. Mnogi pripadnici demokratske stranke okomili su se na njega i smatrali su ga odgovornim za sve nedaće Atine: pa zar on nije bio učitelj Alkibijada, čoveka koga su Atinjani čas obožavali, čas prezirali, i Kritije, tiranina koji je zavladao posle poraza u Peloponeskom ratu.

Suđenje

Optužba je bila jednostavna: "Ovu optužbu podnese i zakletvom potvrdi Melet, sin Meletov iz Pita, protiv Sokrata, Sofroniskovog sina iz Alopeke: kriv je Sokrat što ne veruje u bogove u koje veruje država, a uvodi nova bića demonska, a kriv je i što omladinu kvari. Predlažem smrt."

On je izašao pred sudije spreman da se brani. Njegova sposobnost ubeđivanja, ipak, nije bila dovoljna i osuđen je na smrt. Godine 399. ispio je otrov i umro mirno, okružen prijateljima i bez bola. "Ta priznaje se da nikad niko od pamtiveka nije smrti lepše doživeo," piše Ksenofont.

Atinjani su se uskoro pokajali i u znak žalosti zatvorili gimnazije i druge škole, a Sokratu podigli bronzanu statuu. Meleta su osudili na smrt, a drugu dvojicu tužilaca prognali.

A. Ivanović


vesti po rubrikama

^civilizacija

Sokrat (469-399): Mudrac sa trga
Indijska mitologija:Kali, krvožedna majka
Razvijeni mozak Hobita
 



     


FastCounter by LinkExchange