Ove povrede predstavljaju celinu, kako u kliničkom, tako i u dijagnostičkom i terapeutskom pogledu.
Mnogi udesi, u kojima povređeni ima i povrede glave, dešavaju se i oko kuće, usled pada niz stepenice, sa merdevina i tremova. Kod odraslog stanovništva nesreće u kući i saobraćajne nesreće često nastaju zbog pijanstva, nemarnosti i zamora. Lobanja je sferoidni omotač sa polutečnim sadržajem: mozgom, krvlju i cerebrospinalnom tečnošću i kod povreda dolazi do stvaranja razlike potisaka između šupljine lobanje i kičmenog kanala. Traumatske povrede glave prenose se na mozak preko lobanje i daju zajedničke pojave i simptome.

Prelomi kostiju lobanje

Prelomi konveksiteta lobanje i baze lobanje. Po obimu i obliku mogu biti prskotine, zatim linearni i prelomi sa manjim ili većim delom fragmenata, a postoje i prelomi sa depresijom kosti ili impresijom, kao i sa defektom u kosti na mestu preloma.

Otpor kosti na pritisak je veći nego na razvlačenje. Defekti u obliku otvora nastaju dejstvom jače sile na malom prostoru, a ovo najčešće nastaje kod udara čekićem. Delovanjem sile na veću površinu nastaju opsežni prelomi i dovode do deformacije glave.

Dijagnoza se postavlja pregledom i rendgenskim snimanjem lobanje. Radiografija ne može uvek da isključi prelom lobanje, što je veoma važno.
Postoje sigurni znaci za prelom, a to su isticanje likvora i ispadanje moždane mase. Lečenje je u većini slučajeva konzervativno, izuzev kod otvorenih preloma gde je operativno.

Traumatsko oštećenje mozga

Deli se na zatvorene i otvorene povrede, a u vezi je sa opasnostima od infekcije, što je povezano sa povredom moždanog omotača - moždanice, koja čini prirodnu branu protiv infekcije.

Zatvorene povrede mozga

Ove povrede se mogu klasifikovati na potres mozga, kontuziju i kompresiju. Danas za potres mozga smatramo stanje kada simptomi iščezavaju za prva četiri dana. Tegobe se brzo popravljaju, a nakon nekoliko meseci, a najduže za godinu-dve stanje se potpuno normalizuje.
Lakša kontuzija je kada se prvobitne objektivne smetnje regrediraju u toku prve tri nedelje, a subjektivne tegobe mogu ostati i duže vreme.
Teže kontuzije mozga su kada se smetnje održavaju duže vreme, a u jednoj trećini zaostaju teške subjektivne tegobe.

Traumatska oštećenja mozga, krvnih sudova i ovojnice dovode do krvarenja, otoka mozga i povišenja intrakranijalnog pritiska i one dominiraju u kliničkoj slici.

Klinička slika

Postoji obimna i karakteristična simptomatologija. U većini slučajeva dolazi do gubitka svesti, uz koju često dolazi do amnezije - nesećanja događaja koji je doveo do povrede. Postoji dezorijentisanost u vremenu i prostoru i psihička zbunjenost. Povraćanje je česta pojava, kao i centralna hipertenzija. Pogoršanja nastaju u slučaju sekundarnog krvarenja i intrakranijalnog pritiska što dovodi do pospanosti, a ubrzo i gubitka svesti i pada u komu. Lečenje se sprovodi u specijalizovanim ustanovama od strane neurohirurga.

Otvorene povrede mozga

Ove povrede mozga učestale su i u mirnodopskim i ratnim prilikama. Otvorene povrede nastaju lokalnim i ograničenim dejstvom raznih predmeta. Komplikacije mogu biti razne, u šta spadaju epiduralni hematom, edem mozga, akutni subduralni hematom, kao i intracerebralna krvarenja. Kod ovih povreda mogu da nastanu i infekcije, i to u prvim danima posle povrede. U pružanju prve pomoći kod otvorenih povreda glave treba provizorno obezbediti spoljnu ranu, zaustaviti krvarenje i staviti zavoj. Lečenje sprovodi neurohirurg.

Dr V.Zađina, hirurg