GLAS JAVNOSTI  

 

I n t e r n e t   i z d a n j e
Ponedeljak, 12. 9. 2005.

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

vesti dana

forum

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Džez trubač Dragoslav Fredi Stanisavljević posle svetske turneje

Dobra muzika svira se i u teškim vremenima

Krajnje je vreme da počnemo da razbijamo ovaj kulturni incest u sredini u kojoj smo upućeni samo jedni na druge. Radost džeza upravo jeste upoznavanje drugih i saradnja sa njima

Oni koji slušaju i vole džez u Beogradu znaju ko je Fredi. Njegovo pravo ime je Dragoslav Stanisavljević. U svojim prstima nosi znanje sa Džez akademije u Gracu i još mnogo "trikova" koje je sa radošću "ukrao" od prekaljenih lavova Duška Gojkovića, Stjepka Guta ili Fredija Habarda, čije je ploče kao klinac slušao do iznemoglosti i po kome je dobio nadimak. Za trubu, svoju veliku ljubav, kaže da je jedini instrument ženskog roda i kako ima istu takvu ćud. Dakle, koliko joj se posvećuješ - toliko ti vraća. Svoje umeće nedavno je "proverio" na velikoj turneji "Evropa koja svinguje" sa Evropskim omladinskim džez orkestrom. Kući se vratio sa nekoliko odličnih poslovnih ponuda.

- U Evropskom omladinskom orkestru sviralo je 18 muzičara, iz isto toliko zemalja, do 30 godina starosti. Održali smo sedamnaest koncerata u 27 dana, u 11 evropskih država i u Kanadi. Kruna svega su kompakt disk snimljen uživo na koncertu u Montrealu i nastup na velikoj proslavi 80. rođendana čuvenog džez pijaniste Oskara Pitersona. Imao sam priliku da ostanem u Kanadi i ti pozivi važe i dalje...

Iako ste i ranije bili u prilici da gostujete van zemlje, čini se da niste bili motivisani da sasvim napustite Beograd?
- Kao student u Gracu svirao sam sa najpoznatijim džez muzičarima kao što su Klark Teri, Beni Bejli... Pre dve godine bio sam na turneji po Nemačkoj sa Duškom Gojkovićem, putovao sam i sa beogradskim "Big bendom". Posle studija dobio sam poziv da budem deo Džez orkestra RTB-a, što je i bio jedan od mojih ciljeva. Tu sam od 1991. godine, a 1996. dobio sam stalni posao. U Beogradu živim jer dobra muzika može da se svira i u teškim vremenima.

Zašto je baš truba bila vaš izbor?
- Bila je to ljubav na prvi pogled. Moja osnovna škola je išla u posetu jednoj muzičkoj školi i čim sam čuo zvuk trube odluka je pala. I to, eto, traje već dve decenije. Da nisam imao profesora Izudina Čavrkovića, verovatno ne bih bio ovako zanatski potkovan trubač, a ni ovakav čovek. Podržavao me je isto koliko i roditelji.

Kako Vam izgleda domaća džez scena i kojim putevima nameravate dalje?
- U Beogradu trenutno postoji klupska stagnacija i neko zatišje. Ipak, imamo tradiciju dugu sedam decenija i nadam se da će se stvari pokrenuti. Moje želje su da ovde u "Big bendu" imamo puno takvih trenutaka kakve smo doživeli u prošloj sezoni ili kakve sam ja doživeo na ovoj velikoj turneji. Krajnje je vreme da počnemo da razbijamo ovaj kulturni incest u sredini u kojoj smo upućeni samo jedni na druge. Radost džeza upravo jeste upoznavanje drugih i saradnja sa njima. Džez je univerzalni jezik. Još ne znam da li ću otići u Kanadu. To jeste jedna mala planeta za sebe i velika prilika za svakog džezera, ali ipak moram da razmislim. Takva odluka se ne donosi preko noći.

B. Lijeskić


vesti po rubrikama

^kultura

Dobra muzika svira se i u teškim vremenima
Rušenje mita mačo vesterna
Povratak tradiciji
Dvorci na rasprodaji
Afrika na filmu
 


     


FastCounter by LinkExchange