GLAS JAVNOSTI  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

 

I n t e r n e t   i z d a n j e

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

 

 

 


vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

PISMA

 


Namerno skretanje sa reformskog puta

Molim najljubaznije uredništvo Glasa javnosti da mi omogući da u vezi sa svojim prethodnim izlaganjem o krizi intelektualne elite u Srbiji, a povodom reakcije gospodina Petrovića iz Beča dodam još i ovo moje izlaganje.

Smatram da je svaka konstruktivna diskusija doprinos napretku društva uopšte bez obzira na to na koje se to društvo odnosi. U ovom slučaju je to Srbija i zapravo njena budućnost mene barem duboko zabrinjava.

Kvaziintelektualizam

I znam, jasan mi je terminološki pojam i razlika između intelektualca i intelektualnosti. Svakodnevno srećem ljude iz bivše Jugoslavije koji se deklarišu kao intelektualci sa završenom višom školom ili fakultetom na primer "jugoslovenskog prava". Iako se sa svoja završena DVA fakulteta u inostranstvu nikada nisam deklarisala kao intelektualac, smatrala sam da mogu da kritikujem taj, da ga tako nazovem, kvaziintelektualizam.

Uništene su istaknute kuće, uništen je ceo građanski sloj i intelektualni. To uništavanje je obuhvatilo i fizičku likvidaciju i presiju, koja je izazvala emigraciju (pred sam dolazak komunista), kao i torturu kojoj su bile izložene porodice preostalog građansko intelektualnog sloja. Ovo posledično stanje je slika DANAŠNjICE u Srbiji.

Nov intelektualni sloj formirao se "preko noći". Ta deca/sada ljudi, teško da su mogla dobiti u svojoj kući pravilno aspitanje. Najveći broj je bio samo ambiciozan, samo uporan da se izvuče iz svog sela i druge sirotinje. To je taj takozvani ruralni mentalitet kada se misli kako se ima odgovor na svako društveno i životno pitanje, a u stvarnosti je veoma ograničeno. Nije bilo vremena niti plodnog tla za njihovo oblikovanje u intelektualca, a zašta treba mnogo i mnogo više od pukog bubanja i gole ambicije da bi se uz ime prišila neka titula. O vaspitanju domaćem, da ne govorim, niti o moralnim usađenim vrednostima.

Intelektualni sloj u normalnim prilikama odgaja se kroz više generacija! Zato najviše i postoji "zjap" i različitost od intelektualne klase na Zapadu i kod nas, o čemu izlaže i gospodin Petrović iz Beča. To je dijametralno različito! Kod nas u Srbiji, nažalost, nema ni traga gospodstvu!

Deo gospodskog sveta

Ali, sve je bilo drukčije pre rata. Mi smo nekada (pre Drugog svetskog rata) bili deo evropske civilizacije i kulture. Naša građanska klasa, naši intelektualci, bili su gospoda. U svakom smislu. To se za "gospodu", koja trenutno vlada Srbijom, ne bi moglo reći ni u kom smislu.

Zato smatram da na svim poljima treba pokretati ovakve teme. Zarad budućnosti naše Srbije. Istinski intelektualci, rastureni svuda po svetu, moraju zajedničkim snagama razgoliti laž i kvaziintelektualizam u Srbiji do njene suštine.

Danas je u Srbiji mnogo toga što je osakaćeno, a moralnost ponajviše. Preko noći se magistrira i doktorira, ali se i dalje psuje na ulicama i javno deklariše kabadahijski. Ono što mene istinski zabrinjava je vladavina primitivizma u Srbiji, nepostojanje suštinskog prava na sopstveno postojanje, apsolutna zaštita ratnih bogataša, dok poslušnici bitišu od dana do sutra. Stvara se jedna veštačka kula zvana legalizam, ali na temelju od pene i paučie. Da je taj temelj barem od peska, pa i nekako da se nečemu i nadamo.

Srbija i dalje liči na parohijalnu, zatucanu i smrknutu čaršiju u kojoj nije dozvoljeno s puta po svetu doneti znanja, vedrinu i raspoloženje. Srbijanskom autističnom, populističkom kulturom nije teško dominirati, i to profiterima polazi za rukom u dominirajućem galopu. Oni preko noći magistriraju, psuju i šutiraju sve ispred sebe kao loptu.

U Srbiji pseudointelektualci uvaljuju generacijama njihove pseudoistorijske meditacije i bezvredne romane, dinarsku poeziju i prozu. Njihov endemični mentalitet pokušavaju da prenesu na svaku generaciju, umišljajući kako raspolažu univerzalnom pameću koja nudi odgovor na svako sudbinsko pitanje sviju nas.

Nesposobnost za sebe

Srbija je zastala ne samo na svom reformskom putu, i taj zastoj je neko NAMERNO izazvao ubistvom premijera Srbije marta 2003. godine, nego je zastala i u svome političkom aktivizmu koji je Srbiju učinio i demokratskom zemljom. U Srbiji se jeste odigrala jedna mirna revolucija, ali je zato njena tranzicija teška. Posustajanje Srbije da aktivno traga za novim rešenjima ukazuje na to da su se sve parlamentarne političke partije, naročito one u Vladi, uključile u, možda, poslednju veliku pljačku Srbije. Rasprodajom velikih javnih preduzeća bogate se novokomponovani tajkuni.

Srbiji trebaju protesti na ulicama, pod rukovodstvom istinske inteligencije koja će većini OBJASNITI zašto treba da prihvati evropske demokratske vrednosti. Treba građanstvu objasniti slobodno tržište, značenje i ulogu ljudskih prava i sloboda. Ne predviđam da će se u Srbiji, u neko dogledno vreme, odigrati većinska, dubinska i iskrena demokratska tranformacija. Nesposobnost jednog dela srpskog društva da se opredeli u sopstvenu korist, naravno, potiče iz siromaštva i skromnijih znanja i obrazovanja.

Duška Beker-Isaković, Holandija


Zenit saradnje poslanika iz obe republike

Dva oka po novčaniku

Svi beogradski dnevni listovi objaviše da je naša "politička elita" koja se nalazi na čelu Zajednice SCG odlučila da poveća svojim trudbenicima lični dohodak za čitavih 16 odsto. Inače su poduže u "teškom" materijalnom položaju. Čak su odlučili da to bude i retroaktivno!

Za njihov dosadašnji "teški" rad bili su stvarno "loše" plaćeni. Sa svim dodacima negde oko 80.000 dinara da bi sada, sa predloženim povećanjem, preskočili preko 100.000 dinara! Prema saznanjima, oni posrću od napornog rada jer su u ovoj godini radili čitavih 5 (i slovom pet) dana i za to vreme zaradili "samo" po 560.000 sirotinjskih dinara!!! Nisu se mogli ni skupiti da ovu bruku izglasaju, već su sve to bez većih napora sredili telefonom! Svaka vam čast naši voljeni "narodni" poslanici. Hvala vam što sebe ne zapostavljate, što mislite na svoj opstanak, što ste davali lažne nade svojim biračima. Kako ćete sve to rešiti kada vi dođete na vlast? Sve na dobro svoga naroda. I bi tako, ko je taj da zabrani narodu da se nada u bolje sutra?

Na ovu temu imao bih dosta toga da kažem i poručim, čak i ružnih reči zbog velike nepravde (jer-gde su vam penzioneri kojima hoćete da uzmete dušu. Gde je prosveta, zdravstvo, invalidi, izbeglice, radnici bez posla ali i oni što tobože nešto rade), i da ne nabrajam... Jer unesrećenih je mnogo, pa sam se odlučio da uporedim (ako je to primerno), vašu "žeđ" za parama vaših poreskih obveznika i jednim velikim Srbinom - ratnom legendom vojvodom Stepom i njegovim odnosom - takođe prema parama srpskih poreskih obveznika.

Kada je vojvoda Stepa otišao u penziju i kada mu je poštar doneo prvu penziju i rekao: "Evo srećnog poštara koji omiljenom vojvodi nosi prvu penziju" Stepa je odgovorio: "Ako, ako, momče, red je da i ja vidim neku vajdicu od svoje države. A koliko su mi poslali?"

- Tri hiljade dinara gospodine vojvodo - reče uzbuđeni poštar.
Zapanjen ovolikom sumom, vojvoda je planuo.
- Mangupi, to su mangupi! Hoće da upropaste državu! Vraćaj te pare momče, neka ih bar prepolove, šta bih ja sa tolikim parama. Mladom poštaru preostalo je samo da posluša srpskog vojvodu. Tako je vojvoda (Veliki Vojvoda Stepa), zaista vratio penziju. U to vreme bila je to velika suma novca. Za jednu hiljadu dinara, mogao se kupiti najbolji par volova a za samo jedan dinar moglo se kupiti 7 komada jaja!

I na kraju gospodo poslanici SCG ali i Republika, da li je ovome potreban poseban komentar? Možda samo toliko - neka se nađu i vide u ovome teškom vremenu svi naši čelnici, sve naše"vojvode" i sve naše "patriote" - patriote na rečima - gde se oni danas nalaze?

Milivoje M. Grandić, Beograd


Nove lingvističke pouke sa državne televizije

"Srpski jezik je grozan"

Samoprozvana "nacionalna televizija Srbije" ovih dana je u "udarnom" terminu (oko 22 sata) u petak, 9. septembra, 2005. počela "vrlo ozbiljno" da se, najzad, bavi i lingvistikom. Čuveni pevač ravničarskih ravnodušnih songova i šansona imao je predavanje iz jezičke discipline. Bliže, iz srbistike. Na Prvom kanalu RTS-a, iz studija u Beogradu, čovek izreče jednu dosad potpuno nepoznatu lingvističku činjenicu. Pronađe i utvrdi da je naš jezik (bez sumnje je mislio na srpski jer je govorio na novoštokavskom šumadijsko-vojvođanskom dijalektu) "grozan". Ima, kaže, mnogo "tih: č, dž, p, b, ć" i tako to... Pronađe ovaj šansonjer, uz pomoć RTS-a, da naša azbuka ima mnogo primeraka "č, dž, p, b, ć".

To ni Vuk u svoje vreme nije uspeo saznati. Kako bi se samo ovaj jadarski samouk obradovao da je u svoje vreme imao ovakav "nacionalni servis" i "TV-mrežu evropske Srbije". Od miline ne bi imao snage da stigne ni na svoj 71. sabor pored Žeravije u rodnom mu Tršiću u nedelju koja prva dođe (18. septembar).

Dosad smo na RTS-u pre nešto više od godinu dana već čuli jedan od pravih bisera mudrosti, i to u "kultnom" "Kulturnom nokautu" (s ispisima samo na hrvatskoj latinici, valjda da bi se lakše gledao i pratio u Zagrebu jer tamo, čini se, poludeše bez ovakvih srpskih "Kulturnih nokauta"). Neki Teofilo Pančić tvrdio je da "se ne bi ništa dogodilo da Srbi sutra ostanu bez ćirilice", nego "bi živeli normalno kao i do sada". A živeli, vala, normalno jesmo! Sada smo, u skladu s tim, čuli na Prvom programu nešto u tom duhu, ali najnovije i još naprednije: "srpski jezik je grozan". Reče to šansonjer, istina s nekim zavodljivim, samo njemu svojstvenim, "ravničarskim" smeškom, ali vrlo ozbiljno, meritorno i bez ikakve nedoumice ni u tom času, ni kasnije u toku te emisije, koja ide već danima, u seriji...

Šta ćemo još čuti iz ovog "nacionalnog TV servisa"... Ako "možemo sutra ostati bez pisma, pa nam se neće ništa desiti", ako nam je "jezik grozan", valjda ćemo mi Srbi uskoro, u tom duhu, biti još grozniji i da će se i bez naše volje (dakle, nasilno) naplaćivati servisna pretplata i ko zna šta sve još...

Pobogu, skinite nam Tijanića s tog "nacionalnog servisa" dok nije stigao da nam sve dosadašnje nauke potre. On, s njegovim Pančićem, Balaševićem i sličnima, nikada neće saznati da nema na svetu nijednog groznog jezika, a da se srpski jezik odavno ubraja u bogatije jezike sveta. A čak i da je siromašniji, bio bi nam zlatan, jer boljeg nemamo niti možemo imati. Zato nam jedino preostaje da ga čuvamo, a ne da ga tako bezočno grdimo i opanjkavamo. Ni Tijanić, ni Balašević (a vrlo je vispren i novi "naučnik" Pančić) kao da nemaju osnovnoškolsko znanje. Kad bi imali, znali bi da se našem jeziku i našim narodnim pesmama na tom jeziku spevanim, između ostalih, i Gete divio. Ali, kako je već odavno na Tijanićevom "nacionalnom servisu" krenulo, ko može da tvrdi da i veliki Gete ne postane "grozan" (valjda i zato što već sadrži u svom imenu zvučni suglasnik "g")? Ako ni zbog čega drugog!

Dragoljub Zbiljić, predsednik Udruženja "Ćirilica", Novi Sad