ČIKAGO - Sve više roditelja koristi haj-tek metode da otkrije sve o potomcima - od toga gde i koliko daleko idu kada se izvezu u grad, šta kupuju i šta jedu, do toga da li su redovni u školi. Sve to omogućavaju im savremeni izumi, a često je dovoljan i običan mobilni telefon koji "locira" dete i "otkucava" roditeljima, mejlom ili SMS porukom.

Koriste se i druga "oruđa", uključujući karticu poput kreditne za školske kuhinje, ili "spravicu" koja roditeljima otkriva ne samo gde su im se deca odvezla, već i da li su u vožnji naglo kočila ili pak startovala kao na trkama.

Jedan od roditelja koji koriste savremenu tehnologiju za praćenje je i Ted Šmit iz Ber Ridža, u Ilinoisu, otac četvoro dece, od kojih je dvoje na koledžu. Svojoj deci on već godinu dana "ulazi u trag" uz pomoć mobilnog telefona. Tata Šmit je uveren da metod koji koristi doprinosi bezbednosti njegove dece, delom i zbog toga što oni znaju da su pod prismotrom. Šmitovi koriste uslugu praćenja nazvanu "Da se tinejdžeri vrate živi", jedne od nekoliko kompanija koje rade sa telekomunikacionom firmom "Nekstel".

Mamama i tatama na raspolaganju su mnoga tehnološka dostignuća za nadzor, pa tako od nedavno elektronska pretplata na školski obrok podrazumeva i dostavu liste jela koje je klinac naručivao. Bostonski "Mobillajm" omogućava deci da, koristeći mobilni, plaćaju u restoranima brze hrane i nekim prodavnicama. Mobilni je, pak, povezan sa kreditnom ili pripejd karticom roditelja. I oni opet kontrolišu.

Britanski "Lengtri skils centar" roditeljima šalje tekstualne poruke, na mejl ili mobilni, da li su im deca bila u školi i kako su radila na časovima. Na samom početku rada u sistem kompanije ušlo je desetak britanskih škola i počinje pohod na SAD.

Mišljenja stručnjaka za roditeljstvo o tim tehnikama su neujednačena. U principu je nadzor dece, da biste znali gde su i s kim su, dobra stvar, smatra profesorka psihologije na univerzitetu Vejk Forest Kristi Bjukenan. Ona, međutim, primećuje da su neki tinejdžeri vredni poverenja i da im manje preti rizik nego drugima.

- Roditelji bi trebalo da nađu neku ravnotežu - želja da znaju šta im dete radi je razumljiva, kao i želja adolescenata da povremeno izmaknu kontroli - kaže profesorka i dodaje da roditelji pogrešno misle da mogu da spreče dete da napravi grešku. A, greška je, takođe, deo odrastanja i učenja.

Deca, međutim, ipak mogu da doskoče roditeljima opremljenim savremenom tehnologijom - jednostavno zavrljače mobilni ispod kreveta ili ga isključe na neko vreme.

Beta