Kada koja od žena iz kuća na kraju Prištinske ulice u naselju Vašarište saopšti komšinicama da je trudna, prvo što je ove upitaju je: "A da nisu blizanci? "

Jer, u ovom kraju, u petnaestak kuća, do sada je rođeno pet pari blizanaca!
Najstarije, Ljiljana i Gordana Šunjević, rođene su 1965. godine, i već nekoliko godina ne žive u starom kraju. Gordana je lekar, a Ljiljana zubar. U naselju kažu da su njih dve godinama neprikosnoveno nosile titulu najlepših devojaka u Vašarištu, a i šire.

		Kao jedna Pre više od petnaest godina bliznakinje Marija i Katarina od komšije Mlađe dobile su neobičan nadimak. Mali Mladen, koji tada tek učio prve reči, voleo je da se igra sa starijim komšinicama, pa kada bi od dede ili babe tražio da ga dovedu do njihove kapije, zaplak'o bi: "Oću kod Kaćamaje"! Iako su godine prošle, Mlađa i danas komšinice zove nadimkom koji im je dao u detinjstvu, pa bilo koju da sretne dobaci: "Kaćamajo, oćemo li do čaršije na piće?

Četrnaest godina kasnije, 1979. godine, na svet su došle još dve vašaranske bliznakinje, Marija i Katarina Jeremić.
Starija Marija je pedijatrijska sestra, a mlađa Katarina za koji dan diplomirani ekolog.

Dragana i Zoran Rakić 1994. dobili su blizance Marka i Miloša. Njih dvojica su još uvek školarci. Prvog septembra krenuli su u peti razred osnovne škole.
Doktorka Suzana Miailović 2003. godine na svet je donela blizance Luku i Bogdana. Ona i njen suprug Zoran kažu da su dvojica mališana, zajedno sa starijim sinovima, Filipom (17) i Stefanom (14), najveće blago koje im je život mogao podariti.

I tek kada su svi pomislili da "duplikata" u kraju više neće biti, mladi bračni par Sanja i Goran Milosavljević prošlog proleća dobili su dve devojčice, Anu i Jovanu.
Da li je reč o nekim čudnim, podzemnim ili vazdušnim strujama ili je blizanački sindrom tek puka slučajnost - niko ne zna.

Starije komšije kažu da tu "ima nečega" i da je sasvim sigurno posredi neka viša sila, jer u kraju nikada nije bilo onih koje Bog nije nagradio bar jednim detetom. Tako, i dan-danas u ovom delu Prištinske ulice vrvi od dece. Od broja 50 do 58, uključujući i neparnu stranu, ima ih dvadesetoro mlađih od 18 godina.
S početka sledeće, biće ih još najmanje dvoje!

Zanimljivo je da, osim Jovane i Ane, koje su tek nedavno proslavile prvi rođendan, ostali parovi blizanaca imaju najmanje po jednog brata ili sestru.
Ljiljana i Gordana imaju starijeg brata i sestru, Marija i Katarina stariju sestru, Miloš i Marko brata, a Luka i Bogdan dvojicu starije braće.

Žene iz kraja se ponekad šale i kažu da bi na Vašarištu trebalo otvoriti školu za roditelje sa specijalnim predavačima iz oblasti "uzgoja" blizanaca.
- Ma koliko to ponekad izgledalo teško, podizati blizance je prava radost - kaže Suza, Lukina i Bogdanova mama.

- Tata je bio posebno ponosan jer su njih dvojica rođeni na njegov 39. rođendan.
Stariji sinovi su već veliki dečaci, pa nam blizanci dođu kao igračke. Neverovatno je posmatrati s koliko ljubavi odrastaju ti mališani. Iako nestašni, i kako kaže njihov deda Dragan, ponekad je lakše sačuvati šaku buva nego njih dvojicu, Luka i Bogdan su pravi mezimci.

Baš kao i malene Ana i Jovana. Sa loknicama poput porcelanskih lutki i krupnim crnim očima koje ljubopitljivo posmatraju, nema onog kome neće izmamiti osmeh koji, doduše, uzvraćaju samo u posebnim prilikama. Jer, one su prave male dame.
Vašaranci s kraja Prištinske ulice žive kao jedna velika porodica. Zato, iako su pojedini parovi blizanaca gotovo potpuno identični, nema zabune. Svi su odrasli na tom asfaltu i igrali se kraj "koša", i nema onog ko će pogrešiti kada ih pozove po imenu.

Olivera Jeremić