BEOGRAD - Milan Veruović (34), telohranitelj pokojnog premijera Zorana Đinđića, svojevremeno je osuđen na sedam meseci zatvora, uslovno na dve godine, zbog dilovnja droge, bio je na poternici zbog iznude i krivično je gonjen zbog neovlašećnog nošenja oružja, tvrdi anonimni službenik SUP-a Beograd, koji je redakciji Glasa poslao pismo i fotokopiju kaznene evidencije šefa obezbeđenja ubijenog premijera.

Anonimni pošiljalac, koji za sebe tvrdi da 30 godina radi u policiji, navodi da ga je na slanje pisma "naterao" podatak da Veruović ide u Pariz, gde će raditi kao šef obezbeđenja u ambasadi SCG, zbog čega "oseća moralnu odgovornost" da javnost obavesti o kriminalnoj prošlosti Đinđićevog telohranitelja. U pismu navodi da je bio jedan od inspektora koji su mnogo puta hapsili Veruovića i njegovog brata Miladina, za koje tvrdi da su imali nadimak Burgije.

		Aleksandar Vučić: Veruović je lud Ne znam šta je tom Veruoviću, on je potpuno lud! Prvi put sam Popovića video 1992. ili 1993. godine, ne sećam se tačno, a u životu sam ga video dva ili tri puta. Ne interesuje me uopšte taj Veruović. Kakva, bre, crna transverzala?! Beba Popović je moj politički protivnik i ne interesuje me, a Veruović priča besmislice. Međutim, bez obzira na to koliko je promašio u temi o napadu na njega, mislim da je on jedan od najvažnijih svedoka u rasvetljavanju ubistva Đinđića i da je mnogo istine rekao na suđenju. Odranije smo imali neki sukob i on je zaključio da ja stojim iza svega, ali ja sam ga zaboravio od trenutka kada sam ga poslednji put video - izjavio je Vučić za Glas. D. Ć.

U dopisu za koji tvrdi da je izvod iz kaznene evidencije MUP-a Srbije, osim ličnih podataka, navodi se da je protiv Veruovića 13. maja 1993. podneta krivična prijava zbog dilovanja droge, a da je 1. decembra iste godine, pravosnažnom presudom broj 373/93, zbog omogućavanja drugoj osobi da uživa drogu osuđen na sedam meseci zatvora, uslovno na dve godine. Navodi se i da je 19. marta 1996. godine za njim raspisana potraga zbog iznude, a 28. maja 1996. godine podneta je prijava zbog nedozvoljenog posedovanja oružja. U poslednjoj stavci piše i da je 27. oktobra 1999. i 14. marta 2000. godine protiv Veruovića pokrenut krivični postupak u ovim slučajevima.

- Bez obzira na privođenje i prijave, ovi rođeni kriminalci, kako mi u policiji umemo da kažemo, učestvovali su u sve težim krivičnim delima. Početak rata, raspada svih institucija, pa i MUP-a, braća Verović dočekala su kao sitni prodavci droge, najčešće ispred škola (zato su i dobili naziv Burgije, jer su burgijali na sitno). Snagu koju su pokazivali maltretiranjem dece u novobeogradskim školama nisu smeli da pokažu na ratištu, već su bežali i krili se od vojnih pozivara - tvrdi autor anonimnog pisma, koji je na navodnom izvodu iz kaznene evidencije MUP-a precrtao broj izvoda, adresu Veruovića i mesto na kome treba da stoji potpis ovlašćenog službenika.

On tvrdi da su Veruovići odlučili da uđu politiku "kada više nisu mogli da se izvlače i beže od policije" i da su preko jednog poznanika postali obezbeđenje Đinđića".

- Tvrdim, a o tome imam i neposredna saznanja da su u obezbeđenje Đinđića ušli ne zato što im se on politički dopadao, već da bi izbegli zatvor i procesuiranje prijava, navodi ovaj "moralno odgovorni" službenik.

G. J.