GLAS JAVNOSTI  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

 

I n t e r n e t   i z d a n j e

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

 

 

 


vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

PISMA

 


Reakcija na vest o posthumnom odlikovanju 16 radnika RTS ordenom rada

Naši najdraži su žrtve, a ne heroji

Šest godina kao da nije prošlo. Danas, isto kao i onda kad je zgrada RTS bombardovana, saznajemo u 25. minutu Dnevnika da je savezni premijer, g. Marović, odlikovao 16 radnika RTS za "odgovorno, savesno i profesionalno obavljanje radnih zadataka, pri čemu su izgubili živote u vazdušnom napadu NATO aprila 1999. godine".

Istorija se ponavlja. Pre šest godina isto smo tako prvo saznali za vest o njihovoj smrti u 25. minutu Dnevnika, umesto da nam se bilo ko od nadležnih obrati lično. Da li je ova vest važnija za javnost ili za porodice?

Danas nas Kuća u kojoj su naši najdraži nastradali obaveštava takođe u Drugom dnevniku, i takođe u 25. minutu, da su odlikovani za "odgovorno, savesno i profesionalno obavljanje radnih zadataka", pri čemu RTS nije našao za shodno čak ni da pročita njihova imena, ali ni da gledaocima stavi do znanja da ovih 16 poginulih radnika nisu "odgovorno i savesno obavljali svoje dužnosti" nego su MORALI da rade, pod pretnjom otkaza. A ako je neko "odgovorno i savesno obavljao svoje dužnosti", to su bili generalni direktor Milanović i njegovi pomoćnici Jovan Ristić, Milorad Komrakov, Tatjana Lenard i ostali, koji su "odgovorno i savesno" služili Miloševićevom režimu, izvršavali naloge samog Miloševića i žrtvovali 16 radnika iz propagandnih razloga.

Imena odgovornih

Slobodan Milošević, Mira Marković, Jovan Ristić, Milorad Komrakov, general Dušan Vojvodić i oficiri iz Saveznog ministarstva odbrane, Goran Matić i Aleksandar Vučić, ministri za informisanje, general Aleksandar Bakočević i drugi.

Naši najdraži, dakle, nisu bili nikakvi heroji Miloševićeve Srbije, niti su to želeli da budu. Oni su bili žrtve, a ne heroji. Stoga ideja vlasti da ih odlikuje kao heroje (i to kao "heroje rada") jeste izraz očigledne želje i te nove vlasti da nastavi sa falsifikovanjem stvarnosti i nastojanja da osnovno pitanje krivice, odgovornosti zločinaca i moralnog ozdravljenja nacije, kao i svih prethodnih godina, zamagli i ostavi bez odgovora.

Što se tiče ukaza o ordenju g. Marovića, porodice postavljaju sledeća pitanja:
Kojim se povodom to ordenje deli danas, posle šest i po godina, kada nije ni godišnjica pogibije niti dan RTS-a, niti dan Srbije i Crne Gore niti bilo kakav državni praznik?

Da li je ovo novo ruganje žrtvama, utoliko pre što je, tu nedavno, pominjana mogućnost puštanja na slobodu bivšeg generalnog direktora Milanovića. Da li se hoće reći kako je i Milanović "odgovorno i savesno obavljao svoje dužnosti"?
Da li se i ovo odigrava po istom scenariju po kojem je nedavno ukinuta poternica za Markom Miloševićem i Mirom Marković?

Da li je skrivena poruka toga: žrtvama odlikovanje, a Milanoviću sloboda?
Porodice predlažu da, umesto rešenja o dodeli ordenja nastradalim radnicima, vlasti SCG podignu optužnicu za ubistvo s predumišljajem, i to protiv onih koji su bili direktni nalogodavci i saučesnici, a za koje mi porodice znamo (i imamo dokaze) da su unapred znali da će RTS biti cilj napada NATO ali su, uprkos tome, naše najmilije ostavili da poginu.
Povodom ove vesti sazivamo konferenciju za štampu pred spomenikom "Zašto?", 9. septembra 2005. u 11 časova.

Porodice nastradalih radnika RTS-a


"Rapid" ubijen na aukciji

Kada su pre petnaestak godina "Rapid" okupirali kadrovi Opštine Stari grad i Opštinskog komiteta SK, "Rapid" je izgubio svoju dušu. Njegovo zdravo tkivo počeli su da čereče razni strvinari i krvopije. Agonija traje sve do aprila 2005. kada nastupa kolaps? Skončava eutanazijom na aukcijskoj prodaji. Najpre mu je prepisana tableta za umirenje od nešto više od 76 miliona dinara desetkovane vrednosti društvenog kapitala, zatim mu je ubrizgan virus side u vidu bezmalo dve milijarde izmišljenih obaveza, kako bi se konkurenti u aukciji isprepadali. Tako je glavni programer te ujdurme, kao jedini kupac, za bagatelu zgrnuo silnu lovu.

Klub malih akcionara "Rapida" zavapio je za pravdom, pre nego što je "Rapid" upokojen od svih nadležnih, ali je smrt bila brža od reagovanja hitne pomoći nadležnih. Ubrzo posle sahrane njihovog višegodišnjeg hranitelja, mali akcionari dobijaju od novog vlasnika "čestitke" u vidu rešenja o njihovim udelima u mrvicama njihovog nasleđa. Nasleđe od 200 evra po godini staža obračunato im je po 60 dinara za evro?! Tako je duboko zavukao ruku u plitke džepove preko pet stotina penzionera sa prosečnim stažom preko 35 godina. Ali ni to im nije zagarantovano: novi vlasnik sada koristi taktiku zavlačenja i razvlačenja; računa, valjda, da će vrlo kratak rok trajanja penzionera biti sve kraći ako ih stalno drži pod stresom.

Klubu akcionara ostala je, kao poslednje sredstvo u ovoj državi, tužba Vrhovnom sudu Srbije. Od ovog suda mali akcionari traže odgovore na nekoliko pitanja.

Da li je po zakonu zakazivanje aukcije bez pravosnažnog rešenja o verifikaciji društvenog kapitala? Da li je po zakonu da se aukcija obavi sa višestruko umanjenom vrednošću društvenog kapitala prema bilansu iz 2002. godine? Da li je po zakonu da Agencija za privatizaciju u svom biltenu za aukciju iskaže nepostojeće obaveze "Rapida" od oko dve milijarde dinara? I najzad, da li je zakonito rešenje novog vlasnika "Rapida" o udelima malih akcinoara?
Ako je za ovu državu sve to normalno, Klub malih akcionara potražiće pravdu u Strazburu!

Klub akcionara Rapida, Beograd


Kabadahija presudio po ćefu

Zakon kaže da je pravosuđe nezavisno, što znači nezavisno u sprovođenju zakona bez uticaja bilo kakvih organa ili funkcionera na odluku suda (na donošenje odluke protivne zakonu, kad su u pitanju pojedine individue).

Iz ovog jasno proizilazi da je sudija slobodan da odluku donosi po svojoj volji, ali na osnovu zakona i utvrđenih činjenica u postupku, a ne na osnovu svojih ćefova i naklonjenosti jednoj od stranaka, pri tome zanemarujući činjenice!

Prema navedenom znači da, ako jedna od stranaka uloži pritužbu predsedniku suda na bahato ponašanje nekog sudije i druge nepravilnosti, predsednik je dužan da lično ili preko neke komisije proveri, pa ako se utvrdi zloupotreba preduzme disciplinske mere protiv takvog sudije, a ne kao što je to utvrđena praksa. Tačnije, na pritužbe sa pruženim dokazima, odgovor je lakonski: "Sudija je nezavisan u svom radu i predsednik nema pravo da se meša!", što znači da sudija može da se ponaša kabadahijski i sprovodi svoje ćefove zloupotrebljavajući navedenu slobodu i moć na štetu jedne stranke, kao što je to u mom slučaju kod Četvrtog opštinskog suda - ovde navedeno.

Naime, kod navedenog suda pod brojem I-DžIII-750/03 od 09.10.2003. podnet je zahtev za protivizvršenje, s obzirom na to da su prestali razlozi za izvršenje (o čemu su priloženi dokazi). Znači, trebalo je odmah doneti rešenje za povraćaj naplaćenog novca sa troškovima i zateznom kamatom, a sa računa na koji je uplaćeno u izvršnom postupku na račun odakle je naplaćeno i to bez odlaganja. Međutim, rešenje je doneto za povraćaj nakon osam meseci i to samo naplaćene sume bez kamate i troškova, a ni do danas nije izvršena naplata i pored bezbrojnih urgencija.

Vrlo važna napomena: dana 24.06.2005. godine bio sam kod šefa izvršnog odeljenja sudije Aleksandre Vasiljković i naišao sa zaprepašćenjem na njeno arogantno, pa i na nedolično ponašanje sa nedostatkom domaćeg vaspitanja (utoliko pre što sam star čovek, 78 mi je godina i skoro sam slep), a nisam ničim izazvao takvo ponašanje.

Rekao sam da sam došao sa molbom da se ubrza ta naplata jer mi treba za lečenje i da nema razloga da se odugovlači sa skidanjem novca sa žiro-računa dužnika sa pričinjenom štetom zbog neplaćanja u roku od osam dana zbog inflacije od 25 odsto za protekle dve godine. Imenovana sudija me je neljubazno primila i 31. avgusta, kada sam otišao da pitam zašto još nije naplaćeno, kada mi je rekla (prava reč bi bila slagala), da je zakonska procedura za izvršenje i protivizvršenje komplikovanija i da se vraća samo što je naplaćeno, te da nema veze što to nije naplaćeno odmah, već posle dve godine. Ta suma je za to vreme obezvređena inflacijom za 25 odsto.

Zbog svega navedenog i doživljenog poniženja, ovim putem pozivam imenovanu sudiju da se ponaša sa strankama u skladu sa etikom sudije i moralnom odgovornošću, kao i da bez daljeg odugovlačenja izvrši povraćaj neosnovano naplaćenog iznosa uvećanog za procenat inflacije. Primerak dostavljen predsedniku Četvrtog opštinskog suda sa nadom da će preduzeti neke mere protiv ovakvog ponašanja i samovolje (što nema veze sa nezavisnošću suda) sudija i proveriti zašto nije i izvršeno za dve godine?!

Miladin Stepanović, Jajinci


Poljska u Tadićevom srcu

Predsednik Boris Tadić, stigavši u Gdanjsk, rekao je da bi voleo da Srbija bude kao Poljska! Lepa želja, ali Poljska ima 40 miliona, a Srbija osam! Drugo, u Poljskoj je na vlasti Komunistička partija na čelu sa Aleksandrom Kvašnjevskim, a kod nas, klimava koalicija.

U Poljskoj sve fabrike rade, a kod nas, na fabričkim kapijama katanci! Jedina sličnost je u melodiji himne: "Ješče Poljska, nje zginjela!" i "Hej, Sloveni!". Dalje, Poljska nema Kosovo sa milion i po Šiptara. Nisam čuo da se u Poljskoj, usred dana, pljačkaju pošte, banke, menjačnice, a kod nas je to kao "dobar dan!".

Leh Valensa bio je predsednik, ali je, posle izbora, pobedio Kvašnjevski, šef Komunističke partije, što ne smeta Evropskoj uniji, ali joj smeta cvetanje kriminala u Srbiji! Zanimljivo da naš zajednički slovenski brat Rusija nešto ne nauči od Kvašnjevskog i vrati se u real-socijalizam, a luksuzne jahte Putina pretvori u obdaništa na Crnom moru! Tadić nema jahte, ali ima popularnost da oživi sokolstvo, gimnastiku po školama! Sokolska himna: "Oj, leti sivi sokole, sa vrha naše Avale!"

Miloš P. Đorđević


Kao u vreme Informbiroa

Koštunica, skromno srce, počeo čistku kao Staljin - Čović, Orlić, smenjeni, kao Ranković, na 4. plenumu. Čak i Velja Ilić "pao na rudu" - izjasnio se protiv SDP za "historijsko ne". Jedino, hvala bogu, Informbiro se nije povampirio u širokim narodnim masama inače bi, opet, proradio "Ramski rit", predsoblje Golog otoka. Proslavom 200-godišnjice Praviteljstvujuščeg sovjeta, u Velikom Borku, vlada dokazuje svoju besmrtnost.

I istovremeno cementira fotelje, a vanredni izbori "samo su ružan san". U Petersburgu još stoji ukotvljena krstarica "Aurora", a petooktobarski bager negde je zarđao. Demokratska stranka Borisa Tadića očekuje pad vlade i vanredne izbore, o Čoviću se ne izjašnjava, čeka je Goli otok, a za tamo treba viza. Srediće to Koštunica, kad, uskoro, poseti Zagreb. A dotle: "Ćutanje je zlato".

Miloš P. Đorđević, Beograd