GLAS JAVNOSTI  

 

I n t e r n e t   i z d a n j e
Sreda, 7. 9. 2005.

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


 

Prestižna francuska jedinica Legija stranaca sve više liči na regularnu vojsku

Dan kada legionari plaču

- Kresanje francuskog vojnog budžeta vidno menja i status Legije stranaca. Akcenat je na specijalnoj obuci i opremi, a sve manje na masovnosti
- Među veteranima i mnogi jugonostalgičari

U svim ratovima u kojima je učestvovala, Francuska je pripadnike Legije stranaca gurala u prve redove. Ta jedinica borila se u Prvom zalivskom ratu 1991, Somaliji 1993. i na prostoru bivše SFRJ. Deo Drugog pešadijskog puka i danas se nalazi na Kosmetu. Reporter vojno-političkog magazina Centurion posetio je kasarnu kod Marseja, gde je smeštena komanda francuske Legije stranaca, a Glas iz prve ruke prenosi svedočenje s obeležavanja najbitnijeg datuma u istoriji jedinice.

I život za saborce

Komandant 3. čete Legije stranaca u bici kod Kameruna, kapetan Danžu, 1859. godine nesrećnim slučajem izgubio je levu ruku i od tada je nosio drvenu protezu. Posle bitke kod Kameruna, Danžuovu drvenu ruku pronašao je jedan austrijski poručnik, koji ju je predao komandantu puka Legije stranaca u Meksiku, pukovniku Žaningrosu. Ta ruka je, kao relikvija, putovala svuda po svetu gde su se njeni pripadnici borili. Od 1962, ruka kapetana Danžua smeštena je u komandu Legije stranaca u Obanju, gde se, kao najveća relikvija, na svetlo dana iznosi samo na godišnjicu bitke kod Kameruna. Posle te bitke, u Legiji stranaca zaživeo je moto da legionari nikada za sobom ne ostavljaju ni mrtve ni ranjene saborce, kao i da oružje nikada ne predaju.

Sve je manje kriminalaca, a sve više Slovena

Legija stranaca prolazi kroz korenite reforme. Danas se za jedno mesto u Legiji stranaca na konkursu prijavi po sedam kandidata. Iako je to značajan broj, nije ni bleda senka odziva od pre desetak godina. Legija gubi na svojoj privlačnosti, jer zbog zakona EU više ne pruža utočište kriminalcima, kao što je to nekada bilo. Možda zbog toga u Legiji trenutno ima najviše Rusa, Ukrajinaca i Poljaka. Srba ima jako malo. Od skoro 8.000 legionara, tek trojica su Srbi. Učešće u svim misijama je dobrovoljno i svaki legionar ima pravo da ga odbije. Tako na primer, tokom rata u Bosni i Hercegovini i ulaska NATO trupa na Kosovo i Metohiju nijedan legionar srpskog porekla nije prihvatio učešće u njima.

Tačno u 10 sati, komandant Legije stranaca, general Žan-Lui Frančeski, izdao je naređenje da počne ceremonija 141-godišnjice bitke kod meksičke farme Kamerun. Na plato kasarne u Obanju su, praćene aplauzom, umarširale četiri čete 1. puka Legije stranaca, piše Centurion.

Legionari su bili obučeni u svečane uniforme sa jedinstvenim belim kapama. Dok su koračali karakterističnim hodom od 88 koraka u minutu, pevali su pesmu sporog ritma, "Zbogom moja zemljo, nikada te više neću videti...". To je bio trenutak kada su zaplakali mnogi stari legionari, preživeli borci bitaka kod Dijen Bijen Fua i drugih. Francuska zastava vijorila je sa platoa koji je dominirao ceremonijom, dok je vojni orkestar svirao "Marseljezu". Iako to nije njihova himna, hiljade legionara su, od osnivanja Legije 1831. godine, ginule uz nju i pod francuskom trobojkom.

Kresanje francuskog vojnog budžeta vidno menja i status Legije stranaca, koja sve više liči na regularnu vojsku. Posvećuje se pažnja specijalnoj obuci i opremi a sve manje masovnosti.

Svečanost je nastavljena ulaskom starih legionara koji su nosili ratne zastave jedinice. Oni su došli iz doma za stare u Pilubijeu, 40-ak kilometara od Obanja. Taj dom održavaju aktivni leginari, koji svakog meseca izdvajaju za njega po jedan odsto od plata. Među starim legionarima bio je i Mijo Bošković, Hrvat iz Mostara, koji je 1966. godine, bežeći pred Titovim režimom, došao u Legiju stranaca. Mijo žali za bivšom Jugoslavijom i zbog toga se ni u starosti ne vraća u rodno mesto.

U Pilubijeu vidi kraj svog života. Mijo, kao i većina legionara, izbegava slikanje, ali na dan bitke kod Kameruna s ponosom oblači legionarsko odelo, uzima zastavu u ruke i korača u stroju starih saboraca. Tako će, kaže, sve dok bude mogao, dok bude pokretan. U domu za stare legionare, među 200 stanara, nema nijednog Srbina. Na legionarskom groblju, na samo kilometar od Pilubijea, sahranjena su, međutim, dva stara srpska legionara. Godišnjica Kameruna bila je posvećena veteranima iz Dijen Bijen Fua, još jedne velike bitke iz istorije Legije, kada je pre 50 godina, 1954, oko 2.700 legionara poginulo u borbi protiv snaga vijetnamskog generala Đapa.

Na ceremoniji u Obanju komandant Kopnenih snaga francuske vojske general Turet je, u ime predsednika Žaka Širaka, odlikovao šestoricu preživelih. Trojicu Nemaca, dvojicu Italijana i jednog Poljaka. Dvojica od njih dobili su Legiju časti, najviše francusko odlikovanje. Kada su se odlikovani povukli na tribinu za počasne goste, svetim putem u Kvartije Veno zakoračio je sedamdesetšestogodišnji počasni poručnik Frančišek Gnjevek, noseći najveću Legijinu relikviru, drvenu ruku kapetana Danžua.

Dok je marširao putem kojim samo na dan bitke kod Kameruna sme da kroči ljudska noga, na tribinama su svi stajali u stavu mirno. Za počasnog poručnika Gnjeveka, veterana bitke kod Dijen Bijen Fua, ovo je bio dan kada je bio najponosniji u životu! Odavanjem počasti ruci kapetana Danžua, svečanost u Obanju ušla je u završnu fazu. Po neviđenom pljusku, koji se baš tada spustio na Obanj, legionari su kao pod konac prodefilovali svetim putem. Mnogi od njih prvi i poslednji put u životu.

Aljoša Milenković


vesti po rubrikama

^ljudi i događaji

Dan kada legionari plaču
Piramide na svakom ćošku
 
 


     


FastCounter by LinkExchange