Kada je 1953. godine počela zaštita Ludoškog jezera, jednog od retkih rezervata ptica na planeti, biolozi, prirodnjaci, istraživači za svoje potrebe sazidali su kolibu. Tu su ostavljali opremu, sklanjali se od nevremena i pripremali hranu. Godine 1971. počelo je "šminkanje" Palićkog i Ludoškog jezera, a graditelji su "u pauzi" doterali ovu kolibu i ona je nazvana "Sunjog čarda". "Sunjog" na mađarskom znači "komarac", a "čarda" nešto kao naša kafana. To ime su odabrali jer na Ludoškom jezeru živi više od 1.300 vrsta komaraca.

- Postojale su još tri čarde, "Buđi čarda", "Fekete čarda" i "Deskaš čarda", ali nisu doživele sudbinu "Sunjog čarde" - kaže Dragutin Miljković, direktor Javnog preduzeća "Palić Ludoš", koja se brine o ovim jezerima. Miljković objašnjava da "buđi" znači "gaće", "fekete" je "crno", a "daskaš" je "daska". Zbog čega baš ova imena, brojne su priče.

		Prvi zapis o čardi iz 1670. godine Prvi pisani dokument u kome se pominje reč "čarda" je iz 1670. godine. Čarde su nastale u vreme kada su razni trgovci i drugi putnici namernici prolazili ovim prostorima. Bile su izgrađene od prirodnog materijala, bez komfora i nudili su putnicima okrepljenje, da se sklone od nevremena... Imale su stan za vlasnika, prijemnu sobu za goste, kuhinju i štalu. Vremenom su menjale veličinu i namenu, a danas ih u izvornom obliku nema. Postoje čarde koje su postali restorani, gde se nudi i roštilj i pica i jela od ribe, a prenoćište ne.

Ipak, samo je "Sunjog čarda" doživela da postane turističko-naučni centar gde dolaze profesori i studenti fakulteta prirodnih nauka da posmatraju ptice kojih ovde ima registrovanih 236 vrsta.

- Ovo je jedan specifičan kamp istraživača ptica, biljaka, vodozemaca, riba, mulja i drugih fenomena koji krase Ludoško jezero. Ovaj rezervat prirode je od 1977. godine članica Međunarodne asocijacije rezervata takozvane Ramsarske konvencije, po iranskom gradu gde je 1971. ustoličena - priča Miljković.

Ipak, čarda ne bi bila čarda da nema i svoju ugostiteljsku ponudu.
- Ovde možete pojesti pravu ludošku riblju čorbu i druga jela od ribe, ali i popiti domaće vino i rakiju - kaže direktor JP "Palić Ludaš". Iako je pecanje u Ludošu dozvoljeno, postoji jedan deo jezera koji se apsolutno ne dira, odnosno zaštićen je 100 odsto od ljudskog uticaja.

- Ovo mesto su otkrili slikari i vajari i osnovali likovnu koloniju koja se zove, a kako drugačije nego - Ludoš! Među njima je i vajar Ferenc Božik, koji je došao na originalnu ideju da napravi spomenik komarcu ili "sunjogu" - objašnjava Miljković.

Spomenik je postavljen ispred "Sunjog čarde" i treba da umilostivi komarce da ne grickaju posetioce ove čarde.
- Stari narodi su prinosili žrtvu nesavladivim silama, a komarac je nesavladiv pa smo mu podigli spomenik da ga umilostivimo. Osim toga, čovek je ovde uljez i spomenik je ujedno i izvinjenje komarcima što im remetimo prirodno stanište - kaže uz osmeh Miljković.

Tekst i fotografije: Velimir Kostadinov