MAJDANPEK - Da drvo može biti predmet spora među komšijama u seoskim domaćinstvima, gotovo je uobičajena stvar, ali nesvakidašnje je da se komšije u zgradi u centru jednog gradskog naselja prepiru oko jedne - trešnje. Ispred zgrade u Karađorđevoj 34. u Majdanpeku, pre devet godina niklo je sporno stablo. Stanari zgrade kažu da ga je tu zasadio Milisav Pavlović čija se terasa nalazi odmah tu u prizemlju.

On sa druge strane tvrdi da je voćka nikla sama, ali kada su ga već optužili za "ono što nije uradio", u njemu se probudio inat i odlučio je da voćku brani. Po njegovim rečima, na licu mesta bili su i šumarski inspektori i zaključili da trešnja ne smeta nikome i da se ne sme dirati. "Ni komunalna inspekcija nema ništa protiv ovog stabla", kaže Pavlović, "Ne vidim zašto bi nekome smetala obična voćka". Stanari se ne slažu sa njim i kažu da im krošnja zaklanja prozore pa u stanovima nemaju dovoljno svetlosti.

Osim toga, strahuju da bi koren trešnje mogao da ošteti šahtu koja se nalazi neposredno pored stabla. Milisav, uveren, kako kaže, da svako drvo predstavlja bogatstvo, tvrdi da se to neće desiti. "A i ukoliko se desi, sam ću snositi troškove popravke". Sam je stavio natpis na kome piše da se trešnja nalazi pod zaštitom države, a stablo je obavio bodljikavom žicom, "da zaštiti plodove od krađe".

U šumskoj upravi u Majdanpeku kažu da takvo drveće spada u nadležnost mesne zajednice, poput onoga u gradskom parku. NJih, kažu, niko nije kontaktirao u vezi sa spornom voćkom, ali sigurni su da nije pod zaštitom države, mada će, ukoliko to neko od nadležnih bude zahtevao, dati svoj sud o opravdanosti da trešnja ostane ili da se poseče.

Za sada, dakle, trešnja je tu gde jeste, opasana bodljikavom žicom i nevešto ispisanim natpisom. Pa ko ume (i sme), može se osladiti njenim plodovima koji su, kako nam rekoše, malo sitniji, ali ukusni. A da li će (i kome) do kraja presesti, videćemo.

Dejan Zlatić