GLAS JAVNOSTI  

 

I n t e r n e t   i z d a n j e
Petak, 19. 8. 2005.

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


 

U potrazi za skrivenim blagom, još jednom poharan manastir Fenek u Jakovu

Lopovi ukrali sopstvenu sreću

Lopovi nisu otišli praznih šaka - u rupi je ostao trag nečega. Niko iz manastira ne ume da kaže šta se tu nalaziloNeće im biti na zdravlje. U crkvu se donosi, ko se drzne da je pljačka ostaje bez sreće i božjeg blagoslova - kaže mati Magdalina

Uoči svete Petke poharan je manastir Fenek u Jakovu. Kopije dela nekadašnjeg igumana manastira, pisca i prevodioca Vikentija Rakića, nestale su u po bela dana. U subotu, 6. avgusta, dok se sestrinstvo pripremalo za proslavu Svete Petke, vitrine sa eksponatima su odnete iz manastirskog konaka.

- Originali radova igumana Vikentija Rakića čuvaju se u Matici srpskoj. Lopovi se nisu ovajdili jer eksponati nemaju neku tržišnu vrednost. Od plena mogu da prodaju samo jednu srebrnu činiju koja je bila u vitrini - priča mati Magdalina, igumanija.

Kako kaže, zbog slave su ribani podovi konaka i tada su vitrine sa eksponatima sklonjene u jednu od soba. Tada su poslednji put viđene i stoga je prekasno primećeno da su nestale.

- Čitavog dana bili smo prezauzeti. Niko od nas nije mogao da poveruje očima. Zvala sam vladiku i policiju, te noći smo ostali budni do tri. Prečešljali smo sve sobe, muško krilo u kom su spavali mladići koji su pomagali u pripremama. Vitrina nije bilo - kaže igumanija.

Okolnosti su vrlo čudne, misteriozne, tvrde svi u manastiru. Vitrine nisu bile velike, ali ipak ih nije mogao izneti jedan čovek, niti su se mogle prevesti nečim manjim od kombija. A niko ništa nije čuo.

Karađorđevo blago
Pre pet godina neko je noću upao u crkvu. Legenda o blagu koje je Karađorđe, tokom Prvog srpskog ustanka, zakopao na mestu na kom je danas časna trpeza, odavno privlači mnoge. Bilo je zahteva da se omogući raskopavanje, ali je nekadašnja igumanija, prethodnica mati Magdaline, odbijala svaki takav predlog.

LJudi koji su te noći upali u crkvu odlično su se pripremili. Izabrali su vetrovitu noć tako da, kao i prilikom poslednje krađe, niko ništa nije primetio.
- Čekali su da se ugasi svetlo. Nešto sam radila i bila budna do kasno u noć. Oko ponoći, čula sam kerušu kako laje, izašla na prozor, ali nisam videla ništa - kaže mati Magdalina.

Ujutru su zatekli raskopan pod crkve ispod časne trpeze. Lopovi nisu otišli praznih šaka, u rupi je ostao trag nečega. Niko iz manastira ne ume da kaže šta se tu nalazilo. Policija je izvršila uviđaj, ali niko još nije uhapšen. Igumanija kaže:
- Neće im biti na zdravlje. U crkvu se donosi, ko se drzne da je pljačka ostaje bez sreće i Božjeg blagoslova. Jedan momak je ukrao krstić, misleći da mu bude amajlija. Posle niza nezgoda koje su ga zadesile, vratio ga je preko posrednika. Sveta Petka bdi nad manastirom, pre ili posle dobijemo sve što nam treba.

Pouzdanje u svetu Petku je i najjači adut koji manastir ima. Sestrinstvo čine četiri žene od kojih je igumanija najmlađa, a ona je duboko u sedmoj deceniji. Uz njih, tu je još samo nekoliko poslušnica. I da su primetile nešto tokom pljački, mogle bi samo da se pouzdaju u brzu intervenciju policije.

- Tu su majke Agrepina, Nadežda i Paraskeva. Prva je prevalila devedesetu i više ne ustaje iz kreveta - kaže poslušnica Stojana.
Manastirsko imanje je veliko, imaju nešto živine, dve krave i tele. O svemu tome treba se starati. Teško bi bilo bez pomoći meštana. Na sreću, ljudi iz Jakova i šire okoline sami dolaze i nude pomoć.

Treba održavati crkvu, imanje, konak, kapelu u kojoj je izvor svete Petke. Voda je lekovita, kažu u manastiru; dolaze ljudi i nose je kućama. Posebno labilni ili nervno rastrojeni, ali i ljudi koje pritiskaju razne druge bolesti i nevolje.

Natrag iz pepela
- Ikona svete Petke u kapelici je čudesna. Priča se da je tokom Prvog svetskog rata austrijski oficir pokušao da joj iskopa oči. Kad je udario, sablja je skliznula i zarila mu se u stomak - priča igumanija.

Manastir je tokom vekova rušen i obnavljan, kao i većina drugih. Austrougarska vojska demolirala je ikonostas u crkvi i svetilište koristila kao konjušnicu. U narednom ratu, partizani su spalili konak i biblioteku da ih ne bi koristili Nemci.
Gradski zavod za sanaciju i obnovu treba da popravi kapelu sa
izvorom koja je prilično trošna, ali zasad nema sredstava.

Manastir je osnovan u 14. veku, a o nastanku postoje dve priče. Jedna kaže da ga je podigla despotska porodica Branković. Tačnije, mati Angelina sa sinovima. Jedan je despot Đorđe koji je kasnije postao vladika Maksim, a drugi despot Jovan Branković.

- Starija priča tvrdi da ga je podigao sveti Stefan Lazarević - kaže mati Magdalina.
Samo ime takođe izaziva nedoumice. Najpre se mislilo da je mađarskog porekla (fenek - dno), ali najnovije teorije kažu da manastir nosi ime po ptici feniks - čija je glavna osobina da u trenutku smrti izgori da bi se kasnije vratila iz pepela.

D. Stojković


vesti po rubrikama

^ljudi i događaji

Lopovi ukrali sopstvenu sreću
Morava puna hiljadugodišnjih stabala Carske šume
 
 


     


FastCounter by LinkExchange