GLAS JAVNOSTI  

 

I n t e r n e t   i z d a n j e
Subota, 6. 8. 2005.

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Šljivake u valjevskom kraju pustoše razne bolesti a prinosi su manji i do devedeset odsto

Šarka pojela šljivu

Danak u šljivicima valjevskog kraja, iz godine u godinu, uzima i opaka šarka šljive Institut u Čačku od ove godine radi na pronalaženju patogena nove bolesti koja suši mlade šljivike

VALJEVO - Podgorina i valjevski kraj, tradicionalno poznati po proizvodnji šljive i čuvene rakije prepečenice, imaju sve izglede da izgube i ovaj svoj nekada najizvesniji potencijalni brend. Niske zimske temperature, potom pozni prolećni mraz s početka maja i, na kraju, nedavno nevreme praćeno gradom desetkovali su i onako slab ovogodišnji očekivani rod koštunjičavog voća. Početne prognoze od 50 odsto slabijeg prinosa šljive, u odnosu na prošlu godinu, popele su se do čak 90 odsto umanjenog roda na pojedinim parcelama i područjima.

Da nesreća bude veća, svoj danak u šljivicima valjevskog kraja, iz godine u godinu, uzima i opaka šarka šljive, a u novije vreme pridružila joj se i bolest sa za sada još uvek nepoznatim uzročnikom, koja jednostavno suši mlada stabla starosti od jedne, dve, pa i do deset godina.

- Ovoj bolesti se ne zna patogen i jedan je od bitnih razloga što su se ljudi demoralisali i jednostavno više nemaju želju ni da sade šljivu. Pazite, na jednoj strani imate šarku, na drugoj ovog nepoznatog uzročnika koji suši zasade, a uz sve to, ljudi inače jako malo ulažu u proizvodnju šljive jer, jednostavno, nemaju neku stimulativnu cenu u otkupu i gube interes da se time uopšte bave. Po svemu sudeći, u dogledno vreme, sigurno nećemo imati zasade poput onih iz 50-ih i 60-ih godina prošlog veka - rekao je Dragoljub Dragojlović, ekspert za voćarstvo u valjevskom Zavodu za poljoprivredu.

Od izvoza 1,16 miliona dinara

Prema podacima Regionalne privredne komore Valjevo, prošle godine iz Srbije je izvezeno više od sedam tona sveže šljive u vrednosti od 1,16 miliona dolara. Sa područja ove komore, koja pokriva Kolubarski i Mačvanski okrug, otišlo je 68 odsto od toga, odnosno oko 4.800 tona u vrednosti od preko pola miliona dolara. Suve šljive izvezeno je 2.204 tone (3,62 miliona dolara) iz Srbije, a 649 tona sa područja Kolubare i Mačve (30 odsto u odnosu na Srbiju). Tržišta su BiH, Slovenija i Rusija. Izvozna cena, zavisno od tržišta, bila je od 0,13 dolara (Bosna) do 2,44 (Austrija).

Prema rečima ovog, jednog od najpriznatijih voćarskih stručnjaka valjevskog kraja, izlaz iz takve situacije praktično je u pronalaženju novih sorti šljive otpornih na šarku, kakve još nismo dobili ni kod nas, ni u svetu.

- Onog momenta kad budemo dobili takvu sortu čije stablo može da bude obolelo od šarke, ali da nema simptome na plodovima, kako bi oni mogli da imaju širu upotrebnu vrednost, sigurno ćemo krenuti u preporod našeg šljivarstva. U ovom momentu, šljiva ne može sama da se izbori protiv svih nemani koje su je napale. Neophodna je pomoć dežave, pre svega u pogledu donošenja strategije - gde gajiti, koje sorte i kako, bolesna stabla ukloniti, naći patogene koji suše mlade zasade i, najzad, naći tržište za šljivu, svežu ili prerađenu i na svaki način aktivirati sve postojeće kapacitete za preradu - smatra Dragojlović.

Na pojavu nove bolesti u šljivacima, koja se još od 1994. godine širi po Srbiji, lično je, tvrdi Dragojlović, više puta upozoravao naše naučnike i naučne ustanove. Ozbiljnost situacije shvaćena je tek sada i ove godine organizovana je stručna grupa ljudi pri Agronomskom institutu iz Čačka, kao nosioca projekta, koja će raditi na pronalaženju patogena ove bolesti i uopšte sindroma propadanja našeg koštunjičavog voća. Ujedno, čačanskom Institutu za voćarstvo i vinogradarstvo, dodaje on, treba pomoći u pronalaženju nove manje-više otporne sorte šljive ili, u krajnjoj liniji, rešenje potražiti uvozom iz sveta. Takve sorte, koliko je poznato, za sada postoje u Nemačkoj i Poljskoj, ali su licencirane i skupe.

Od sorti u valjevskom kraju najzastupljenije su "požegača" (popularna "madžarka"), potom čačanske sorte, koje su, prema izveštajima sa terena, na nekim mestima dale dosta dobru rodnost, kao i "stenlej", sorta koja ima dobar rod, ali je na ovom području najmanje zastupljena. Takođe, na ovom terenu dosta je i autohtonih rakijskih domaćih sorti. Prema nekim procenama, kakav god da je rod, osim sušenja, šljiva će i ove godine najvećim delom završiti u kazanima ili će vredne domaćice praviti slatko, džem i pekmez. Rane sorte, kao što su "cimerova rana" i "plava kalifornija", prema rečima jednog od modernijih proizvođača Perka Đermanovića, završile su i na pijacama od Valjeva do Novog Sada.

Cenu šljive u otkupu seljaci ne žele ni da prognoziraju, ali se sumnja da ona neće biti ni deset dinara. U svoj nevolji, možda ohrabruje Dragojlovićevo zapažanje da je ponovo "probuđena" suva šljiva na ovom području i da ona ima prođu na svetskom tržištu. Međutim, nedostaje nam kvalitet za sušenje i takvo tržište.

B. Osmanović


vesti po rubrikama

^selo

Šarka pojela šljivu
Mislite na vreme i istrebite korov
Završena prerada graška
Zadruga traži zemlju
Poljoprivredne vesti: Rekordan otkup pšenice
 



     


FastCounter by LinkExchange