GLAS JAVNOSTI  

 

I n t e r n e t   i z d a n j e

Petak, 29. 7. 2005.

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

vesti dana

forum

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Krvna osveta - od mita do zlokobne realnosti (5)

Tradicija osvete u Crnoj Gori

U 18. i 19. veku krvna osveta bila jedna od najvećih nesreća u Crnoj Gori. Zbog nje je dugo vladala plemenska i bratstvenička nesloga, a beg zbog "dugovanja u krvi" sve do Drugog svetskog rata bio je i glavni motiv iseljavanja Crnogoraca sa ovog područja. Kao i svuda, i u Crnoj Gori krvna osveta je funkcionisala po nepisanim pravilima, vraćala se u povoljnoj prilici ili potomstvu ostavljala u amanet. Ovo atavističko nasleđe tako je pre nešto više od mesec još jednom uzelo svoj danak, kada je Drago Kaluđerović (65) ubio Cetinjanina Rajka Markovića (36) da bi osvetio svog sina Žarka, ubijenog 14 godina ranije, a zatim se i sam ubio. Nažalost, ova tragedija samo je poslednja u nizu ubistava iz osvete koja i dalje, s vremena na vreme, potresa Crnu Goru.

Rastao da bi ubio

Dvadesetogodišnji Rahim Seferović ubio je avgusta 2002. godine u ulici Barmahala u Rožajama službenika rožajskog MUP Sabru Nurkovića.
Seferović je Nurkoviću ispalio nekoliko hitaca iz pištolja u glavu i grudi. Nurković je povredama podlegao na putu prema Domu zdravlja. Prema tvrdnjama očevidaca, Seferović je kazao da je osvetio brata, koga su Nurković i njegovi rođaci pre deset godina usmrtili tupim predmetima naočigled tada desetogodišnjeg Rahima.

Zakletva prošla na ispitu

Samo nekoliko sati pošto su najuticajniji ljudi iz svih albanskih bratstava i plemena u Malesiji potpisali svečanu zakletvu o prestanku krvne osvete, ona se našla na ispitu. U podgoričkom naselju Konik Marko Ljucović ubio je posle svađe svog vršnjaka Leku Junčaja iz Malesije. Besa je ipak održana i krvavo kolo osvete nije ponovo zaigrano, ponajviše zahvaljujući razumu i razboritosti rodbine poginulog, ali i ponašanju porodice ubice, odnosno njegove braće Toma, Petra i Đoke. Oni su porodici Junčaj uputili saučešće koje je javno pročitano nad grobom poginulog i tražili od nadležnog suda da ga najstrože kazni, "čak i javnim streljanjem ili vešanjem"...

Krvna osveta je jedan od najstarijih pravnih običaja u Crnoj Gori koji se javio u vreme nerazvijenog zakonodavstva i legitimno opstajao sve do pred kraj 19. veka. U tesnoj vezi je sa plemenskim društvenim uređenjem, gde su rod, bratstvo, ali i pleme, na neki način, kolektivno odgovarali za ubistvo, ranu ili nanetu uvredu. Po ovom arhaičnom običaju, članovi tih zajednica su imali ne samo pravo, nego su bili dužni da u slučaju nasilne smrti svog člana kazne njegovog ubicu ili nekog od njegove porodice. Krv je morala biti ili osvećena ili izmirena. Ta pravila vladala su vekovima uz stalno nastojanje crkve i države da je iskoreni. Posebno su crnogorski vladari Petar Prvi Petrović i Sveti Petar Cetinjski dosta truda uložili ne bi li Crnogorce odvratili od krvne osvete.

Ratnički život Crnogoraca, ali i crnogorskih Albanaca, vremenom je izgradio i određena "pravila", pa postoje mesta i trenuci kad se osveta po utvrđenim običajima ne sme izvršiti. Pre svega, smatralo se nemoralnim ubiti "krvnika" kada je sam u nevolji. Ostala je, recimo, priča među Crnogorcima da je ubica Stevana Perovića, Njegoševog sestrića, kad je bio ranjen u jednoj borbi, donesen u krvi u Stevanovu kuću. Njegova majka je poznala ubicu svog sina, ali mu je pomogla da ublaži rane. Ubiti nekoga u svojoj kući, pa makar i "krvnika", smatralo se najnižim nemoralom.

Osim ovog, u knjigama su ostali upisani brojni slučajevi da je porodica, bilo nakon ubeđivanja rođaka ili sticajem okolnosti, opraštala ubici krv. Tada je dolazilo do umira, odnosno oproštaja, stvaranja čak i jakih kumovskih, pobratimskih veza ili do krvnog umira poznatog kao vražda. To je običaj po kome se rod ubijenog nije svetio po principu glava za glavu, nego su ubičini rođaci davali odštetu, to jest plaćali krv ubijenoga i to u novcu, stvarima, oružju…

U borbi protiv ovog atavističkog nasleđa u Crnoj Gori najviše pažnje skrenula je Malesija, mesto na brdskom prigraničnom pojasu ka Albaniji. Posle vekovnog zla i beskonačnih lanaca ubijanja i osveta u kojima su istrebljivane cele porodice, meštani su se, pre nešto više od trideset godina, zakleli da će raskrstiti sa strašnim praznovernim bremenom "da se ne posveti onaj ko se ne osveti". Ovaj potez dao je dobre rezultate.

Piše: Petar Rosić


vesti po rubrikama

^feljton

Psihološki profili
Krvna osveta - od mita do zlokobne realnosti (5)
Iz novije istorije srba: Dinarci
   


     


FastCounter by LinkExchange