GLAS JAVNOSTI  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

 

I n t e r n e t   i z d a n j e

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

 

 

 


vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

PISMA

 


Vlastodršci u Skoplju uporni u nameri da realizuju sramotnu odluku o zatvaranju vladike SPC-a Jovana

Makedonska vlada hoće da posvađa dva bratska naroda

Baš nam se hoće da nas neprestano podsećaju da smo Srbi i da živimo na Balkanu. Eto, i iz bratske Makedonije, koju smo prvi, kada to nijednoj drugoj državi nije padalo na pamet, priznali pod njenim ustavnim imenom, njen narod, državu i jezik, poslednjih dana nam stižu poruke - nije dovoljno! Demoliran je i uništen još jedan hram Ohridske arhiepiskopije, prebijeni su sveštenici... Hoće ljudi na nekanonski način i crkvu, hoće, pored svega datog im, i dušu.

Taman smo malo zaboravili i donekle oprostili to što su bagerom sravnili manastir koji je podizao NJegovo blaženstvo Jovan, i to što su maltretirali i do glave ošišali monahinje manastira, kada im "neko" došapnu da bi bilo dobro i utamničiti tog Jovana na godinu i po i pride ga u zatvoru obrijati i poniziti.

Da je tako nešto, ne daj Gospode, uradio ili najavio da će uraditi neko iz Srbije prilikom posete makedonskih popova manastiru Prohor Pčinjski, u Srbiji bi smo svi zanemeli od buke koju bi podigli Skupština, Savet Evrope, Evropska Komisija, Oebs, strane i domaće nevladine organizacije, Solana, Berns, Amanpur i papa. Ovako, pošto se radi o prebijanju pripadnika kanonski priznate Arhiepiskopije u okviru Srpske pravoslavne crkve, ono "srpske" je i odlučilo kako će se prema tim vandalizmima i odnositi svet. Ne odnose se nikako. Kao da u jednoj državi koja je potpisala Pakt o stabilizaciji i asocijaciji sa EU, toj istoj EU nije bitno u kom smeru ide Makedonija u oblasti poštovanja osnovnih ljudskih prava i sloboda.

Makedonija je ujedno i jedina država na planeti u koju srpski monasi i sveštenici ne smeju da uđu u odeždama. I Malezija, koja je ratnih 90-ih apsolutno zabranila ulazak bilo kojeg građanina SRJ na svoju teritoriju, u svojoj odluci je napravila iznimku samo za sveštenike SPC.

Za dalji razvoj cele situacije je bitna i činjenica da se vatikanski nuncije u Skoplju nije oglasio ni sa jednim apelom pripadnicima još nepriznate MPC da se odreknu nasilja i da se vrate za sto i razgovaraju sa SPC od koje jedino i mogu ikada ishodovati oprost a samim tim i ciljeve za koje se zalažu. Ekselenciji nunciju ne pomažu, jer se on vrlo rado umeša u bilo koje druge "unutrašnje stvari" kada su u pitanju interesi Svete Stolice. NJegov apel radi zaštite interesa "sestrinske SPC", kako papa Benedikt 16. voli da kaže, bi bio i signal ambasadorima ostalih katoličkih država da pođu njegovim stopama i na taj način prisile siledžijsku vladu u Skoplju na razum.

No, ko ne plati na mostu, platiće na ćupriji, a taj isti nuncije i ti isti ambasadori totalno su slepi na najnovija pregrupisavanja šiptarskih terorista u Kondovu i okolini Aračinova. Toliko o moći i želji makedonske vlade da detektuje istinske prijatelje svoje države i naroda kroz odnos prema srpskoj državi i Srbima kao narodu uopšte.

Oliver Vulović


Ostavite nam Peti park"

Pre tri godine u našem glavnom gradu građani nisu bili na vreme i na adekvatan i svrsishodan način obavešteni kakvu su gradnju takozvani investicioni urbanisti planirali u njihovom naselju, kao i koliko se takvim planom ugrožava postojeća jedva izborena kakva-takva zdrava ekološka sredina, psihičko i fizičko zdravlje najmlađih i najstarijih u ionako nedovoljno humanim životnim uslovima.

Kada takva gradnja počne da se realizuje, svi se osvestimo i najenergičnije pobunimo, ali naše glasove Gradska uprava ne čuje. Ona se krije iza činjenice da jednog dana, jednog juna, u sred sezone godišnjih odmora, nismo kupili dva dnevna lista koja su objavila da će u Skupštini grada biti izloženi regulacioni planovi u naredne četiri sedmice, a da će stručno lice samo jednog dana sedmično, i to na nekoliko sati, davati stručna tumačenja predloženih planova zainteresovanim građanima.

Gradska uprava od javnosti krije činjenicu da većinu primedbi na ovako "javno" razmatrane planove koje su dali stručnjaci iz ove oblasti, predlagači nisu usvojili, a neusvajanje njihovih primedbi nisu argumentovano stručno obrazložili.

Tako nam se samo na Zvezdari dogodilo Mirijevo, Zvezdarska šuma, Konjarnik, a sada i "Peti park" i naselje "Lipov Lad", o čemu se bliži podaci mogu naći na njnjnj. petipark. bravehost. com i(http: //njnjnj. petipark. bravehost. com.

Smatramo da je poslednji trenutak da se građani, uz podršku stručne javnosti i opštinskih vlasti, organizovano oglase i zahtevaju reviziju svih regulacionih planova usvojenih po sistemu investicionog urbanizma, kao i da zahtevaju da se predlaganje regulacionih planova u Gradu Beogradu poveri opštinama, kako bi se i u toj oblasti ispoštovalo pravo građana da učestvuju u svim procesima odlučivanja koji se tiču njihovih životnih uslova i interesa na najnižem i njima najbližem nivou lokalne uprave.

Dragana Franković, Inicijativni odbor za zaštitu "Petog parka"


I pretplata i reklame

Ako bude pisana istorija, planeta neće moći zaobići fenomen televizije kao čudo savremenog sveta da se slika u sekundi prenosi sa jednog na drugi kraj sveta. Možda od same pojave ovog kulturnog fenomena počele su i zloupotrebe televizije, koja nas stalno "podučava" kako da se ponašamo, živimo i radimo. Pustili smo je dobrovoljno da uđe u naše domove, ali ne i da "upravlja" našim životima.

Mnogi veruju da se puno toga može naučiti na televiziji i doći do obrazovanja. Ima znanja, ali ljudi ne uče ništa što bi im pomoglo da steknu neku diplomu ili zanat. Naprotiv, deca koja najviše gledaju TV imaju najmanje izgleda da upišu fakultet i doguraju do diplome jer "šarena kutija" je više razonoda nego pravo znanje. Sve je manje znanja, pa i razonode, sve više napisanih reklama poput ovih o pivu...

Reč je o onim loše sklepanim spotovima čije se loše, očajno osmišljene i teško razumljive poruke po desetak puta dnevno vrte u svim EPP blokovima. Emisije koje bar malo drže do svog integriteta i karaktera nikada neće dozvoliti sponzorstvo krigladžija. Naravno, televizijski "magnati", kada je reč o marketingu, nisu gadljivi ni na čije pare, naročito ne onih koji plaćaju "glumce" u znojavim potkošuljama da euforično sa flašom u ruci nazdravljaju radne ili neke druge pobede. Tom "propagandnom pivskom izazovu" nije odoleo ni RTS. Tamo se neko dosetio da, valjda oduševljen silnim sportskim prenosima, u prvi plan te hvalospevke istakne - pivo. Naravno, bez piva, košarke iz Beogradske arene ili svetskih prvenstava, Olimpijada ne bi bilo na malim ekranima! Nazdravlje! Pa neka "čarobno pivo" reklamira Ceca, Kolina, Laza, Divac... I reklamama nema kraja! Od dnevnika, serije, filmova, muzike, sportskih prenosa... Sa malo dara, ali zbog para TV nam para oči i uši...

I nacionalna televizija RTS, kao takva, ima hrabrosti da traži pretplatu od 300 dinara. Da li je ista servis građana? Nije! A često se pozivaju na to. Gde je onaj divni obrazovani i vaspitni dečji program. Poput emisija u režiji Engleza Bajforda kao "Neven" čika Jove Zmaja, te Brankove "Kockice"...

Da li je pretplata spas za RTS? "Ništa nema džabe", misli naš čitalac iz Soluna Vladimir Vuksanović, ali je najbolji odgovorio usledio od Milutina Mlađenovića iz Beograda. Verovali ili ne - RTS zvuči kao trač, a od naroda traži harač!

Slavoljub Ž. Todorović, Mladenovac


U Strazbur po penzije

Na osnovu zakonskih propisa, svakom zaposlenom žitelju države Srbije proteklih decenija se od mesečnih primanja odbijala svota na ime raznoraznih doprinosa. Najveći "doprinos" je izdvajan za penzijski fond. Precizno rečeno, od moje plate slivao se na moj konto odgovarajuća suma da bi po odlasku u penziju moja penzija bila 82 odsto od visine moje plate iz radnog odnosa. Dakle, ako bih otišao u starosnu penziju sa punim radnim stažom, moja penzija morala bi da bude viša od ondašnjih 1.200 nemačkih maraka. I tako je i bilo.

Prema fondu koji je formiran po Zakonu o penzijskom osiguranju, danas na moj konto mora da bude onolika suma koja omogućuje penziju višu od 600 evra. Kad mi dete objašnjava da para nema jer je penzioni fond u vreme diktature komunista uništen, odnosno potrošen na izgradnju autoputa Beograd - Niš i megalomanskog Centra "Sava", onda neko s ove strane ili neko s vaše strane nije pri čistoj pameti. U svakoj pametnoj zemlji narodni tribuni bi ovako rekli: Pošto su autoput i Centar "Sava" izgrađeni od para penzionera, po svakoj logici, ova dva objekat su vlasništvo penzionera i sav prihod ostvaren od ova dva objekta ide u penzioni fond. Ili, ako država želi, može da otkupi i jedan i drugi objekt i pravu vrednost uplati penzionom fondu. Ovako neki pametnjaković živi kao bubreg u loju sa visokim primanjima bukvalno otimajući moju penziju, odnosno od onog što sam ja odvajao za sebe i svoju starost.

Penzioneri, razmislimo o tome da li da sve uzmemo u svoje ruke i krenemo preko laganih državnih i međunarodnih institucija, kao što je Sud u Strazburu i organizacija, i dobijemo natrag ono što je naše ili da i dalje držimo glavu pognutu na panju da bogate svinje češu zadnjicu o nas. Vas, narodne tribune, molim da testirate intelektualne vrednosti građana ove države. Možda ćete utvrditi da građani ove zemlje u većini nisu imbecili i kretenoidi i bilo bi poželjno da im se obraćate kao normalnim ljudima. Ili nastavite da nas pljačkate i ne objašnjavajte nam ono što je neobjašnjivo.

Dragoljub Šarković, penzioner, Beograd


Mladi da Srbiju uvedu u Evropu

Tokom kratkog boravka u Beogradu ovoga meseca, bila je milina videti da je naš glavni grad počeo da liči na veliki, svetski grad, ne samo po veličini već i po ostalim standardima. Zašto ne reći onda, s ponosom, da je Beograd danas ravnopravni evropski grad, kao što su to Prag, Talin ili Varšava...

Ohrabrujuće vesti stižu i na političkom i socijalnom planu. Mladi političari, poput Ksenije Milivojević, zalažu se da naša matica uđe što skorije u evropsku familiju i da Srbija postane član a ne otpadak Balkana u toj zajednici.

Kao što to gospođica Milivojević kaže, potrebno je prethodno ispuniti neke obaveze za koje se Srbija angažovala pristupanjem Savetu Evrope. Potreban nam je nov ustav, nova definicija zajednice, sa jasnim kriterijumima i evropskim standardima. Potrebni su nam mladi, sposobni i uporni ljudi, koji će determinisano ići ka integracijama, koje nam mogu samo pomoći. To ne treba da podrazumeva i neke ishitrene poteze kao što je sporazum sa NATO. Stvoriti od Srbije ono za šta ima sve kvalitete i mogućnosti je naša obaveza.

Dragan Rakić, Strazbur