BEOGRAD - Kada je početkom ove godine maloletna Gorica Tanasković (17), iz Užica, sa 26 svojih kilograma težine - posledica teške Kronove bolesti, stigla u Vojnomedicinsku akademiju, njeni najbliži i poznanici nisu verovali da će odatle samo tri meseca kasnije izaći jedra, čila i vesela, sa plišanim medom u ruci.

U ovakvo stanje ona je dospela zbog ozbiljne zapaljenjske bolesti creva koja je zahvatila ceo probavni trakt, od usta do čmara. Sve što bi pojela, protrčalo bi kroz nju. U poslednjem trenutku, praktično od smrti od gladi, spasli su je lekari Vojnomedicinske akademije. Ona je samo jedna koja je zbog svoje bolesti naglo izgubila kilograme, a ova ustanova godišnje primi na stotine pacijenata u fazi pothranjenosti (brzi gubitak telesne mase). Razlozi ovakvih stanja su različiti - maligna bolest zbog koje je odstranjen želudac, tuberkuloza creva, upala pankreasa, ali i teške trbušne povrede nastale u nekoj nesreći, gastrointestinalne fistule - kada se crevni zid spaja sa trbuhom pa crevni sadržaj izlazi napolje na trbuh.

- Pothranjenost je kako svetski, tako i naš najveći neprijatelj. Neke studije pokazale su da je od svih pacijenata koji dođu u bolnicu oko 80 odsto pothranjeno. Do pothranjenosti dolazi i zbog toga što se pacijentu u bolničkim uslovima ne dopada hrana ili ne sme da je uzima zbog dijagnostike. Mnogo je i situacija u kojima pacijent zbog prirode bolesti ne može da uzima hranu niti može bilo šta da stavlja u usta. To može da bude privremeno ili trajno oštećenje želuca, gastrointestinalnog trakta, kao i da zbog dijagnostike mora da se prazni. S obzirom na to da se pacijent ne hrani normalno, a potrebna mu je hrana da bi se borio sa bolešću, naši lekari su počeli da primenjuju svetski metod nutritivnog lečenja, parenteralna i enteralna ishrana - kaže u razgovoru za Glas prim. dr Marina Panišić, hirurg u Vojnomedicinskoj akademiji.

		Skup metod Kako kaže naša sagovornica, nutritivna terapija nije nimalo jeftin metod. - Jedna kesa za parenteralnu ishranu košta od 7.000 do 11.000 dinara, za enteralnu od 350 do 1.000 dinara, a uz to, naravno, ide cela terapija zbog osnovne bolesti. U svetu su stručnjaci upoređivali cenu ovakve terapije i produženog boravka u bolnici sa mnogo više drugih medikamenata i neizvesnijim ishodom lečenja. Oni su izračunali da je ovakva terapija ipak jeftinija - navodi dr Panišić. Za razliku od naših susednih zemalja u kojima enteralnu ishranu pokriva Fond za zdravstveno osiguranje, u našoj zemlji se ovaj vid terapije još smatra dijetetskim proizvodima, pa država pokriva samo parenteralnu ishranu - kaže dr Panišić.

Totalna parenteralna ishrana, prema rečima naše sagovornice, znači da pacijent direktno u krvotok dobija iz kese potpuno razloženu hranu, odnosno sve što je jednom organizmu neophodno za normalno funkcionisanje - i belančevine, i masti, ugljene hidrate, minerale, oligoelemente. A postoje i druga stanja gde je gastrointestinalni trakt delimično oštećen.

- To su slučajevi kada su određeni delovi creva zdravi. Tada se putem sondi delimično razložena hrana doprema do delova creva koji su u funkciji i koji mogu tu hranu da iskoriste i to se zove enteralna ishrana - dodaje dr Panišić.

Zbog gastrointestinalnih fistula godišnje je umiralo oko 95 odsto ovakvih pacijenata, a od 2003. ipak je, zahvaljujući ovoj dobro razvijenoj nutritivnoj metodi "lečenja", u Vojnomedicinskoj akademiji smrtnost smanjena na 22 odsto.
Naša sagovornica navodi da danas postoje kompanije koje se bave proizvodnjom ovakvih preparata, ali prednost VMA je u tome što oni sami u svojoj laboratoriji prave preparate u zavisnosti od individualnih potreba pacijenata. Svaki element se dodaje zavisno od vrste bolesti, težine, pola, potrebe kalorija.

U višegodišnjem iskustvu dr Panišića mnogo je primera pacijenata koji su za dlaku izbegli "smrt od gladi" zahvaljujući parenteralnoj i enteralnoj ishrani.
- Trenutno na odeljenju imamo pacijenta iz Crne Gore koji je u fazu pothranjenosti stigao zbog teške upale pankreasa. Takođe, tu je i pacijentkinja kojoj je morao da se odstrani želudac zbog trovanja, jedan pacijent sa teškim opekotinama, a nedavno smo kući ispratili jednog pacijenta koji je imao tuberkulozu creva - navodi dr Panišić.

Iako je VMA nutritivno lečenje u početku koristio zbog ovakvih najtežih slučajeva, nutritivna podrška lečenju se sve više koristi i u prevenciji da bi se pacijent lakše izborio sa osnovnom bolešću.

D. Stanimirović