Godina 1998. bila je najteža. Ilegalni prelasci
granice iz Albanije, gde su se nalazili centri za obuku terorista,
postali su sve češći. Sukobi OVK s pripadnicima naših snaga bezbednosti
obeležili su ovu godinu. Na Kosovo i Metohiju su pristizali dobro
obučeni teroristi koji su primenjivali nove metode, a deo kosmetske
zbilje postao je urbani terorizam.
Tačno u šest sati i sedam minuta, 3. jula 1998. godine, odjeknula
je u Ulici Kralja Petra prvog u Prištini snažna eksplozija. Mina
je bila postavljena na mesto gde je svako jutro stajao autobus
Vojske Jugoslavije koji je prevozio oficire i građanska lica do
njihovih radnih mesta. Bomba je eksplodirala dva minuta pre dolaska
autobusa.
U Peći, 14. decembra, dvojica maskiranih muškaraca, naoružanih
automatskim puškama kineske proizvodnje, upali su u kafić "Panda",
omiljeno sastajalište srednjoškolaca. Šestoro dečaka je ubijeno,
trojica su ranjena. Najmlađi, Ivan Obradović, imao je 15 godina,
najstariji Ivan Radević 25. Ostali su bili sedamnaestogodišnjaci.
Srpske majke iz Peći obratile su se tada pismom predsedniku Srbije
Slobodanu Miloševiću s molbom da saseče terorizam.
Prethodno je napadnuta kafana "Čakor" u Dečanima.
Bombaški napadi uslovili su da s prvim mrakom i u Prištini ulice
opuste. Bombaški napadi su učestali, a meta su, u početku, bila
mesta na kojima su se okupljali Srbi. Na meti terorista, na Badnje
veče, 6. januara 1999. našao se kafić "Kul" u Prištini,
a u bombaškom napadu ranjeni su četvorica srpskih mladića. Mesec
dana kasnije bačena je bomba na ugostiteljski objekat "Alibi",
takođe u Prištini. Istog dana, oko 19 časova, od posledica eksplozije
ispred jedne piljare u ovom gradu stradalo je troje ljudi. U podne,
13. februara, na pijačni dan, u centru Uroševca aktivirana je
eksplozivna naprava.
Povređeno je 13 osoba. Tačno mesec dana kasnije, 13. marta, na
pijaci u Kosovskoj Mitrovici izvršen je bombaški napada u kome
su tri osobe poginule, a 48 zadobilo teže i lakše telesne povrede.
Gotovo istovremeno, u centru Podujeva, gde je takođe bio pijačni
dan, podmetnute su dve eksplozije. Poginule su tri, a teže i lakše
povređena 24 lica. Bombe su eksplodirale i ispred Folozofskog
fakulteta u Prištini, a posebna "specijalnost" bilo
je postavljanje eksploziva u kontejnere.
U zimu 1999. godine, na jugoslovensko - albanskoj granici postaju
gotovo svakodnevni sukobi pripadnika VJ s dobro obučenim i naoružanim
teroristima koji iz Albanije pokušavaju da pređu na Kosovo. Među
njima je bilo i mudžahedina. Miniranje mostova, napadi na patrole
policije i policijske i vojne objekte, kao i privredne objekte
postali su gotovo svakodnevni. Učestale su i krađe rovokopača
i buldožera iz građevinskih firmi, što je bio znak da se OVK priprema
za ozbiljnije sukobe.
Vesti o novim otmicama, ubistvima, napadima na srpska sela i
leševima pronađenim pored puteva sustizale su jedna drugu. Od
događaja koji su obeležili period uoči bombardovanja izdvajamo
otmicu osmorice pripadnika VJ 8. januara u blizini Starog Trga,
koji su kasnije oslobođeni, i rafalni napad, po Specijalnoj bolnici
za lica ometena u razvoju 18. januara.
Piše: Ljiljana Staletović
Sutra: Najviše terora u vreme pregovora
