GLAS JAVNOSTI  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

 

I n t e r n e t   i z d a n j e

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

 

 

 


vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

PISMA

 


Deklaracija Saveza zavičajnih udruženja Crne Gore povodom poslednjih poteza rukovodstva iz Podgorice

Koga plaše glasovi iz Srbije

Željna neograničenog vladanja, aktuelna crnogorska separatistička vlast godinama nastoji da podeli ono što nam je od zajedničke države ostalo, da bi makar i njen najmanji deo pretvori u sopstvenu srednjovekovnu despotiju.

Na ovom putu deobe crnogorske nacije od srpske, čine sve što stvara smutnju, raskol i neslogu u našoj zajednici: gaze ustavnu povelju DZ SCG, dele Srpsku pravoslavnu crkvu, srpski jezik, Crnogorsku akademiju nauka i umetnosti, odbacuju i nipodoštavaju sve što pripada zajedničkoj državi i ometaju odbranu zemlje. Negiraju ne samo srpsko već i slovensko poreklo Crnogoraca.

Falsifikovanje istorije
Srbiji pripisuju agresivne namere prema Crnog Gori. Falsifikuju istorijske težnje i borbu naših naroda za staranje zajedničke države. Crnogorcima se nameće nekakva "dukljanska" istorijska prošlost.

Izdvajanje Crne Gore iz DZ SCG je u svakom pogledu ne samo nazadan proces već i protivan svim savremenim privrednim, političkim i državnim težnjama i interesima, pogotovu što je danas u Evropi u toku proces ujedinjavanja i zajedništva. Razdvajanje bi išlo u korist jedino stranim gospodarima, neprijateljima srpskog i crnogorskog naroda i uskim interesima grupe oko Mila Đukanovića, a na veliku štetu naroda Crne Gore. Mala, ekonomski slaba Crna Gora ne bi mogla ekonomski da opstane, da se odbrani od nasrtaja neprijatelja, bila bi ostavljena na milost i nemilost jačih i moćnijih.

Narod se izjasnio
Narod Crne Gore se poslednjih osamdesetak godina više puta izjašnjavao o zajedničkoj državi: Odlukom Velike skupštine srpskog naroda u Crnoj Gori održane u Podgorici 1918. godine, oslobodilačkim ratom 1941-1945, kao i referendumom 1992. godine. Zar su nam još potrebne nove provere narodne volje? Hoćemo da ono što smo uz mnogo prolivene krvi dobili od naših predaka predamo u nasleđe svojim potomcima neokrnjeno i neokaljeno.

U tom cilju pozivamo građane Crne Gore koji prihvataju ovo opredeljenje, ma koje političke ili verske pripadnosti bili i ma gde živeli, da se ravnopravno udružimo u sve vrste borbe za očuvanje zajedničke države, uključujući i sve oblike građanske neposlušnosti.
Svako insistiranje na referendumu u Crnoj Gori vodi daljim i dubljim podelama u samoj Crnoj Gori koji će prouzrokovati dezintegraciju Crne Gore i trajnu nestabilnost u regionu.

Skup predstavnika zavičajnih udruženja Crne Gore u Beogradu, rukovođeni plemenitom željom da se očuva zajednička država građana Srbije i Crne Gore donosi sledeće:
Deklaracija o legitimnosti referenduma državljana Crne Gore

1. O državno-pravnom statusu DZ SCG kao međunarodno priznate države imaju pravo da se legalno i legitimno izjasne svi građani države sa prebivalištem na njenoj teritoriji, a pre svega državljani članica DZ putem sveopšteg narodnog referenduma u članici gde se referendum održava. Referendum je punopravan ako se za njega pozitivno izjasni 2/3 ukupnog broja njenih državljana, bez obzira gde imaju mesto prebivališta na dan održavanja referenduma.

2. Pravo na izjašnjavanje putem referenduma je prirodno i lično pravo svakog državljanina dotične države zagarantovano svim međunarodnim aktima i deklaracijama o pravima čoveka i građanina bez obzira gde on trenutno ima prebivalište. To njegovo pravo ne ukida promena prebivališta, a pogotovu ako je to prebivalište u istoj zajedničkoj državi. To pravo glasa svih državljana na izbore, ma gde boravili, priznaje i većina evropskih država, što su potvrdili i skorašnji referendumi u Francuskoj i Holandiji. To pravo priznaju i balkanske države: Bugarska i Hrvatska, pa su nedavno građani Crne Gore sa dvojnim hrvatskim državljanstvom glasali na hrvatske izbore, kao i građani DZ SCG na bugarske izbore.

3. Mi, državljani Crne Gore, sa prebivalištem u republici Srbiji, udruženi u naša zavičajna udruženja, tražimo i zahtevamo da se koriguje postojeći Zakon o referendumu u Crnoj Gori, usaglasi sa evropskim standardima i garantuje jednako pravo izjašnjavanja svim državljanima Crne Gore na referendumu, bez obzira na prebivalište u DZ SCG, s ds 2/3 pozitivnim izjašnjavanjem.

4. Mi, državljani Crne Gore, nas 27.000, koji imamo prebivalište u Republici Srbiji, ukoliko nam se ne vrati pravo glasa, rezultate referenduma nećemo priznati niti će nas obavezivati.
Protiv takve odluke, donete bez našeg učešća, borićemo se svim sredstvima, a zaštitu prava tražićemo kod svih evropskih institucija.
Savez zavičajnih udruženja, predsedavajući Mr Radivoje Filipović, dipl. inž.


"Bilbordovanje" Srbije i plansko nametanje kolektivne krivice

Neprimerene i primerene žrtve

Pre neki dan u centru Beograda osvanuli su bilbordi o događajima u Srebrenici. Ne biraju se, dakle, sredstva da se taj zločin svakom u ovoj državi stavi na NOS, i to da degutantnost bude veća, to se čak i reklamira. Nema sumnje da to "bilbordovanje" Srebrenice u sred Beograda, neko finansira i, svakako, veoma moćan lobi van naših granica! U to ne treba sumnjati, jer ta lobi grupa ima svoje predstavnike u Srbiji koji se u poslednjih nekoliko nedelja ne skidaju sa TV-ekrana, gde nam objašnjavaju i ubeđuju nas da smo mi genocidni sami po sebi...

Ceo svet zna da su žrtve rata u sukobima u Bih, Hrvatskoj i ostalim delovima bivše SFRJ bile na svim mogućim stranama, i da su ih činile sve strane u sukobu. Međutim, neko hoće da nama poturi tezu, koju je svojevremeno čuveni nezavisni intelektualac iz Amerike Naom Čonski, sa još jednim kolegom opisao u svojoj koautorskoj knjizi kao"Pojam NEPRIMERENIH i Primerenih žrtva ratova i sukoba". Dakle, očito da su sve naše ratne žrtve zapravo neprimerene, i nisu vredne pomena, i nisu vredne pažnje! Druge žrtve se proglašavaju, ne samo primerenim, već nam se svaki dan spočitavaju pridike i prezentiraju kao podaci koje moramo da tretiramo kao jedino važne, jedino dokazive, i jedino vredne pažnje...

Tako je to, kad jednom u ISTORIJI oprostite i zaboravite svoje žrtve izražene u stotinama hiljada stradalnika, sledi vam kazna, osveta u vidu ponavljanja istorije, to jest ponavljanje zločina. Zato se danas od nas ponovo očekuje naravno da to opet zaboravimo i ne talasamo mnogo razume se! Videli ljudi da to umemo, možemo da zaboravljamo, zašto se to opet ne bi desilo, kao što nam se ustalom to i dešava.

Kako, zašto i dokle ovakav odnos prema zločinima!?

Milutin Mlađenović, Beograd


Ko to tamo peva

Poštovani, u 21. veku, u zemlji Srbiji, leta gospodnjega 2005. dana 2. jula, doživeh, po ko zna koji put, neprijatno iznenađenje uz poražavajuće uverenje da smo još uvek duboko zaglibljeni u memljivoj žabokrečini primitivizma i neprofesionalizma.

U staničnoj zgradi "Laste" na glavnoj autobuskoj stanici, želela sam da kupim kartu za Mladenovac, koja košta 115 dinara, ali je nisam mogla platiti novčanicom od 1.000 din. Službenica, bez osmeha, iznenađeno je pitala kako zamišljam da mi vrati kusur. Odgovorih da ako ona nema, verovatno neko od kolega sa preostalih šest šaltera ima sitnog novca, ali je sredovečna dama spremno odgovorila "Odakle im".

Malo se tobože ljutih, uz napomenu da sam došla u javnu instituciju i da želim da ostvarim pravo zbog kojeg sam i došla, da kao kupac ispunjavam uslove jer imam novac, a da od nje očekujem da mi kao prodavac vrati kusur, naglašavajući da postoji i novčanica u apoenima od 5.000 dinara. Šalterska službenica mi tada ravnodušno odgovori da je nisam kupac, već putnik i da ako hoću da putujem, izađem do staničnih trafika i zamenim novac, bez obzira na kišu koja pljušti. LJubaznošću gospođe u redu rešismo očas usitnjavanje, te ja zadovoljno utrčah u autobus.

A autobus, nov, komforan i zbilja čist. Blista i nalepnica u pročelju kod vozača "Zabranjeno pušenje". E, bogu hvala, sad mogu mirno da dremnem! Ne prođosmo ni prvu krivinu, kad ti naš vozač dohvati cigaru, pa sve jednom rukom mota volan, a drugom se pridržava za cigaru, pa sve tako dok cigara ne dogori, te on opušak baci kroz prozor. Negde kod Bubanj potoka, spopade vozača zvonjava mobilnog telefona, pa sad opet desnom mota, levom privatava mobilni, a nas putnike uveseljava prirodom svojih privatnih razgovora, dok konačno ne okonča s pričom, te se lati ponovo cigare. A kiša pljušti, slaba je vidljivost, klizav put.

Pristigosmo i do Malog Požarevca, gde se naš "kaskader" ispriča sa službenikom na naplatnoj rampi (lokalna priča samo njima znana). A da ne zaboravim, kondukterka mlada, crvenokosa, još s početka ovog putešestvija, obavesti kolegu vozača da je u autobusu njena prijateljica koju dugo nije videla, te će biti na zadnjem sedištu da se ko ljudi ispričaju! Ima li kraja našem javašluku?!

Autor poznat redakciji


"Stolica" za ubice

Nedavna ubistva srednjoškolca iz "kalašnjikova" u Surčinu i ubistvo taksiste s leđa pokazatelji su da se ubija bez straha od smrtne kazne. Podsetiću na reči profesora Maksima Šteknića, sudskog psihijatra: "Kada bi okrivljeni znao da će visiti na vešalima, ne bi, tek tako, olako ubio žrtvu!". Dakle, da bismo sprečili ovu erupciju kriminalnih ubistava nedužnih, vratimo smrtnu kaznu! Hoćemo mirno da živimo, a ne da strahujemo od noža, "kalašnjikova", od upada maskiranih u stan.

I u Americi, koja sebe naziva kolevkom demokratije, još "radi" električna stolica. Da toga nije, avenije bi bile pune leševa! Povratak smrtne kazne trebalo staviti na razmatranje pred parlament i bar adekvatnom vremenskom kaznom zameniti do skora najtežu presudu koja je važila i po našem zakonu!

Miloš P. Đorđević, Beograd


Nije Evropa sve što sija

Neprihvatanje evropskog ustava na referendumima u Francuskoj i Holandiji, i odlaganje referenduma u Engleskoj na neodređeno vreme u vezi ratifikacije evropskog ustava jasno su pokazali neizvesnost novog kontinentalnog ustrojstva. Uprkos tome, srpski političari i njihove crnogorske kolege ulažu maksimalne napore da ispune sve zahteve Zapada, da bi taj isti Zapad umilostivili da ih primi u svoju organizaciju.

Naši političari, takođe, zagovaraju ulazak naše zemlje u NATO koji je, još više od Evropske zajednice, organizacija bez budućnosti, jer treba da štiti Evropu i da ratuje sa virtuelnim neprijateljem. Dok za ulazak u evropsku zajednicu naša zemlja treba da plati Zapadu "danak u krvi" i da prizna da je najgori narod na svetu, da bi ušla u NATO, naša zemlja treba da napuni džepove zapadnih industrijalaca sa nekoliko milijardi dolara za modernizaciju vojske.

Zato, draga braćo, morate mnogo da pazite da na sledećim izborima ne izaberemo prozapadne demokrate i anacionalne reformatore, već Srbe koji će raditi u interesu svog naroda, sviđalo se to Zapadu ili ne.

Momčilo Miljković, Beograd