GLAS JAVNOSTI  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

 

I n t e r n e t   i z d a n j e

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

 

 

 


vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

PISMA

 


Nesavesni čitaoci Narodne biblioteke

Narodna biblioteka (Skerlićeva, 11100 Beograd, Vračar) nalazi se u sadašnjoj zgradi od 1973. godine i od tada uopšte nije povećavala broj mesta za čitaoce. U međuvremenu, naravno, stanovništvo našeg glavnog grada znatno se uvećalo, pa i broj članova korisnika ove biblioteke tzv. zatvorenog tipa, pre svega među omladinom. Zbog toga, redovi za slobodno mesto, stolicu u holu pri ulazu u ovu biblioteku sve su češći, duži... naročito u mesecima kada studenti pojačano spremaju ispite. Mesto se čeka i po pola sata, a nekada i duže. Neki nemaju vremena da toliko čekaju pa odmah odlaze.

Slobodnih mesta bi, međutim, bilo znatno više, odnosno postojeći prostor za korisnike bi se mogao racionalnije koristiti da nema, nažalost, podosta nesavesnih čitalaca. Oni zauzimaju, okupiraju mesto za ceo dan, od otvaranja do zatvaranja biblioteke, a unutra su, u proseku samo nekoliko časova, nekada i manje. Sve ostalo vreme provode negde izvan biblioteke, a ne u njenim čitaonicama za knjige i/ili periodiku... Svaki čas ustaju, izlaze, odlaze na druge strane, dugo odsustvuju... ali se za sedište ne razdužuju, oduzimajući ga tako nekom drugom!

Što je još gore, ima sve više onih koji pri definitivnom napuštanju Narodne biblioteke za taj dan "zaboravljaju" da na recepciju vrate pločicu sa brojem sedišta i preuzmu svoju ličnu kartu ili drugi dokument koji su ostavili. Tako ih njihovo mesto obavezno čeka kadgod se ponovo pojave... Naravno, nauštrb korektnih građana/posetilaca/članova biblioteke, koji svaki put strpljivo i pošteno čekaju u redu za mesto. Za ovakve "svrhe" nabavljaju se izvodi i duplikati ličnih karata, premda ovako nešto, razume se, nije dozvoljeno zakonom.

Neki od maločas pomenutih, krajnje nesavesnih čitalaca, posle i po više dana uopšte i ne dolaze u Narodnu biblioteku. Za sve to vreme, jasno, njihovo "uzurpirano mesto" zvrji prazno i ne može ga niko drugi koristiti jer se čini da je mesto stalno zauzeto.

Protiv ovakvih i sličnih, drastičnih i sračunatih bezobzirnosti, bilo je i do sada usmenih pa i pisanih zvaničnih žalbi upravi i zaposlenima u Narodnoj biblioteci Srbije. Ali redovno bez vidnih rezultata. Smatram stoga da je neophodno odmah preuzeti odlučne i efikasne korake da se, u opštem interesu, ovom zlu konačno stane na put.

Unutar Narodne biblioteke trebalo bi smesta istaći krupna i uočljiva obaveštenja koja čitaoce-korisnike upozoravaju da nikako ne smeju ovako da se ponašaju, a službenike da obrate (pojačaju!) pažnju i kontrolu! Prekršiocima, pak, morala bi biti - po najjednostavnijoj proceduri - oduzeta članska karta, odnosno zabranjen pristup u biblioteku na određen vremenski period, najmanje nekoliko meseci, a u ponovljenom slučaju i čitavu godinu, bez ikakvog vraćanja novca za uplaćenu članarinu. Njihova imena i prezimena javno objaviti - istaknuti u holu biblioteke. Za nauk drugima! Drugačije, bojim se, nikako ne bi išlo.

Vladimir Marković, Beograd


Objašnjenja zbog istine

Svi ljudi kojima je stalo do istine, decenijama sakrivene, odaju priznanje listu Politika zbog objavljivanja dokumentovanog feljtona Novice Stevanovića "60 godina od oslobodilačkog rata Jugoslovenske vojske (JuVo)". Istiniti podaci su i bez toga, što većina feljtona navodi, originalni tekstova dokumenata, poruka, opisa borbenih akcija itd, kojima su komunicirale brojne jedinice JuVo, jedine spontano stvorene legalne vojske protiv okupatora i drugih neprijatelja i - drugih vojnih službi u ratu. A sada možemo da čitamo i feljton generala Pavla Jakšića sa neuobičajeno opširnim opisom njegovih stručnih i drugih kvalifikacija vojnog lica-intelektualca. Pa zbog toga i zbog dobronamernih čitalaca dozvolite neka razjašnjenja.

Već u nadnaslovu sporni (netačni) naziv- četnici, koji obično nisu koristili pripadnici JuVo (sem samozvanih "četničkih odreda"!), a kasnije samo komunisti i do danas svi oni u RH i BiH, koji mrze Srbe (zašto ne partizani!). Svedoci smo toga, zar ne. Dalje, pojam "buržoaski", korišćen od komunista; on bi za neupućene značio nešto kao: eksploatatorski, neprijateljski, antinarodni i sl, a on jednostavno dolazi od francuske reči bourgeois (boržoa)- građanin. Doslovno, npr. antiburžoaska borba- znači borba protiv građana, što se zapravo i desilo u masovnim represalijama komunista.

Pa, citiram u prvom pasusu autora: "svetska reakcija je svestrano pomogla dolazak na vlast u Italiji i Nemačkoj brutalne vlasti finansijske oligarhije-fašizma" i dalje... sve netačno u prvom i drugom pasusu. Ako se iole o tome zna, poznato je da su i fašizam i nacional-socijalizam u Nemačkoj uglavnom potekli iz siromašnih slojeva naroda. Da je Kominterna već u to vreme nešto radila protiv fašizma-nacizma, takođe je neistina, jer to realno nije činila sve do 22.6.1941. odnosno do napada na SSSR! A prve diplomatske i druge poteze u tom smislu činile su baš te "proklete" kapitalističke, demokratske zemlje. Šalite se "Velika i Mala Antanta", niz demarša protiv zločinačkog Hitlerovog i Musolinijevog režima, poštena objava rata Engleske i Francuske 1. i 3.9.1939. zbog napada na Poljsku i podele (pakt o prijateljstvu SSSR-nemački Rajh).

I zašto stalno fašizam, kada je Hitlerov patološki nacizam naneo mnogo više zla i nevinih žrtava (rasizam) od pravog fašizma, ali ipak manje od Staljinovog režima i to uglavnom prema pripadnicima svojih naroda! U ime čega-neostvarenog socijalizma koji se, na sreću, već skoro ugasio u svetu.

Eto, ovo za početak, stidljivo navođenje istine (bar sada posle 50-60 godina), ako list etike i istine ovo konkretno bude štampao. A mogu, takođe razumno da odgovorim na sve nelogične i neistinite navode u feljtonu zbog istine, savesti, poštenja i normalnih čitalaca, čega sam se uvek držao.

Hadži-Vojislav Popović, profesor neurohirurg, Beograd


Kad sudovi zažmure

Slučaj Miroljuba Labusa, Mlađana Dinkića i Radovana Jelašića, koji mesecima ne silaze sa stranica Kurira, do besmisla zbunjuje, zaprepašćuje i nervira građene. Kao da je slučaj za inspektora Poaroa.

Kurir ih svakodnevno optužuje za malverzacije, pljačku i kriminal, naziva ih lopovima, ali niko iz vlasti ni javni tužilac ne reaguju! Ali, nije to čudno, već je "čudno" što pomenuta trojka uporno neće da tuži Kurir za uvredu časti, za širenje lažnih informacija i što ne zatraži od tužioca i suda da im novčano nadoknadi pretrpljeni duševni bol - ili kako se to već stručno kaže.

Ustvari, u toj zavrzlami nema čuda. Pomenutim istaknutim javnim ličnostima nikako ne odgovara da "slučaj" dođe na sud. Jer, sudije su - bar po pravilu - nezgodne. Traže dokaze, dokumente, što bi Labusu, Dinkiću i Jelašiću pričinilo probleme. Njima je jednostavnije da u Kurir pošalju poreske službenike. Kad im već vlada to odobrava.

I šta da se tu radi! U jednom kultnom američkom filmu, Keri Grant, koga kriminalci pokušavaju da uhvati u prostoriji gde se održava aukcija, namerno izazove incident sa organizatorima aukcije koji su prinuđeni da pozovu policiju. A policija bezbedno izvede Granta iz sale. Pouka:

Kurir bi trebalo da se obrati javnom tužiocu i zatraži da se protiv njega podigne optužnica. Priznaje da je naneo uvrede tim i tim ličnostima, te moli da mu sud presudi. U prilogu bi bili pročitani brojni natpisi kojima se priznaje da je list uvredio Labusa, Dinkića i Jelašića, nazivajući ih kriminalcima.

Takav gest Kurira bi, istina, bio jedinstven u praksi tužilaštva i suda, ali je i ćutanje tužilaštva u ovom slučaju, takođe, jedinstveno-najblaže rečeno.

Ko kaže da se nešto ne može naučiti i iz američkih gangsterskih trilera! Kad nažalost, nema više Agate Kristi i Herkula Poaroa da ovaj slučaj reše.

Jovan Stanković, Baroševac


Čiji ste, novinari

Poštovani, nas, zabrinute srpske patriote, interesuje da li naša osećanja dele patriote u matici Srbiji. Prema onome što čitamo u Glasu i ostalim medijima, među nama, ovde u Francuskoj, zavladalo je mišljenje da u Vladi Srbije nema pravog Srbina. Čitajući Glas još ne pročitasmo nešto vedro, što bi nas ohrabrilo da uložimo neki evro u našu napaćenu Srbiju.

Izgleda da se veći deo Srba pretvorio u lovce na one koji su branili svoju zemlju, ali zapadni krugovi koji su se instalirali u našu Srbiju, uspeli su da "ubede" i mnoge iz vlade, da izdaju one koji su išli u rat po njihovom naređenju, a sada hoće da im sude zbog toga. Ovde u Francuskoj, kad god se spomene Srbija, poželimo da svi propadnemo u zemlju. Ovde je sramota reći da si Srbin, jer vas svi onda gledaju s podozrenjem. A sve to zahvaljujući našim prodanim dušama.

Budite ljubazni, pa nam recite, imamo li mi sada svoju vojsku, koja je sve što ima dala NATO logistici. U Glasu, i na jednom kanalu francuske televizije bilo je (za divno čudo i iznenađenje), prvi put objavljeno, kako je Klinton lično komandovao operacijom "Oluja". Počnite da objavljujete u vašim novinama da ipak Srbi ne žele u takvu Evropu, pa ćete videti šta će se desiti. Biće veće nego francusko "NE".

Patriote iz Pariza


Putanja kriminala

Autor knjige "Atentat na Zorana" svoje delo završava analizom koliko je "neko" izgubio para zato što je Zoran Đinđić uveo trgovinu cigaretama u legalne tokove? Nešto se tu ne uklapa. Da li je Milo Đukanović optužen u Italiji kao jedan od najvećih igrača u ilegalnoj trgovini cigaretama na Balkanu? Zašto se autor ovim čovekom uopšte nije pozabavio? U kojoj zemlji je bio Čeda na dan ubistva? Kako je autor knjige opisao bekstvo Legije iz zemlje? Da li se put šverca i put Legije umnogome poklapaju? Zašto se Legija vratio i predao? Kome bi, baš u tom trenutku, najmanje odgovarao Đinđić u životu?

Vekovima u Knjizi postanja stoji (3;22): "I reče Gospod Bog: eto, čovek posta kao jedan od NAS znajući što je dobro što li zlo..." Naravno, nema govora o fon Denikenovim vanzemaljcima, a vanzemaljci nisu bili ni inspiratori i nalogodavci ubistva premijera. Pa da li će sudstvo ove zemlje vekovima "previđati" ova pitanja, kao što to čine dogmatici?

Ili je istraga u ovom smeru političko pitanje? Ko neće da goni i ko sprečava gonjenje zlikovaca iz NATO-a koji su ubili Milicu Rakić, devojku iz Varvarina, radnike RTS-a, trudnicu u Nišu u napadu kasetnim bombama ? Na kraju, evo jedne rečenice Vladimira Solovjeva: "Lažju nazivamo onu misao koja od svih posebnih strana bića uzima isključivo nekakvu jednu, odričući u njeno ime sve ostale..."

Vlastimir Skord, Beograd