NOVI SAD - Alergije na polen ambrozije poslednjih godina postale su veliki zdravstveni problem Novosađana, a ukoliko se ne krene u sistematsku akciju suzbijanja ambrozije, njen udeo u zdravstvenim problemima ovdašnjeg stanovništva samo može porasti.

		"Podvalili" nam Ameri Ambrozija je u Vojvodini prvi put registrovana 1953. godine i to na području između Petrovaradina i Sremskih Karlovaca. Već osamdesetih godina prošlog veka, ova biljka se raširila po celoj Vojvodini, a danas je ima u gotovo svim delovima Srbije. Biolozi kažu da je ova biljka sa neprijatnim polenom u naše krajeve "stigla" iz Amerike i da niko ne treba da bude začuđen brzinom njenog širenja, pošto ambrozija u vreme cvetanja proizvodi velike količine polena koji, nošen vetrom, može preleteti i do 100 kilometara.

Problemi sa neprijatnim peckanjem u nosu i kijanjem, koje neretko prerasta u mnogo veće tegobe, počinju sredinom leta i traje sve do sredine jeseni. Rešavanju ovog problema u gradu se, iz godine u godinu, posvećuje sve više pažnje, a ovog leta je formiran i poseban štab, koji sprovodi mere borbe protiv nepoželjnog zelenila. Intenzivna kampanja košenja ambrozije započela je pre nekoliko dana, a organizovan je i čitav niz predavanja i drugih edukativnih programa koji građane treba da poduče kako da prepoznaju ovu biljku i kako da reaguju.

"Ambrozija se može uništiti hemijskim tretmanom, ali se takve mere retko primenjuju pošto na taj način uništavamo i druge biljke, a istovremeno zagađujemo zemljište. Najefikasnije sredstvo je, zapravo, čupanje stabljika, ali se taj metod u praksi ne može primeniti. U takvoj situaciji, kao najpodesnije rešenje ostaje koševina i sad je pravi trenutak za to, jer ubrzo počinje cvetanje. Najbolji rezultati će se postiću ukoliko u narednih desetak dana pokosimo što više površina pod ovom biljkom, jer će posle toga biljke procvetati i vetar će razvejati polen na sve strane"", ističe direktorka Departmana za biologiju novosadskog PMF-a Ružica Igić.

U "Gradskom zelenilu" kažu da su velike površine pod ambrozijom već pokošene na Detelinari, Avijatičarskom naselju, Klisi, Vidovdanskom naselju i u širem centru grada. Akcija se nastavlja, a građani koji sami prepoznaju ovu biljku mogu da pozovu mobilnu ekipu ovog gradskog preduzeća da dođe i pokosi stabljike. Stručnjaci, međutim, upozoravaju na to da ni jedno javno preduzeće ne može samo da reši ovaj problem.

"Abrozija je biljka u ekspanziji u gotovo čitavom svetu, tako da je njeno suzbijanje u mnogim zamljama, kao što su Mađarska, Hrvatska, Kanada ili Nemačka, već i zakonski određeno. Suština tih zakonskih rešenja je u tome da se građani obavežu da sami kose ambroziju na svojim placevima i okućnicama, ali i da se biljka suzbija na nacionalnom nivou. Polen ambrozije vetar može da odnese veoma daleko i neće biti velike koristi ukoliko je na jednom mestu uklonimo, a ona svuda okolo ostane netaknuta", upozorava profesorka Igićeva.

R. Kukobat