BEOGRAD - Srpska prestonica poslednjih dana izlepljena je bilbordima sa fotografijama zločina u Srebrenici i porukama "da vidiš, da znaš - da pamtiš". Mada se onima kojima se od ovakvog sugerisanja suočavanja sa Srebrenicom diže kosa na glavi čini da je grad preplavljen ovim reklamnim panoima, Radovan Kupres, programski direktor Inicijative mladih za ljudska prava, organizacije koja stoji iza pomenute akcije, kaže da je postavljeno 27 plakata u Beogradu i po jedan u Čačku, Nišu i Novom Sadu.

- Ovo je izložba na otvorenom. Same fotografije imaju i dokumentarnu i umetničku vrednost, zbog čega ova izložba ima dvostruki učinak. Prvi je da su bilbordi kulturni događaj za Beograd, a drugi je da apelujemo na svest građana, povodom desetogodišnjice genocida u Srebrenici. U svakom slučaju, ovo ne može da ima veći kontraefekat, jer ljudi koji se protive tome uvek imaju akcije kao što je bio slučaj na tribini FPN kad su upali ultradesničari. Jednostavno, mi radimo dobru stvar za ovo društvo - uveren je Kupres.

On je objasnio da je ova organizacija odavno počela da radi na ovom projektu, da je bilo više donatora koji su dali novac.
Sve je bilo regularno, platili smo sve poreze - kaže Kupres i za sledeću nedelju najavljuje još jednu akciju sa motivima ovih fotografija.

Dragan Kojadinović, srpski ministar za kulturu i informisanje, međutim, ne vidi nikakvu umetničku dimenziju projekta. Za njega nema dileme da je posredi direktno i veoma transparentno oglašavanje, odnosno vid političke kampanje, koja prevazilazi informisanje.

- O svim zločinima treba otvoreno da govorimo, a ne da se samo jedan narod na ovaj način osuđuje za zlodela. Ti bilbordi svojim sadržajem nisu daleko od onih koje smo gledali tokom predizbornih kampanja. Bilo bi dobro kada bi se i u Zagrebu i Sarajevu pojavili bilbordi na kojima bi bili osuđeni zločini koje su tokom ratova na prostoru bivše Jugoslavije počinili pripadnici njihovih naroda - ističe Kojadinović.

On dodaje da zločine, ma ko da ih je počinio, treba osuditi, jer je to za budućnost našeg regiona, kao i evropsku perspektivu balkanskih država, od izuzetne važnosti.
- Kao što smo davanjem prava i pripadnicima Ravnogorskog pokreta, konačno, završili Drugi svetski rat, na istovetan način treba da stavimo tačku i na poslednje ratove - naglašava Kojadinović.

Svako može šta mu se hoće Ministar kaže i da sadašnje zakonodavstvo, nažalost, nije regulisalo ovu oblast, tako da svako može svašta da stavlja po bilbordima i poručuje šta mu volja. Jedina uzdanica mu je da će novi zakon o oglašavanju, koji tek treba da se usvoji, do detalja regulisati i tu materiju. - Ne postoji nijedan pravi akt koji bi omogućio "pobunu" protiv ovakvih i sličnih bilborda, tako da svako može poručivati šta hoće dok ima para da zakupi reklamni prostor ili dok to želi - konstatuje Kojadinović.

U Hrvatskoj "svetli"Gotovina Savo Štrbac kaže da i u Hrvatskoj ima plakata sa motivima ratnih zločina. - Malo-malo, pa negde osvane Ante Gotovina na bilbordima, a sve češće se pojavljuju grafiti "Srbe na vrbe". Hrvatski helsinški odbor nedavno je izdao saopštenje o tome. Međutim, u Hrvatskoj, koliko ja vidim i čujem, a pratim sve što se dešava, ne postoje javne pismene poruke o osudi zločina nad Srbima. A nije baš da ih nije bilo - primećuje predsednik "Veritasa".

Savo Štrbac, predsednik Dokumentaciono - informacionog centra "Veritas", organizacije koja se bavi traženjem nestalih i istraživanjem ratnih zločina na području Hrvatske, kaže da mu se poslednjih dana javlja dosta izbeglih i prognanih iz Hrvatske s pitanjem: A gde smo mi u toj priči - jesmo li mi stradali?
- Ova kampanja je nešto što je pokojni Jovan Rašković nazvao agresijom svesti, kada je govorio o pritisku HDZ-a na Srbe u Hrvatskoj, ubeđujući ih da je sve hrvatsko, pa i vazduh i voda. Ta kampanja se, rekao je, odvijala na tri nivoa: političkom, administrativnom i svakodnevnom. Taj svakodnevni nivo je bio naročito agresivan jer se svuda, pa i na ulici, vršila strahovita presija na Srbe, koja je u njima izazvala otpor. Zato će teško raseljeni i stradali s područja Hrvatske i Kosova prihvatiti ovo što se sugeriše sa plakata o Srebrenici.

Dabome da treba osuditi zločin, i to svaki, ali svakodnevno ponavljanje s televizije, a sada i sa bilborda: prihvatite, pa prihvatite. To je potpuno kontraproduktivno ako se želi da se društvo suoči sa zločinima. Ali, kada te neko svaki dan kljuca u zdravu pamet, zaključiš da je taj kontraefekat možda i potreban onima koji ga izazivaju. Jer, zašto ti najveći borci za mir idu na svest hiljada ljudi tako da izazivaju kontraefekat.

Da li su oni u problemu pošto je sada mir, pa im treba nešto drugo da bi se borili protiv toga - pita se Štrbac, uveren da smo, po mnogo čemu, došli u period pre rata. Pogotovo, naglašava, po činjenici da u javnosti nastupaju samo ekstremi, bilo da su mirovnjaci ili takozvani ultrapatrioti, dok intelektualna sredina, uglavnom, ćuti. Zato on ne isključuje ni mogućnost da se na bilbord Inicijative mladih za ljudska prava uskoro plakatima oglase oni koji nastupaju pod šifrom"Nož, žica, Srebrenica" i da onda, danonoćno, svi slušaju njihovu debatu i gledaju te plakate, kao i one koji se uvek javno zgražavaju više od drugih.

- Svaka akcija ima reakciju. A jedan od načina za stvaranje te atmosfere su bilbordi o ratnim zločinima, koji su, najblaže rečno, neprimereni. Jedna velika tragedija reklamira se kao kaladont. To je, zapravo, srozavanje zločina, a čak i vulgarizovanje i nipodaštavanje žrtava. Čisto sumnjam da ti mladi ljudi uopšte znaju za bol majki koje su izgubile sina jer da znaju ne bi na ovaj način nastupali u njihovo ime. A da su prevrtali mrtve po ratištima i po grobnicama u miru, znali bi - zaključuje Štrbac.

I politički analitičari smatraju da isticanje bilborda kojim se sugeriše potreba suočavanja sa ratnim zločinom nije produktivno rešenje ako želi da se postigne proklamovani cilj.

Analitičar "Marten borda" Dejan Vuk Stanković kaže da mu nije poznato da neko kampanju protiv ratnih zločina vodi putem bilborda kao što se vodi kampanja za kiselu vodu ili automobile.
- Zaista ne znam da se tako ozbiljno moralno i političko pitanje kao što su ratni zločini može rešavati na taj način. To samo može da proizvede kontraefekat jer je cilj oglašavanja preko bilborda da građani prihvate poruku. Sumnjam da to važi u slučaju ratnih zločina. To ne znači da u javnosti ne treba postavljati pitanje ratnih zločina i javne i krivične odgovornosti, ali ovo nije dobar način za to. Uzgred, neko suočavanje sa neposrednom ratnom prošlošću moguće je tek kada svi optuženi za ratne zločine budu u Hagu. Dokle god postoji taj problem, biće moguće i svođenje te ozbiljne teme na dnevno političku debatu, što u poslednjem slučaju ima i dozu neukusa - ističe Stanković.

Njegov kolega Zoran Stoiljković ističe da kampanja sa bilbordima može da ostvari željeni medijski rezultat ako postoje druge forme mišljenja građana.
- Ovde to nije slučaj. Jer, onaj ko neće da se suoči sa tim zločinom, on to neće. Ko hoće - već se suočio. Tim bilbordom neće biti novoubeđenih. Naprotiv, on će one koji su protiv samo još više iritirati i učiniti ih još ostrašćenijim - ocenjuje Stoiljković.

Direktor "Bovan konsaltinga" Ana Bovan kaže da ovakve kontroverzne medijske kampanje imaju više funkcija od boljeg pozicioniranja pošiljaoca poruke, homogenizacije pristalica zastupljenog stava, dobijanje podrške trećih lica i na kraju opravdanje donacije.
- Iako je korišćen naizgled neadekvatan medij koji implicira veliku javnost, otvorenost i ton "proglasa" koji poziva na akciju, nalik reklamnim kampanjama, on je ipak u granicama očekivanog, jer su pošiljaoci agresivnim medijem želeli snažnu reakciju. Oočekivalo se da građani reaguju još daljim i čvršćim ušančivanjem u sopstvenim stavovima, neki za, a neki protiv, i to je, izgleda, većina. Uverenje onih koji hrabro i agresivno emituju ovakvu poruku treba da je zasnovano na što više činjenica, jer je u pitanju osetljiva i teška tema ratnih žrtava. Što više jednostranih poruka, to će više biti otpora kod većine. Ako je to bio cilj, ispuniće ga - kaže Bovan.

Biserko: Samo je Srbija napravila genocid Predsednik Helsinškog odbora za ljudska prava Sonja Biserko objašnjava da se ovde postavljaju bilbordi, jer je genocid napravila samo Srbija. - Ljudi nikako da shvate da ono što je u Srebrnici urađeno jedinstven primer u ovim ratovima i tu nema više šta da se priča. Zašto mi da gledamo šta će drugi uraditi. Svako raščišćava svoje dvorište. Kod nas je teško promeniti kulturno nasleđe. Ovi bilbordi iako nisu dovoljni da bi se dublje i značajnije promenila svest kod ljudi ipak su samo početak. Možda ovaj vid komunikacije neće imati efekata kod starijih, ali zato hoće kod mladih, jer su oni osećajniji - kaže Biserko.

Opasno reklamirati samo duvan i alkohol Kako objašnjavaju u bilbord agenciji "Alma kvatro", zakonom je ograničeno samo reklamiranje duvanskih proizvoda, alkohola i sličnih kategorija proizvoda, dok je sve ostalo ostavljeno slobodnoj proceni agencije koja odlučuje da li će prihvatiti određeni plakat ili ne. - Agencija koja je objavila bilborde o Srebrenici trebalo je da vodi računa o osećanjima građana i etici, jer plakat nije isto što i televizija, na kojoj uvek možete da promenite kanal. Ulicom prolaze i deca od pet godina koja ne mogu, a da ne vide bilbord - kažu u ovoj agenciji. Predrag Resanović, direktor "Akcent medije", firme koja je plasirala sporne fotografije na svojim bilbordima, tvrdi za Glas da je sve urađeno apsolutno po zakonu, a da o uticaju koji bi bilbordi mogli da ostave kod pojedinih građana "ne može da govori kao privatno lice". - Na slikama se nalazi jedna starica, lutka i kovčeg u hangaru. Ja sam procenio da takve fotografije ni verbalno ni vizuelno ne vređaju verska, rasna ili nacionalna osećanja i da one ne prikazuju ništa kriminalno. Uostalom, bilborde je pokrenula Inicijativa mladih i britanska ambasada povodom godišnjice događaja u Srebrenici i ja sam kao profesionalac to objavio - ističe Resanović, dodajući da će fotografije biti na bilbordima još tri ili četiri nedelje. Inače, cena jednog bilborda u Beogradu iznosi 125 evra nedeljno, bez obzira na lokaciju, a u ovom periodu ne treba puno ni čekati da bi se naručeni bilbord objavio, pošto leti nema velike gužve, kako nam je objašnjeno u jednoj agenciji. Neobično je da u našoj zemlji nema regulatornog tela koje bi kontrolisalo sadržaj svih reklama i time sprečavalo da se ovakve fotografije nađu na ulicama, kao što postoji u mnogim drugim evropskim zemljama, već je sve prepušteno slobodnoj oceni oglašivača. A. M.

E. G. J.