Poštovani, obraćam vam se zbog problema sa rezervacijom voznih karata na relaciji Beograd-Bar. Sigurno nisam prva niti jedina ali do sada sam ćutala jer sam živela u nadi da će biti bolje. Međutim, situacija je, nažalost, po putnike sve gora. Ne mogu da verujem jer se isto dešava čak i kada je promenjen sastav odgovornih na našoj železnici. Bila sam uverena da će konačno biti postavljeni ljudi koji će doneti neke pozitivne promene i kojima su mušterije, odnosno putnici na prvom mestu.

Doživela samo da sam morala da otkažem letovanje na Crnogorskom primorju usled nemogućnosti da dobijem karte za auto-voz! Pri tom živim u inostranstvu i želela sam da provedem svoj godišnji odmor sa porodicom u svojoj zemlji, u mestu gde mi se otac rodio.

Pet sati sam pokušavala da dobijem osobu koja prodaje karte, i na kraju mi je jednostavno odgovorila: "Šta vi mislite, pa karte su puštene u prodaju pre deset dana". Posle deset dana ja ne mogu da dobijem karte? Pa, ko veruje u to?!

A da li se neko zapitao o malo boljoj organizaciji prodaje tih karata? Zar i dalje smatrate da se sve rešava vezama i vezicama? Šta je sa nama koji živimo u inostranstvu? Kako mi da obezbedimo karte? Zar mislite da mi ne treba da letujemo na našem moru? Nostalgija je nešto što vi sigurno ne znate i što, uostalom, dokazujete svojim radom. A ona boli. Strašno boli.

Zapitajte se malo o ovome. Svake godine isti problemi, a nikako da neko pokuša nešto pametno da uradi. Razlog potenciranja voza jeste to što mi je otac bolestan i što ne mođe da putuje avionom, a ove godine mu je možda bila poslednja šansa da obiđe dedovinu. Neću prežaliti što mu to nisam omogućila, a uzrok tome nalazim samo u lošoj organizaciji na našoj železnici. Jer, gde ima logike da se mušteriji ograničava da kupuje robu. U ovom slučaju putnicima se onemogućava da jednostavno kupe karte i povećaju promet. Da li neko može da me ubedi da nije bilo moguće uvesti dodatne linije koje bi, sasvim sigurno, bile pune.

Autor poznat redakciji

Snovi svih onih koji su u utorak gajili velike nade na koncert vremešnih rokera razbili su se poput tananog surfa o stenovitu obalu nove realnosti. Bijelo dugme nekad i sad! Onima koji se sećaju Hajdučke česme još su sveže uspomene; sjajno ozvučenje, dobri ljudi, opšte zadovoljstvo posle koncerta. I duša, duša koja je plenila s bine. Skoro 30 godina posle ovoga, nešto što je najavljivalo da može pomračiti slavu starog koncerta doživelo je svoj slom. Slučajno? Teško. Moralo je biti tako. Zašto?

Bio sam jedan od retkih srećnika koji su se u utorak nekako dovukli do tzv. VIP bine (mesta odakle su koncert slušali novi bogataši, političari i njihovi prijatelji). Tamo je sve funkcionisalo: moćni zvučnici su bili usmereni ka toj bini, Brega je svirao za njih, Bebek je pevao za njih (Tifu teško da su čuli i oni koji su svirali s njim). Tamo je bilo baš lepo! Video sam svojim očima, pilo se, ćaskalo se, uživalo se... Ne baš pismeni tajkuni okruženi slađanim malenim maznim plavušicama slušali su koncert Bijelog dugmeta.

A oko njih tzv. sikjuriti momci - ćelavci impozantnih dimenzija koji bi pesnicama sprečavali svakoga ko bi ometao našu novu elitu (najbolje je to na svojoj koži mogao je da oseti gospodin Đoković, fotoreporter Kurira). Neću da lažem - tu sam i ostao do kraja koncerta, najviše zbog Bebeka, koji je, izgleda, jedini ostao veran samom sebi. Međutim, bio sam, pre toga, i na jednom drugom mestu - nešto dalje od bine. Jedino što se tamo čulo bio je žamor nezadovoljne raje, onih koji su za koncert pljunuli dva miliona evra u kešu. Dok su Brega i društvo svirali za elitu, raja se gužvala u moru tišine i proklinjala dan kada je u novinama osvanulo ono čuveno "Bijelo dugme ponovo na okupu".

Bio sam i ja pre odlaska do "vi-aj-pi" bine među tom rajom, kako bi ih, verovatno, nazvao i Bregović i uopšte mi se nije svidelo ono što sam čuo: svi su u propasti ovog koncerta videli poslednju, simbolično uklopljenu kockicu velikog mozaika bede i prevare u koji smo uterani. VIP loža je poslužila kao odlična metafora za celu situaciju u državi. Sve se događa zbog jedne male grupe siledžija koji drže poluge moći, a "raja" koja sve to plaća ima da ćuti i davi se u svojoj nemosti!

Onaj ko pokuša van, dobiće po nosu - jamačno. Raja ima da čita novine i da gleda razne TV šoue programe kako kisele kvarcovane fitnes gej lobi guze na morima i okeanima. Raja ima da ćuti i plaća sve to. I ima da prihvati da je glupa, a da su ovi gore pametni. Raja ima da crveni pred sopstvenom decom i objašnjava im zašto mali od Rajka švercera, koji je sada "bizmismen", ima, a "ti, sine, nemaš". Raja ima da guta sve što joj se ponudi. Da guta i da radi, i te kako. I te kako dabome, da se poslužim "Pink dugme" rečnikom.

Jeste, Pink dugme - tako treba nazvati ovaj novi bend koji je svirao u utorak na Hipodromu. A nekada je, pre skoro 30 godina, na Hajdučkoj česmi sviralo Bijelo dugme: poput proroka, Bebek se tada obratio "prijateljima budućim" (onima od 28 godina posle) - Ti budi sretan sad što si preko puta...

Vidoje Janković, Niš

Udruženje porodica kidnapovanih i ubijenih 1998-1999. na Kosovu i Metohiji javno se obraća nevladinim organizacijama za ljudska prava.

Vi, M. St. Protići, Č. Jovanovići, N. Kandići, S. Biserke, B. Kovačevići-Vuče, G. Svilanovići, Bebe Popovići i Ž. Koraći, koji ste na mnogim skupovima i tribinama, koje organizuju i finansiraju Sorošove i druge finansijske moćne svetske fondacije, promukli vikajući da su, po vama, Srbija i srpski narod izvršili agresiju na "drugu državu" i napravili genocid nad tadašnjim muslimanima, a sadašnjim Bošnjacima u Srebrenici - hrabro vas pitamo:

Kako ste imali srce i duše a da ne spomenete tragediju ubijenih nenaoružanih vojnika tadašnje SFRJ koji su u konvojima napuštali teritoriju Slovenije? Zar sa zločinima u Evropu?

Zašto niste bar spomenuli stradanje Srba u Hrvatskoj i BiH, u "Bljeskovima" i mnogim "Olujama" širom Hrvatske. Vi napadate sadašnju Vladu Srbije zbog podrške SPS i učešćem SRS u parlamentu Srbije, a zato odobravate podršku koju "vaši srpski saborci" daju vladi HDZ-a, zengama i albanskom parlamentu OVK, koji su odgovorni za zločine nad Srbima.

Javno pitamo bivšeg Ministra inostranih poslova Svilanovića, koji je rodom sa Kosmeta, zašto nikad nije podigao glas o stradanju srpskog naroda na Kosmetu? Ćutao je kao ministar, nikad nije imao vremena da obiđe stradalnike koji već šest godina živi pod terorom Albanaca na Kosovu i Metohiji, ali je zato sada otišao. Ne da poseti zatočene Srbe, već su sa dokazanim albanskim zločincima Tačijem, Čekuom i ostalim najavili "nezavisnu državu Kosovo" jer su Albanci "većina" i, po njima, mora im se dati država!

Zar zločincima prodajete našu zemlju natopljenoj krvlju naših najmilijih članova porodica? Zašto vi, "humanisti", niste galamili i osudili odluku Haškog tribunala o puštanju na slobodu komandanta ozloglašene OVK Ramuša Haradinaja.
Vi, "borci za ljudska prava", i ako ste Srbi - ne znate koliko je Srba stradalo pre rata, za vreme rata, za vreme NATO agresije, a pogotovo koliko je Srba ubijeno od dolaska NATO-KFOR vojnika na Kosovu i Metohiji: Klečka, Radonjić, Jezero, Dragodan, Likovac, Lapušnik, Suva Reka, Mileševo, Volujak... Istina je i samo istina - Srbi su prve i poslednje žrtve od Slovenije do Kosova i Metohije.

Boli nas, pored gubitka života naših najmilijih, što i Slovenci, i Hrvati, i muslimani, a pogotovu Albanci nemaju osoba poput vas. Nažalost, takvih ima samo u "vašem srpskom narodu"?

Simo Spasić, predsednik Udruženja kidnapovanih i ubijenih na Kosovu i Metohiji

Neverovatna je naša politička javna scena. Na delu je klasična turbo-folk propaganda svih političkih "sudionika". Do pre deceniju, prosečan stanovnik Srbije nije znao da nabroji imena ni dva političara. Danas svako dete u Srbiji može u minutu da vam nabroji najmanje desetak naših političkih lidera! Štaviše, danas svi znaju ko je ministar finansija, ali ne i ko su Lepa Lukić i Lepa Brena.

Stvari su jasne. U nedostatku rezultata, uspeha, konkretnih programa i ideja, naši političari to nadomešćuju klasičnom propagandom, pojavljujući se više u medijima od voditelja TV-dnevnika. Danas, umesto Kamenka Katića, imamo političare, koji nam pričaju o vremenskoj prognozi. Imamo ministra finansija koji, umesto Miće Orlovića, organizuje kvizove i nagradne igre po televizijskim studijima.

Nekada su narode naše države zabavljali muzičari, komičari, glumci, cirkuzanti, a danas sve njih je zamenilo samo jedno zanimanje, a ono je "njegova ekselencija srpski političar"! Koliko to dobro rade vidi se po rezultatima i aktuelnom sunovratu standarda građana, po uspesima koji najviše liče na fatamorganu. Sve u svemu, ovoj tužnoj priči ne vidimo kraja, iako pola Srbije čeka odgovor kada će svemu tome konačno doći kraj...

Milutin Mlađenović, Beograd

Poštovana redakcijo, bila sam prijatno iznenađena kada sam putem medija čula da je preduzeće "Mašinoprojekt" Kopring, u kome sam radila do odlaska u penziju, dobilo nagradu od Privredne komore za jedno od šest najuspešnijih preduzeća u 2004. godini. Radila sam u tom preduzeću i nimalo me nije začudilo dodeljivanje ove zaslužene nagrade.

"Mašinoprojekt" poseduje dve najbitnije komponente u pogledu poslovnosti. Bilo koji posao da se dobije stavlja na noge sve zaposlene, od administrativnog službenika do direktora. Svi su na nogama dok se posao ne završi. Projektantu i tehničaru bitno je da projekat urade na vreme i kvalitetno i niko ne gleda nas sat i poziva se na fiksno radno vreme.

Druga osobina je razumevanje i kolegijalnost zaposlenih. Retko koje preduzeće misli na svoje bivše službenike. I sada, kada sam u penziji, mogu da potvrdim da preduzeće, u kome sam provela radni staž, uvek ima razumevanje prema bivšim kolegama i uvek im izlazi u susret.

Branka Kragulj, Beograd