GLAS JAVNOSTI  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

 

I n t e r n e t   i z d a n j e

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

 

 

 


vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

PISMA

 


Guranje ćirilice u zapećak je kršenje Ustava

Front za srpsko pismo

Rad na zaštiti i popularizaciji našega starodrevnog i narodnog pisma vaistinu je dužnost svakoga nacionalno prisebnog Srbina!

Naime, pored sviju nedaća i istorijskih udesa, koji su nas, kao narod, zadesili, mi smo zabatalili i sopstveno pismo! Nepoštovanje važećeg Ustava i slova zakona, odlika je svih, kako prošlih, tako i sadašnjeg režima! Upravo su oni bili (i jesu) dužni da stanu u zaštitu srpskog službenog pisma, te da suzbiju bezočno nadiranje i preovladavanje latinice - pisma, čiju bi upotrebu (po Ustavu) trebalo regulisati po posebnom Zakonu.

Svakako, oni će svoju tromost pravdati "nedostatkom donacija" i "nedostatkom političke volje", što je u ovome slučaju (poput slučaja sa Uredbom o državnim simbolima - zastavi, grbu i himni), naravno, sasvim neopravdano! Koliko u tome ne bi bili u pravu, govori i činjenica da su na isti način, pravdali i pravdaju i svoju nedopustivu nebrigu u donošenju takvih "sistemskih" (kako je "politički korektno" reći u njihovom novogovoru) zakona, kakvi su oni o denacionalizaciji, rehabilitaciji, vraćanju svih građanskih prava našoj političkoj emigraciji, ukidanju zabrane povratka srpskih izbeglica i kolonista sa Kosova i Metohije...

O činjenici da rečeno za njih nisu nikakve prepreke da čine "volju gospodara svojega", rečito svedoči i to da sve gore navedeno za njih ne predstavlja nikakvu prepreku kada je potrebno (potpuno protivustavno i protivno narodnoj volji) "izručivati" naše državljane inkviziciji novoga svetskog poretka... Zar ovakvu "rešenost" i spremnost na akciju ne bi mogli da manifestuju i kada je reč o nekome poslu, koji bi valjalo oposliti na narodnu korist?

Ovo su nepravde, od kojih neke pred Gospodom vape već više od pola stoleća, ali one ne dodiruju naše oligarhije, koje se međusobno smenjuju glumeći smrtnu zavađenost.
Dok se oni uzajamno "koškaju" i iscrpljuju narodnu snagu i polet u partizanskim "zađevicama", Srbija se sve suštinskije latinizuje! Poplava latinice, kao unijatski sindrom, ne brine naše nesrećne vlade, koje i same izdaju pojedina svoja akta na stranom pismu, iako na sopstvenom jeziku! Da li su se ovi neodgovorni ljudi ikada upitali da li je moguće pisati, npr., ruski, grčki, kineski, japanski (ili srpski!) jezik bilo kojim drugim pismom, osim narodnim pismom naroda koji ga govori.

Pošto se oni, koji su dužni da se time pozabave, time ne zanimaju - srpski nacionalisti i monarhisti su dužni da sami učine sve što je u njihovim moćima da zaštite sopstveno pismo!

Stoga, svi su pozvani da se priključe borbi za zaustavljanje opadanja i uništavanja naše lepe srpske ćirilice! Nijedan narod se ne odriče tako lako svog nasleđa i predanja, kao naš i tome mora doći jednom kraj!

Nenad M. Jovanović, Centar za istraživanje Pravoslavnog monarhizma


Pokušaj likvidacije srpsko orijentisanih medija

Dinkićeve bajke o utaji poreza

Narode, podignimo glas i spasimo Kurir i Glas! Samo u zemlji Srbiji još se proganjaju slobodni mediji. Mediji koji pišu po volji naroda, ali, kao takvi, postaju trn u oku "junacima" afera i slučajeva, poput Dinkića, Labusa, Jelašića... Zar među tolikom štampom, i na stotine elektronskih medija, samo g. Radisav Rodić nije platio dovoljno poreza! Taj "srpski Gebels", služeći se propagandom, oštar i zao na jeziku, izmišlja porez od pre 10 godina... Šalje 250 ljudi da mesecima ispituju finansije... I to što pronalaze je smešno, a pravi razlozi se kriju u objektivnom izveštavanju!

Kako da Rodić u isto vreme opsluži 250 islednika. Hajka na pokretača i vlasnika dva štampana slobodna i nezavisna medija jasno ukazuje na ubijanje javne reči. I u Miloševićevo vreme Glas javnosti je silno napadan, zaplenjivani su tiraži, pečaćene su mašine, odnošeni kompjuteri, finansijske kazne... Svakodnevni udari na g. Rodića i glavnog urednika Kačarevića.

U vladavini Miloševića stradali su novinari poput Slavka Ćuruvije, Milana Pantića, Dede Vujasinović... Danas, na sreću, novinari ne stradaju - ali strada javna reč!

Medijima se pripisuje velika reč - "sedma sila", ali ipak nije tako. Tačnije, toj moći upravljaju ekonomska i politička moć. Zato danas, nažalost, imamo slobodni, kontrolisano novinarstvo, malo nezavisno. Nekako se mediji - štampa, radio, TV - nalaze u naručju vlasti, jedino ako prilagode programe zabavno-muzičkom programu i reklamama.

Političari i vlast teže da budu nedodirljivi. Vlast je moć, plata privilegija. Primer za ove tvrdnje - Skupština i Vlada Srbije, odnosno P. Marković i V. Koštunica, još uvek se ne izjašnjavaju povodom terora na slobodne medije. Pa šta hoće ministar finansija sa jednim medijem koji oslikava našu stvarnost i realnost nego da ga uništi! Glasu javnosti u zaglavlju stoji "Mi ne ulepšavamo stvarnost" i ko može da ga natera da "filuje" pisanje kako kome odgovara. Zar Glas nije, sećanja radi, rasturao režim Slobodana Miloševića, sa Bojanom Lekić, a danas jedan finansijer rastura Glas ili Kurir.

Glas je ogledalo naše stvarnosti i sluša glas naroda. A onaj ko hoće da zna istinu o životu i iz života - taj sluša glas naroda i svojih čitalaca-saradnika i nikada neće pogrešiti!
Nekada je novinarstvo bilo moćno i moglo je da "ubije" i muvu i političara. Danas stradaju samo jadne muve - i Glas javnosti! Ako se Koštunica ne oglasi, a glasanje nije blizu, ja glasam za Glas javnosti! A ministru Dinkiću ukazujem na jednu Solomonovu misao: "Nauči da slušaš i znaćeš da komanduješ". Solomon je bio četvrti od sedam grčkih mudraca, a sedmi mudrac Bujant teško je napisao svoju poruku "Većina ljudi je zla".

Slavoljub Slava Ž. Todorović, Mladenovac


Nade belog sporta

Bio sam ponosan kada su naše klinceze i klinci demonstrirali svetski tenis. Imponovala je borbenost, umeće, kako to reče naš vrli i uvaženi - blago roditeljima. Idemo redom.

Klinceza Ana sama je sebe pobedila protiv one, kako to sa nacionalne televizije slikovito i poučno kažu - Francuskinje. Delovala je umorno, neinventivno, bez ijednog dropšota. Neprestano je "visila" na osnovnoj liniji. Primetio sam i podočnjake na njenom prelepom licu. Draga, Ana, imaš sve moguće predispozicije da postaneš prvi reket sveta. U ime hiljada zaljubljenika u taj lepi, beli sport, molim te, moraš da se i njemu posvetiš, bez improvizacija, povodljivosti i samozavaravanja "lako ću ja to". Ostale nemaju Aninu inteligenciju. NJen uspeh je zagarantovan i neminovan.

Druga klinceza Jelena ima jednu veliku manu. Stalno stoji na osnovnoj liniji, nikako da se otrgne i krene prema mreži. Sama promena kretanja i promena taktike i ritma u igri dekoncentriše protivnika. Tu je i ključ uspeha. Zato glavu gore, uzdanice srpska.

Gospodo klinci, prvo o ovom mlađem. Novače, đetiću, ako ovako nastaviš, našoj sreći neće biti kraja. Bićeš brzo prvi reket sveta. Molim te, samo marljivo treniraj i budi mudar. Divno je bilo videti Novakov aplauz, u stilu velikog džentlmena, protivnikovim forhendima ili bekend-dijagonalama. Koliko bi samo naš veliki Boba daleko otišao uz nekoliko dobrih treninga. Novak u nama ima verne navijače, ne poput onog zalutalog sa šalom i kapom. Hrabro, đetiću, ti to možeš, ti to znaš, ti to moraš jer si budući prvi reket Srbije, nadam se i planete. Izležavanje i valjanje po terenu prepusti Nadalu i ostalim klovnovima.

Vas ću, mladi gospodine Tipsareviću, odmah kritikovati, mada i za vas važi sve što sam poručio Novaku. Nema izlaska na meč sa naočarima jer teren nije za sunčanje.

Ivan Mićić, Subotica