GLAS JAVNOSTI  

 

I n t e r n e t   i z d a n j e

Ponedeljak, 20. 6. 2005.

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

vesti dana

forum

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Dragoslav Dević, doktor etnomuzikologije i redovni profesor Fakulteta muzičkih umetnosti

Pravoj narodnoj muzici nema mesta u medijima

Srpski muzički folklor je autentična muzika, simbol jednog naroda i muzički jezik koji otkriva nepoznanice nacionalne istorije

Profesor Dragoslav Dević, doktor etnomuzikologije i redovni profesor Fakulteta muzičkih umetnosti u Beogradu, više od trideset godina bavi se terenskim istraživanjima i studijom srpskog muzičkog folklora i folklora drugih balkanskih naroda.

Dugogodišnjim prebiranjem izvorne muzičko-folklorne građe, Dević je snimio preko 10 000 muzičkih komada i napisao preko pedeset naučnih studija i rasprava, štampanih u stručnim časopisima u zemlji i inostranstvu, vodeći se načelom da je autentična muzika simbol jednog naroda i muzički jezik, koji otkriva nepoznanice nacionalne istorije,

Dobitnik je brojnih međunarodnih priznanja iz oblasti narodnog stvaralaštva, a aktivan je član Matice srpske i predsedništva Međunarodne organizacije za narodnu umetnost, ICTM (NJujork) i član predsednik Komiteta za naučna istraživanja IOF (Austrija).

Između dve festivalske selekcije u Kučevu i Crnorečju i rada na objavljivanju dopunjenog izdanja knjige "Narodne pesme i igre Kosova i Metohije", profesor Dević se uveliko priprema za realizaciju zahtevnog kulturnog projekta.

- Grupa stručnjaka, zajedno sa mnom, planira da se upusti u zahtevan projekat očuvanja kosovske tradicije od rasipanja i nestanka. Inicijalna ideja je da napravimo zapise tradicionalnih, folklornih izvođenja srpskih izbeglica sa Kosova - kaže u razgovoru za Glas profesor Dragoslav Dević. Planiramo i da odemo u Leposavić, gde se iskreno nadam da ću uspeti da snimim čuveno kosovsko epsko pevanje bez gusala, koje predstavlja "regijsku specijalnost"! Ne smemo sedeti skrštenih ruku i gledati kako se tradicionalno kosovsko blago rasipa. Inicijator projekta je Fondacija "Braća Karić", a podršku će pružiti Matica srpska, Fakultet muzičkih umetnosti i Muzikološki institut.

Zvaniči ste selektor brojnih domaćih folklornih sabora. Nedavno ste se vratili sa festivala u Kučevu "Homoljski motivi", a za dva dana odlazite u Boljevac, na sabor "Crnorečje u pesmi i igri".

- Nedavno su završeni trideset i osmi po redu "Homoljski motivi", a sabor u Boljevcu je pred svojim trideset i petim izdanjem. Tradiciju su očuvali i Sabor trubača u Guči, sabori frulaša u Prislonici i Ivanjici, manifestacija "Prođoh Levač, prođoh Šumadiju". Nedavno sam saznao da organizatori "Svrljiškog sabora", posle četrdeset godina, planiraju da ga obnove.

Iako se Sabor trubača u Guči pretvorio u marketing, čini mi se da nasuprot globalizaciji, koja uništava sve što je tradicionalno, opstaje oblik jake narodne inicijative za očuvanjem autentičnih igara sa sela, pesama, nošnji, običaja, instrumentalne muzike. Logičan sled događaja bio bi priređivanje centralnog festivala narodnog stvaralaštva u Beogradu, na Kalemegdanu, uz selekciju eminentnih domaćih stručnjaka i sa odabranim gostima iz Mađarske, Bugarske, Rumunije, Slovačke, Austrije.

U pripremi je elaborat, koji bi Vlada Srbije trebalo da prihvati.
Šta je Vaš primarni zadatak u obavljanju dužnosti festivalskog selektora?

- Zajedno sa ostalim etnomuzikolozima i folkloristima, sugerišem izvođačima da sačuvaju autohtoni, planinski, takozvani patrijarhalni, muzički sloj koji je presudan u identifikaciji nacionalnog i tradicionalnog. NJega je lako prepoznati, između ostalog, i po dvoglasju sa oporim zvucima i neodvojivosti melodijskih izvođenja od narodnih običaja.

Srpski narod je u stalnom kontaktu sa stranim uticajima. Još je Cvijić ukazao na orijentalni talas, koji se odrazio na folklore svih balkanskih naroda. U gradskim pesmama prisutni su zapadnoevropski, srednjoevropski, starovizantijski umetnički slojevi.

Narodni sabori žive, ali su medijski marginalizovani. Sve je manje i nagrada koje odlaze u ruke eminentnim narodnim stvaraocima?
- Godinama se marginalizuje narodna muzika u medijima umesto da se radi na uvođenju tradicije u opštu kulturu. Svi potezi odgovornih ljudi, međutim, govore suprotno. Radio je zauzeo jedan "čistunski" stav i prosto je neverovatno da je posle toliko godina ukinuta kultna emisija "Od bisera pesmarica", koja je bila divan spoj narodne muzike i poezije. Sasvim neopravdano, već nekoliko godina, u medijima se govori o kvalitetnoj "etno" muzici, a epitet "narodno" se bez potrebe marginalizuje.

Sabori žive, ali su ne samo medijski marginalizovani, već i kad je stručna i materijalna pomoć u pitanju. Narod čuva tradiciju, ali sa idejom da može negde da je pokaže.
Nedavno sam imao zadovoljstvo da kao član žirija sa akademikom Dejanom Medakovićem i profesorom Dušanom Đokovićem nagradu Fondacije "Braće Karić" za kulturu i umetnost dodelim renomiranom srpskom virtuozu na fruli - Bori Dugiću. Malo je poznato da je Dugić patentirao frulu koja može da zameni nemačku blok flautu. Trenutno sam s njim u pregovorima da njegov projekat uvrstimo u nastavu, ali je za to neophodna i finansijska podrška eminentnijih kulturnih ustanova.

U planu je i reizdanje Vaše knjige "Narodne pesme i igre Kosova i Metohije" koje će biti objavljeno sa čak dva kompakt diska.
- Po ugledu na moju knjigu "Antologija srpskih i crnogorskih narodnih pesama sa melodijama", uz koju su objavljena i dva kompakt diska sa autentičnim, izvornim pevanjem i snimcima najreprezentativnijih pesama Carevca, Ksenije Cicvarić, Mare Đorđević, napravićemo reizdanje "Narodnih pesama i igara sa Kosova i Metohije". Ne verujem da će reizdanje biti objavljeno pre jula. Na kompakt diskovima će biti pesme pevača, koji su pevali još mom profesoru Milojeviću, a jednu retku pesmu iz kosovskog regiona otpevali su Danica i Janićije Karić.

K. Vuković


vesti po rubrikama

^kultura

Akademija za živopis i obnavljanje Srpske pravoslavne Crkve
Premijera "Rata svetova"
Pravoj narodnoj muzici nema mesta u medijima
Razvod žurka Tanje Ostojić
 


     


FastCounter by LinkExchange