GLAS JAVNOSTI  

 

I n t e r n e t   i z d a n j e

Ponedeljak, 13. 6. 2005.

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

vesti dana

forum

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Posle trećeg North City Jazz & Blues festivala u Kosovskoj Mitrovici

Kome u Srbiji još treba džez?

Čudna je sudbina džeza u zemlji Srbiji. Sticajem okolnosti - tj. zato što Zoran Živković (kao) voli džez - koncert Duška Gojkovića i njegovog internacionalnog all-stars orkestra svojevremeno je bio jedan od centralnih događaja prilikom obeležavanja 200 godina od Prvog srpskog ustanka i početka stvaranja moderne srpske države. Mada bi istoričari takav čin mogli da tumače kao važan simbol, ovde to ne znači ama baš ništa.

Džez, koji je u nekadašnjoj socijalističkoj Jugoslaviji bio lakmus otvaranja zemlje i labavljenja ideoloških dogmi (džez orkestri su pokazivani Mađarima i Česima da im "pravi zazubice" jer to tamo mnogo duže nije smelo), u savremenoj Srbiji proteran je na marginu margine. Verovatno nesvesno jer dugogodišnja odlika kulturne politike Srbije jeste - da nema kulturne politike. Velika vizija je da "nacionalnu kulturu" oblikuju stihija, siva zona i "nazovi tržište". Pekari, gibaničari i drugi dokazano sposobni (kulturni) delatnici.

Osim turbo estrade, kultura je ovde uglavnom na veštačkom disanju. Bilo bi nelogično da džez u toj ružičastoj grand-šou priči predstavlja izuzetak. Ima dobrih muzičara, postoji i džez škola, ali nekada živa i vibrantna domaća džez scena već godinama unazad tavori na ivici egzistencije. Ugostiteljstvo, bato! Vlasnici bircuza, koji su stekli kapital kao škorpioni i njima slični, kreiraju kulturnu produkciju. Glavno umetničko merilo je koliko se pića proda dok svira ovaj ili onaj. Ako piće ne ide - kaput.

Pozivati se na bogatu tradiciju Beogradskog džez festivala nema smisla. Odavno se ugasio, a različiti pokušaji njegovog oživljavanja bili su jednodnevnog roka trajanja. Ovih dana stigla je i vest da su "iz tehničkih razloga" otkazani i tradicionalni džez festivali u Valjevu i Vršcu. Džez scena Doma omladine, koja je u mračnom komunizmu iznedrila plejadu muzičara, takođe više ne postoji. Klubovi novijeg datuma koji imaju viziju i umetničke aspiracije - kakva je bila "Jazbina", a danas "Ptica" - nemaju nikakvu podršku (parazitske) "strukture". Naprotiv. Globe ih kao da su pekare.

Ništa se ne menja

I, što je najlepše, nema indicija da se neko od silnih birokratskih moljaca u republičkom i gradskim popečiteljstvima za kulturu zbog svega toga uopšte uzbuđuje. Uživaju ljudi u životu. Važno je da se došlo na državnu sisu - hvala partiji, teči, kumu, šuraku za posao - koga briga za neku tamo kulturu, pa još neki džez... To će sve ionako da propadne - Srbiji su potrebne pekare! Ko je lud da traći vreme razmišljanjem o dugoročnom razvoju muzičke, pa još neke tamo džez scene!

Ipak, tu i tamo još ima "ludaka". O tome svedoči opstanak North City Jazz & Blues festivala, koji je prošlog vikenda po treći put održan u Kosovskoj Mitrovici. Da, u severnom delu podeljenog grada prošle nedelje su svirali Vlatko Stefanovski trio, Lazar Tošić kvintet, Edi Luis bend iz Austrije, Pera Džo bluz bend, Petar Rakić sekstet, Djuks plejs iz Španije, Vito Đordano kvintet iz Italije...

Za tri dana festival je posetilo više od 1000 ljudi. "Kosovska Mitrovica ima dvadesetak hiljada stanovnika. Kada tamo hiljadu ljudi dođe da sluša džez, to je kao kada bi u Beogradu napunio stadion", kaže umetnički direktor North City Jazz & Blues festivala, basista Branko Marković.

Iako organizovanje džez festivala u kosovskom "kontekstu" ima nadkulturnu dimenziju, iz Markovićeve priče proizlazi da sve može da se uradi na vrlo jednostavan način - ukoliko postoje volja i dobar tim. Volju da podrže "utopistički projekat" (i) ove godine su pokazali opštine Kosovska Mitrovica i Zvečan, Austrijski kulturni forum, Italijanski institut za kulturu, ali i beogradsko preduzeće ABS.

U organizacionom timu, pored Markovića, "vodu su nosili" Petar Rakić (direktor festivala), Nebojša Avramović (predsednik organizacionog odbora) i Nenad Ilić (producent).
Nadležni nemaju sluha

Nisu, dakle, potrebni "kule i gradovi" da bi se uradilo nešto lepo i korisno, što ima značaj nemerljiv novcem. Potrebno je, međutim, bar zrnce svesti o "opštem interesu", a baš to je u današnjoj Srbiji najdeficitarnija supstanca. Pogotovo kod onih partijskih, tečinih, kumovih i šurakovih "narodnih predstavnika" i "državnih službenika" kojima je bavljenje opštim interesom u opisu posla.

Branko Marković "ne želi da politizuje", pa sve to govori drugim rečima: "Umetnost ne može da se prepusti samo logici tržišta. Jer, gde to onda vodi? Da džez nije dovoljno dobar jer se na džez svirkama ne prodaje dovoljno pića? Kao i svaka druga umetnička forma, i džez zavisi od podrške "mecena". Ni balet i opera ne bi mogli da opstanu bez podrške sa strane..."

Pravo pitanje je ima li koga od "nadležnih" u Srbiji da sve to čuje i primi k svesti. Sluh "kapitalne pameti" naštelovan je na estradno azerbejdžanski melos. Opera, balet i tamo neki džez... Sve su to neke nerazumljive frekvencije. Još ako Živković to stvarno voli, pa onda to i treba da propadne... A što ne bi moglo? Sve može...

Predrag Dragosavac


vesti po rubrikama

^kultura

Nataša Marković o VIP koktelima, žutoj štampi i provociranju javnosti
Posle trećeg North City Jazz & Blues festivala u Kosovskoj Mitrovici
Otvoren 51. Venecijanski bijenale
PDV smanjio prodaju knjiga
 


     


FastCounter by LinkExchange