BEOGRAD - Posle još jednog od "obećavajućih" preparata na našem tržištu - koloidne srebrne vode koja leči ni manje ni više nego 650 bolesti, od bubuljica, mladeža, preko upala grla, a produžava čak i život u poznom stadijumu kancera, prosto se nameće zaključak da u Srbiji može svašta da bude na tržištu, da se obmanjuju kupci i nikom ništa. Da ironija bude veća, svi ti prodavci izlaze pred javnost sa silnim dozvolama i saglasnostima, od kojih, ruku na srce, nijedna ne potvrđuje efekat kakav im se pripisuje pri prodaji, ili reklami, a država izgleda nema volje, nameru ili novca da ta svojstva proveri.

Nema ni godinu dana kako su novine punile stupce tekstovima o magičnim plastično-elastičnim karamel bombonicama koje osvežavaju dah (bar tako su uvezene), a ustvari pomoću njih policijski balon nema šanse da provali koliko ste čašica "ljute" popili. Efekat ovih bombona su proveravali i stručnjaci VMA, ispostavilo se da zaista spuštaju nivo alkohola u dahu, ali država, koja iz dana u dan pokreće kampanje suštine "ne pijani za volan", ovim povodom prstom nije mrdnula.

		To je čist kriminal Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta za zaštitu potrošača Beograda, ocenjuje da je prodaja ovakvih čudotvornih proizvoda ne samo obmana potrošača, nego čist privredni kriminal i zloupotreba državnih institucija, zbog čega gube i kupci, i nacionalna privreda. - Naime, određene zdravstvene laboratorije daju saglasnosti o zdravstvenoj ispravnosti proizvoda i posle se sa tim papirima barata kad kupci posumnjaju u efikasnost proizvoda, što nema veze sa zdravstvenom ispravnošću. Kupci, opet nisu u poziciji da dobiju potpunu informaciju o efikasnosti i slepo veruje prodavcima, a država opet ne reaguje na dezinformacije niti dodatno ispituje efikasnost proizvoda - ističe Bogosavljević.

U martu je počeo da se prodaje proizvod sličnih svojstava - sok za otrežnjenje, pardon "gazirano osvežavajuće bezalkoholno piće koje, u stvari, ima skriveno svojstvo - posle dosta popijenog alkohola, uzmete samo jednu flašicu čarobnog soka i trezni ste u roku od 30 do 50 minuta. Iako uvezen kao bezalkoholno gazirano piće, uvoznici su ga reklamirali kao sok za otrežnjenje. Vlasnik kompanije je čak za Glas tvrdio da ovaj sok smanjuje nivo alkohola u krvi i za 70 odsto i da četiri puta ubrzava proces trežnjenja, sprečava mamurluk i smanjuje neprijatne sporedne i naknadne posledice.

Tu je i čudotvorni tahićanski sok, koji se može kupiti samo u multilevel sistemu, nije nikakav lek, ali na njihovom sajtu piše da leči bubuljice, kraste, bol u vratu i ramenima, ukočenost, artritis, astmu, dijabetes, nauropatiju... Sok se pravi od ploda biljke koja divlje raste na Tahitiju, Australiji, Novom Zelandu i Maleziji.

Iako se očekuje da kad se nešto prodaje narodu kao lek to bude u nadležnosti Ministarstva zdravlja, u ovom ministarstvu tvrde da oni nisu nadležni za kontrolu efikasnosti navedenih proizvoda.

Pošto su ovi proizvodi uvezeni ili registrovani kao sokovi, bombonice, mineralni dodatak ishrani i slično, a za tako nešto imaju saglasnost o zdravstvenoj ispravnosti iz referentne zdravstvene ustanove, tu se posao Ministarstva zdravlja završava jer proizvodi ne škode ljudima. Buduši da je ipak reč o lažnom deklarisanju ili pak lažnom reklamiranju, za ovaj problem nadležno je Ministarstvo trgovine, ali izgleda da i tamo za ove lekove nema leka.

- Kada bude usvojen zakon o oglašavanju, koji je u skupštinskoj proceduri, privrednici će biti prinuđeni da poštuju osnovno načelo oglašavanja, a to je istinitost i tačnost. Ne može da se oglašava da neko sredstvo ima svojstva, a da ih nema ili da prikriva svojstva koja ima. Po Predlogu zakona, za nepoštovanje ovog načela moći će da se propišu maksimalne kazne.

U slučaju privrednog prestupa, to bi bilo i do tri miliona dinara, a ako je privredni prekršaj, do milion dinara. Pritom, zakon predviđa i zaštitne mere, obeštećenje pacijenata, zabranu delatnosti i obustavljanje reklamiranja - navodi u razgovoru za Glas Vera Despotović, načelnik u sektoru tržišne inspekcije Ministarstva trgovine.

Po sadašnjem stanju stvari, za ovakve slučajeve ima malo sankcija. Naša sagovornica kaže da bi tržišni inspektori mogli da deluju u ovakvim slučajevima obmane po kojima se krši član 2 postojećeg Zakona o zaštiti potrošača, ali su kazne toliko zanemarljive da borba protiv ovakvih prestupa uopšte ne bi bila efikasna. A uz to, ovoj inspekciji građani nešto nemaju ni običaj da prijavljuju ovakve proizvode, nego ih uveliko kupuju nadajući se da su ipak efikasni pa makar i posle višegodišnjeg korišćenja.

D. Stanimirović