GLAS JAVNOSTI  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

 

I n t e r n e t   i z d a n j e

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

 

 

 


vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

PISMA

 


Jedinica "Škorpioni" osramotila tradiciju srpskih junaka i generala

Pravi Srbi ne pucaju u leđa

Nijednog poštenog i čestitog čoveka, bilo da je Srbin ili pripadnik druge nacije, ne mogu ostaviti ravnodušnim scene mučkog i kukavičkog ubijanja nedužnih i nemoćnih mladića Muslimana, tj. Bošnjaka i to vezanih ruku na leđima. Da li su ti razulareni, razuzdani, a možda i alkoholisani "ratnici i junaci", tačnije rečeno uniformisani kriminalci, bili svesni da taj njihov krvavi i svirepi čin likvidacije tj. egzekucije bespomoćnih mladih ljudi bez obzira čije vere i nacije, ne sme i ne može ostati nepoznat i skriven od očiju naše pa i šire javnosti.

Viteški prema bespomoćnima

Pravi i časni srpski vojnici nikada nisu zloupotrebili oružje prema deci, ženama, nemoćnim starcima, a pogotovu ratnim zarobljenicima, jer su ih tome učili i vaspitavali nadasve čestiti, moralni i uvek hrabri srpski oficiri držeći se strogo svoje oficirske zakletve, reči i časti.

Moj deda, stari ratnik sa Kolubare, Suvobora i Mačkovog Kamena (tu je teško ranjen i zarobljen) dosta kasnije pričao mi je o srpskim oficirima i njihovom ponašanju prema zarobljenicima. Takav humani i krajnje civilizovani odnos i obzir, verovatno su do tada nepoznati u istoriji vojničkog zanata i ratovanja. Svaki vojnik i podoficir unapred je znao šta ga čeka ako je ponižavao, maltretirao ili zlostavljao zarobljenog neprijateljskog vojnika. Izigrati odluku ili naređenje vojvoda Stepe, Mišića ili drugih vojničkih velikana zna šta je značilo a pogotovu u ratu.

U današnjim uslovima veliki deo srpskog naroda, a i pripadnika drugih naroda, mora da se zgrozi i ostane užasnut nad tim i sličnim gnusnim i varvarskim činovima. Za svaki zdrav i normalan ljudski um i dušu, neshvatljivo i nepojmljivo je da užasno patološka mržnja obuzima pojedince ili grupu, pa on ili oni "hladnokrvno i junački" bez trunke ljudskog obzira, osećanja ili uzbuđenja, likvidiraju vezane ljude, i to s leđa, zbog toga što su druge nacije ili vere. Zar mi nemamo hrabrosti da prihvatimo činjenice i istinu da i među Muslimanima, tj. Bošnjacima ima veliki broj čestitih i poštenih ljudi (primer spasilaca bugarskih đaka iz Lima), kao i mnogo drugih znanih i neznanih primera.

Sramota svoga naroda

Međutim, isto tako moramo prihvatiti surovu istinu da i među nama Srbima ima dosta onakvih iz "Škorpiona" i još nekih drugih "insekata i zveri" i energično jednom za svagda da opere sramnih i krajnje prljavu mrlju sa lica svog naroda kako zbog svojih predaka, to još više zbog svojih potomaka. Zar takvi ljudi trebaju narodu koji nikada nije vodio napadački rat. Zar takvi da služe za opravdanje za zločine prema Srbima, iz Jasenovca, Hercegovine ali i iz poslednjeg rata, koji su po monstruoznosti i masovnosti neuporedivi sa strahotom iz Srebrenice.

Treba oštro žigosati sve takve, nažalost "Srbe", ali samo po imenu, prezimenu i veri, jer to što su činili dokazali su da nemaju obzira ni prema svom srpskom narodu a kamoli prema drugim narodima.

LJubiša Stojanović, Beograd


Kome je zasmetalo vreme bez kriminala

Povremeno se javi neki "sumnjivi" političar, koji kritikuje vanredno stanje 2003. godine. Političare pomalo razumem, jer nikada nisu sigurni da sve pošteno rade, pa se plaše raznih promena. Normalno, i ubicama i raznim kriminalcima, smetalo je vanredno stanje, jer je tada uhapšeno i otkriveno nekoliko hiljada krivičnih dela.

Međutim, šokiralo me je pismo izvesnog gospodina Mihaila Stevanovića, koji kaže da je mnogo TRPEO za vreme "Sablje". Još veće iznenađenje je da on piše iz Belgije. Ako je zaista "trpeo" za vreme "Sablje", znači da je činio neka krivična dela i pobegao u Belgiju, pa je to trebalo da navede u svom pismu.

Ako je ranije otišao u Belgiju, ne znam šta je to trpeo od DOS-a, jer, koliko mi je poznato, DOS nije vladao Belgijom.
Inače, ja, moja porodica, komšije i prijatelji, nismo osetili nikakvu torturu za vreme "Sablje" i nismo morali da bežimo iz Beograda.

Naprotiv, osećali smo se mnogo, mnogo sigurnije, jer je kriminal "utišao". Nije bilo ubistava, pljačke banaka, pošta, trgovina, kioska. Da li se sećate da nekom ukraden automobil, makar to bio i "jugo" star 15 godina. Čak, većina normalnih, poštenih ljudi, smatra da je "Sablja" trebalo da potraje još neko vreme i da bi bilo otkriveno još, makar, nekoliko stotina kriminalaca i krivičnih dela.

Nikola Radulović, Beograd


Siledžije slobodno tuku vozače

Bezazleni zastoj u saobraćaju u Zemunu, u ponedeljak 30. maja, bio je povod da jedna osoba poremećenog uma izazove tuču i nekažnjeno ugrozi tuđ život. Glavni akter incidenta bio je vozač motora (veća kubikaža, nepoznate marke), star oko 30 godina, kratko ošišan, sa ožiljkom ispod desnog oka.

Neposredno pre ispada stajao je na semaforu na uglu Novogradske i Ulice cara Dušana, u blizini Srednje mašinske škole "Nada Dimić" u Zemunu. Kolona vozila koja se kretala Ulicom cara Dušana ka centru imala je zeleno svetlo i prošla je ispred njega.

Na 20-ak metara od raskrsnice, na nizbrdici ka Muharu, s desne strane je stajao kamion, pun građevinskih blokova, koji je zauzeo polovinu kolovozne trake. Dva-tri automobila su uspela da ga obiđu, dok je autobus u kome sam ja bila morao da stane jer je iz suprotnog smera nailazio drugi autobus. Kada je propustio vozila koja su nailazila uzbrdo, vozač autobusa je počeo da obilazi kamion, ali mu je motociklista iznenada presekao put. Vozač ga je video tek kada mu je bio naspram levog retrovizora.

Zakočio je da ga ne bi oborio, a motociklista je drsko skrenuo udesno i isprečio se ispred njega. Besno je sišao s motora i nakostrešen prišao prozoru i povikao: "Šta je bilo?! Gde si pošao?" Kada mu je vozač uzvratio da je prvi počeo preticanje, nasilnik je krenuo ka vratima izazivajući ga: "Hajde, izađi napolje, ako smeš." Vozač je krenuo ka vratima, a huligan ga je odgurnuo čim je promolio glavu.

Tada je vozač iz bunkera za alat izvadio palicu, a siledžija je i dalje provocirao: "Ostavi bejzbolku, pa izađi! Zašto mi nisi rekao izvini?!" (izgleda da drži do pravila lepog ponašanja?!) U autobusu je na trenutak zavladao muk.

Na prednjim vratima su stajala trojica krupnih mladića, ali niko nije ni prstom makao, dok su majstori pored kamiona nemo gledali, iznenađeni drskošću motocikliste. Napetu atmosferu prekinuo je jedan putnik govoreći: "Ma, vozi majstore!" Jedna žena je doviknula: "Zapišite, životinji, tablice", ali se ispostavilo da ih nema. Nasilnik se tada neočekivano okrenuo i jureći izgubio.

Dokle će se dozvoljavati da obične siledžije na ulici, i slične kavgadžije, bez kacige i motora i bez tablica, nekažnjeno tuku vozače GSP-a koji svakodnevno, radeći jedan od najtežih poslova, prevezu milion Beograđana.

Snežana Stojanović, Zemun


Ponudimo mladima istinske vrednosti

Vlasnici, zakupci i menadžeri kragujevačkih kafića i noćnih klubova u koje odlaze i kragujevački srednjoškolci, u slici i reči su se na pune tri strane "Nezavisne svetlosti", jednoglasno pobunili protiv skraćivanja radnog vremena kafića, tj. njihovog zatvaranja u 23 časa, kao i protiv zatvaranja noćnih klubova, u kontekstu borbe protiv maloletničkog alkoholizma i narkomanije (Pobuna urbanog duha: Protiv prevremenog fajronta, NS, 5. maj str. 23-25).

Uz podršku svojih najvernijih klijenata, sve samih profesora i doktora (!?) - biranim rečima javnost su upoznali sa značajem svoje "misije". Ali, u njihove lokale, svi su kategorični, ili ne zalaze maloletnici (a jedan od razloga je i to što nemaju novca!) ili im se ne služi alkohol.

Ako vlasnicima kafića i noćnih klubova odgovara brza i dobra zarada, pitamo se da li nekom drugom odgovara da nam mladi, uvučeni u začarani krug u kome je dan zamenjen za noć, nemaju osećanje za realnost, da budu apatični, depresivni, agresivni, neurotični, da nemaju kontakt sa porodicom, da se u porodicama stvaraju konflikti, da mladi budu neproduktivni, bolesni, nezadovoljni svim i svačim.

Jer, tada su pogodni i za druge vidove manipulacije: da "skliznu" u zavisnost od alkohola i droge, u promiskuitet, kriminal i prostituciju, maloletničku delinkvenciju i maloletničku prostituciju, da od navijača postanu huligani, zatim da postanu žrtve pedofila (a "ekipa" "škole prirodnog prava" već "radi" na ukidanju krivičnog dela zavođenja maloletnika!), homoseksualaca i prenosioca side, ideja fašisoidno-satabustulje orivincije, koje im se serviraju kroz pesme kao i omote CD-ova, fotografije i spotove muzičkih grupa koje slušaju i u kafićima i noćnim klubovima...

Što se tiče alkoholizma i narkomanije među maloletnicima - svi se neodređeno slažu da se iza vlasnika, zakupaca i menadžera kragujevačkih kafića i noćnih klubova, kroz bezočno i agresivno vulgaran vokabular, krije samo strah da će izgubiti dobru zaradu. NJihov vokabular u prvi mah otkriva zastrašujuću mržnju i gađenje najpre prema deci, zatim prema svim mladim ljudima, ali i ljudima uopšte.

Treba samo reći da aktuelna kragujevačka "kafićka" i "noćno-klubovska" garnitura nije isto što se nekada zvalo ugostiteljstvo, časna i nimalo laka profesija, kojom se bave ljudi za to školovani i koja podrazumeva rad, i to legalan, a ne samo preprodaju pića!

Zorica Petrović, Kragujevac


Tihi jači od zakona

"Model živine za čerupanje", 5. jun 2005.

Već nekoliko meseci na TV programima gledamo reklamni spot jedne domaće privatne kompanije u kome policajac zaustavlja automobil koji je na radaru pokazao brzinu iznad dozvoljene. Policajac se namerio da postupi po zakonu, te je započeo proces pisanja kazne tražeći dokumenta vozaču. Suvozač, verovatno u nameri da ne plati kaznu, pokušava da se "vadi" na svoje ime i govori "zar nas ne prepoznajete... "

U tom trenutku, otvara se prozor na zadnjim vratima kola i pojavljuje se lice jedne poznate ličnosti, policajcu drage. Prvu i drugu, vozača i suvozača, nije prepoznao. Ova koju je prepoznao bila je dovoljna za gledanje kroz prste, pa su putnici mogli da nastave put bez napisane kazne. Poznata ličnost je jednostavno i lagodno kazala policajcu "možemo li da nastavimo?! ". Ono što je važno to je da je ovaj spot rađen u saradnji sa Ministarstvom unutrašnjih poslova Srbije. Policajac nije prepoznao vozača, lice koje je sedelo iza vozača jeste i nije napisao kaznu za evidentan saobraćajni prekršaj, te je na taj način povredio zakon. Svima je, izgleda, to normalno, te nikakve reakcije u javnosti nije bilo, koliko ja znam.

U prvom tomu Enciklopedije Britanika (A-B), koja izlazi iz domaće redakcije, mogu se naći mnoge ličnosti koje su važne za proučavanje engleske istorije. Većini ljudi potpuno nepoznate ličnosti. Što ne znači da im nije mesto u enciklopediji. Posebno što je "britanika". Ali, nema Nikolaja Berđajeva. Zato i ne čudi što prijateljica, koja je na samom kraju studija na katedri za filozofiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, prvi put u životu čuje za ime Lav Sestov u trenutku kada joj dajem u ruke jednu njegovu knjigu. Intelektualno poštenje, šta to beše?

Vlastimir Skord, Beograd