NIŠ - Predsednik opštine Žitorađa Staniša Đokić bio je jedini koji je na prošlonedeljnom sastanku, čiji je domaćin bio načelnik Nišavskog okruga Milan Lapčević, "dobrovoljno" prijavio dve moguće lokacije u svojoj opštini za buduću regionalnu deponiju, a koja bi se, prema nacionalnoj strategiji o upravljanju otpadom, opremila za potrebe već zainteresovanih gradova sa područja Nišavskog, Topličkog i Jablaničkog okruga.

		Potrebno vreme i pare Svima, pa i Republičkoj upravi za zaštitu životne sredine jasno je da se sa sanitarnim upravljanjem otpada došlo u ozbiljan škripac. Jer u Srbiji postoji samo deponija kod Vranja koja zadovoljava sanitarne kriterijume, a sve ostalo su "velika smetlišta". Međutim, rešenje ne bi bilo da ekološki inspektori stave katance na sve deponije, kako su ovih dana uradili u Nišu, već se one moraju saniranjem osposobiti za dalju upotrebu do izgradnje regionalnih deponija, za šta će trebati i vremena i para.

Kažemo "dobrovoljno" jer je na ovom sastanku bilo jasno da će, prilikom odmeravanja lokacije za takvu deponiju, svakako biti reagovanja lokalnih zajednica i građana koji će živeti u komšiluku deponije.

Direktor Republičke urave za zaštitu životne sredine dr Miroslav Nikčević kaže je važno prvo stručno dobro odmeriti na kom i kakvom terenu treba uređivati rgionalnu deponiju, a da se lokalna negativna reagovanja mogu "umiriti" davanjem finansijskih i drugih privilegija onima na čijem je terenu, kao i uticajem centrala parlamentarnih stranaka koje inače podržavaju nacionalnu strategiju i koncept opremanja regionalnih deponija po evropskim standardima.

- Đubre je problem svih. Svi ga iznosimo iz svojih stanova i kuća i ono ne bi smelo da ima političku boju i da se deli na opoziciono i vladajuće - kaže Nikčević.

I dok je čelnik opštine Žitorađa, ne proveravajući i stav svoje Opštinske skupštine, već javno kandidovao lokacije sa svog područja za Regionalnu deponiju, predsednik Skupštine opštine Aleksinac Ivan Dinić rekao je da su u toj opštini građani već žučno reagovali na vest da će jedno vreme smeće iz Niša stizati na njihovu deponiju. Ljudi se plaše da ih Niš ne "zatrpa" smećem i ne dovede u poziciju da i našu malu deponiju ne zatvori ekološka inspekcija, rekao je Dinić. Srećom, "crne slutnje" Aleksinčana nisu su obistinile jer je niška deponija dobila od ekologa vizu za "privremeno korišćenje" do oktobra.

Urbani ekolog iz Niša Vladimir Zaharjašević upozorio je da se teren, površine između 30 i 40 hektara, za deponiju mora tako odmeriti da bude van magistralnih saobraćajnica, a opet povoljan i rentabilan za transport većini korisnika. Pošto su se politički predstavnici lokalnih zajednica već saglasili o zajedničkom naporu za pripremu projekta takve deponije, sada reč trebalo dati stručnjacima, upozorio je Zaharjašević. Na sastanku u Nišavskom okrugu dogovoreno je da stručnjaci niškog Zavoda za urbanizam u što kraćem roku predlože više mogućih lokacija, posle čega bi usledio i konačan dogovor.

M. Doderović