Britanija se voli sa Evropom, zvezde jedne nordijske zemlje popularne su u svim nordijskim zemljama, a Francuska je izvisila. To je zaključak grupe fizičara koji su proučavali obožavano i omraženo takmičenje za pesmu Evrovizije.

Na ovom događaju svake godine se za titulu nadmeću muzičari oko dvadeset evropskih zemalja. Specijalno kostimirani za tu priliku, vrlo čest duboko zašli u kič, uz sumanute koreografije pevaju pesme poput Digi-Lu, Digi Lej. Neevropljanima to može izgledati kao zanimljiv, ako ne i nastran kulturni fenomen. Ali to je za takmičare i te kako ozbiljno. Švedska grupa "Aba" postala je slavna 1974. godine upravo pobedom pesme "Vaterlu" na Evroviziji. Ovogodišnje takmičenje, održano u Kijevu, pratilo je oko milijardu ljudi.

Ali Nil Džonson i njegovi saradnici na Oksfordskom univerzitetu misle da značaj evrovizijskog takmičenja prevazilazi samu muziku. Oni to posmatraju kao barometar raspoloženja evropskih nacija i test kompatibilnosti pred stvaranje evropskog ustava.

Na Evroviziji predstavnik svake zemlje izvodi pesmu, kojoj poene dodeljuju sve druge zemlje, a pobednik je onaj koji skupi najviše poena. Takav sistem glasanja razlog je za optužbe o uzvraćanju glasova. Neki optužuju skandinavske zemlje da maksimalan broj poena čuvaju jedni za druge. Drugi smatraju da glasovi reflektuju tradicionalnu netrpeljivost susednih zemalja, što znači da Holanđani nikako neće glasati za Belgijance.

"Ovo je jedini veliki međunarodni forum u kome neka zemlja može dati svoje mišljenje o drugoj zemlji, neopterećena ekonomskim ili političkim razlozima", kažu naučnici. Oni tvrde da šablon glasanja otkriva mnogo toga. Stoga su analizirali mrežu glasova od 1992. do 2003. godine. Svaka zemlja predstavlja tačku na toj mreži, a veze među njima stvaraju se kad neka od zemalja dodeli poene drugoj.

Statistika govori da su ove veze daleko od nasumičnih. Neke zemlje formiraju klike koje glasaju na isti način jedna za drugu. To najviše bode oči u slučaju Grčke i Kipra, ali nordijske zemlje takođe ne daju olako svoje glasove. Ipak, geografska bliskost ne garantuje harmonične odnose. Španija generalno glasa drugačije od prvog suseda, Portugalije.

Džonson i kolege tvrde da je Evrovizija jedna međunarodna tržnica na kojoj igrači svake godine razmenjuju robu. U ovom slučaju roba su glasovi, ali to mogu isto tako biti "ideje, mišljenja, novac ili hrana". Oni tvrde da su našli meru bliskosti svake pojedine nacije sa ostatkom Evrope. Na njihovo iznenađenje, ispada da je Velika Britanija najevropskija od svih zemalja, uprkos tome što je ona ostrvo. Francuska, koja se često smatra centralnom državom Evrope, najmanje se slaže sa ostalim zemljama.

Naučnici priznaju da je njihova analiza zasnovana na jednoj diskutabilnoj pretpostavci: da su sve pesme koje se takmiče podjednako dobre, tako da su glasovi odraz opredeljenja nacije, pre nego samog kvaliteta pesama. Međutim, za mnoge obožavaoce pesme Evrovizije suština takmičenja jeste raspravljanje o dobrim ili, prosto, užasnim pesmama.

Prevela S. Ilić