Pedagoški pokret Jugoslavije, kao organizacija pregalaca, istraživača, stvaralaca i reformski orijentisanih stručnjaka, želi da svoje kadrovske potencijale ponudi Ministarstvu prosvete i sporta radi prevazilaženja sve veće opšte krize u obrazovanju. Na kolegijumu ove organizacije odlučeno je da javno ponudimo Predlog koncepcije modernog, racionalnog i efikasnog sistema vaspitanja i obrazovanja u Srbiji.

Cilj ovog projekta-reforme je:

1. Da se zaustave negativni procesi u oblasti vaspitanja i obrazovanja, naročito na ekonomskom, pedagoškom, socijalnom i zdravstvenom planu;

2. Da se u datim ekonomskim i političkim okolnostima maksimalno i racionalno usmere i koriste ljudski i finansijski resursi u oblasti vaspitanja i obrazovanja, da se postepeno izgrađuje novi sistem obrazovanja, uz istovremeno realizovanje malih reformskih poduhvata u pedagoškim ustanovama;

3. Da se predlože parametri za racionalizaciju obrazovanja u svim sferama i segmentima, posebno u strukturi i mreži pedagoških ustanova i u nastavnim planovima i programima;

4. Da se izgradi funkcionalni sistem pedagoškog, profesionalnog usavršavanja kadrova u obrazovanju, bez kojeg su cilj obrazovanja i zadaci pojedinih institucija ugroženi, a kvalitet pedagoškog procesa bitno devalviran;

5. Da se profesionalnost, mobilnost i kreativna atmosfera, pa i opšta klima u kolektivima podigne na viši nivo, motivišu i stimulišu pedagoški radnici da sa više poleta prilaze svojim obavezama;

6. Da se pomogne Ministarstvu prosvete i sporta u rešavanju najsloženije problematike - pripremi obrazovanja za evropske integracije;

7. Da se maksimalno poveća prolaznost u školama i na fakultetima u skladu sa pedagoškim standardima, smanji napuštanje školovanja, poveća dostupnost osposobljavanja za životni poziv;

8. Da se bitno poveća profesionalnost u pedagoškom radu, smanji amaterizam, volonterstvo, komercijalizam, polustručnost i nestručnost i svi vidovi politizacije obrazovanja;

9. Da se tehnološka i organizaciona osnova obrazovanja prilagodi savremenim pedagoško-didaktičkim dostignućima i ostvarenjima;

10. Da učenik i student, u najširem smislu, didaktički osmišljeno, postanu subjekti u procesu obrazovanja, učenja i samoučenja;
Izrada ovog dokumenta bila bi završena do septembra 2005. godine, a njegovo javno predstavljanje u toku oktobra i novembra 2005. U decembru 2005. Vlada Srbije i Skupština Srbije razmatrali bi ponuđeni predlog koncepcije modernog, racionalnog i efikasnog sistema vaspitanja i obrazovanja u Srbiji.

Ovim putem pozivamo Ministarstvo prosvete i sporta da zakaže zajednički sastanak predstavnika ovog resora i naše organizacije radi razmatranja mišljenja, primedbi i ideja o daljem modelovanju ovog dokumenta i postupku njegove realizacije u naredne dve-tri godine.
Pozivamo sve zainteresovane građane da daju svoje mišljenje o ovoj inicijativi, ponuđenom izlasku ili ublažavanju krize u obrazovanju, a time i ublažavanju krize celog društva.

Naša je namera da organizujemo pokret za modernu školu života i da ona bude delo hiljada učesnika svih generacija patriota i vizionara.
Nudimo, istovremeno, i mikroprojekte u 2005/2006. godini:

a) Pedagoška, socijalna i medijska prevencija nasilja u porodici i školi;

b) Radio i televizija u reformi vaspitanja i obrazovanja;

v) Pedagoški, sociološki i politički aspekti suzbijanja sportskog vandalizma;

Ovim mikroprojektima krenulo bi se suprotnim smerom od uobičajenog rešavanja problema. Kad je reč o nasilju i vandalizmu, pošlo bi se od korena, uzroka, pa perspektivno sagledavati sigurne, naučno i iskustvom utemeljene pravce suzbijanja ili eliminisanja ovih nagona u delu omladine. Ovi pristupi su efikasniji i ekonomski višestruko racionalniji. Pitanje nasilja i huliganstva je delikatno, pre svega, pedagoško pitanje, zatim socijalno, patološko, zakonsko, sudsko, policijsko...

Finansiranje ovog projekta treba da bude iz budžeta i drugih izvora (sponzori, prilozi i sl), ali naše procene i planovi su da reforma bude višestruko jeftinija, neprocenjivo isplativija investicija od one koja je bila 2003. godine u Srbiji. Naša deviza glasi: LJubav prema deci i domovini i ideje jači su od novca i siromaštva. To je put u zdravije i bogatije društvo!

Pedagoški pokret Jugoslavije nudi svoju običnu, naučno osmišljenu i praksom u istoriji pedagogije i reformi potvrđenom formulu organizovanja racionalnog korišćenja znanja u funkciji nacionalnih interesa prvog reda. LJudski faktor je najpouzdaniji kolosek za dostojanstven put u budućnost i u Evropu. Jer, naslov programa naše akcije u 2005. godini glasi:"VRATIMO SE DECI"!

Prof. dr Drago T. Pantić predsednik

Poštovana redakcijo, obraćam se vama sa željom da vam odam priznanje što profesionalno obavljate svoj posao. Ujedno želim priznati da ni ja ne vidim smisao i svrhu onih koji kritikuju vaš način rada. Vi samo pružate mogućnost da svako govori ono što misli.

Takođe, ne znam šta je Cvijetin Milovojević napisao o predsedniku Tadiću - a što je rezultovalo povredom osećanja Maje Petrović iz NJujorka. Slažem se da nas svet nikada neće ceniti ako se budemo vređali između sebe", kako je napisala Petrovićeva. Ali, ono što štampa predstavlja javnosti - to ne spada u međusobno vređanje. U Americi se ceni pravo na slobodu govora. Jer, ni svoje ni tuđe greške nije moguće ispravljati ako se najpre ne sazna iz čega se te greške sastoje. To se ne može postići zabranjivanjem neistomišljenika da slobodno govore. Zabranjivati nekom da govori ili kolumnisti da piše ono što misli svrstava se u diktaturu, a ne u demokratiju.

Niko ne oduzima pravo onom ko se oseća uvređen ili oklevetan da preko suda traži odštetu. Kad je reč o političarima koje narod kritikuje, moglo bi se reći narodnom "teško obrazu koga tuđa pere".
U Americi su političari, uključujući i predsednika, pod stalnim udarcem novinara i svojih neistomišljenika. Prema načinu kojim političari brane sebe, oni zastupaju ideje u koje veruju, prema tome dobijaju ili gube poene.

Zanimljive su i Majine reči "otadžbina se najviše voli kada se iz nje ode." To nameće pitanje zašto ljudi iz Amerike ne žele odlaziti u beli svet da bi tek tako saznali da najviše vole svoju državu, iako su i oni konstantno nezadovoljni svojim političarima. Na kraju, želim da se zahvalim Glasu što postoji i što omogućava razmenu mišljenja, makar bila i pogrešna. Srdačan pozdrav,

Manojlo Jović, Kalifornija

Dan pobede nad fašizmom naša zemlja i naš narod proslaviše tiho, kao da smo se ustručavali da svetu kažemo da smo i mi dali veliki doprinos, posebno u žrtvama, u slamanju fašizma. Novine su javile da je predsednik Tadić položio venac na grob Neznanog junaka, a Koštunica na grob avijatičarima, i to je bilo sve. Izuzetak je Sremski front, kome organizatori pokloniše dužnu pažnju.

Marović se držao dobro, ratni saveznici su ga prihvatili kao zaštitni znak naše borbe i stradanja. Pa ipak, moglo se primetiti da se među zastavama pobednika nije vijorila i naša zastava. Isto se desilo i u Francuskoj pre deset godina? Zašto, ima li tome objašnjenja?

Ako smo bili, a jesmo, četvrta sila u svetu u borbi protivu fašizma posle SSSR-a, SAD i Engleske, ako smo imali oko 1.700.000 žrtava, od čega preko 300.000 poginulih boraca NOR-a, šta je to uslovilo da naša zemlja u jubilarnoj godini skromno obeleži skupo plaćenu slobodu? Da li ima odgovora na ovu bledu sliku naše pobede?

Bilo kakvo pravdanje neće biti dovoljno, osim da smo upali u jednu kaljugu iz koje se teško može izaći. Zašto je ovo ovako moralo biti - pitaju još živi borci NOR-a, zašto, pitaju porodice poginulih, zašto, pitaju osakaćeni i tako u nedogled? Nije valjda bilo reči o novcu koji je bio potreban za jednu skromnu zajedničku jubilarnu proslavu? Ako je to bio problem, verujte, sve to ne bi više koštalo od putovanja jedne naše delegacije koja se sastojala od tri člana u tri specijalna aviona do Brisela i natrag ili nebrojena špartanja naših zvaničnika specijalnim avionom po svetu!

Nasuprot ovome, u jednom kutku Beograda - konkretno u Ruskom domu - naša velika umetnica Ivana Žigon organizovala je u čast dana Pobede koncert s decom Kosmeta, decom koja su prognana sa svojih ognjišta. Sala Doma bila je prepuna ratnih veterana, omladine, građana i više velikodostojnika iz Beograda, uz prisustvo ambasadora Rusije i Ukrajine. Dokazani rodoljub, osvedočeni humanista Ivana Žigon pokazala je da je zaista nenadmašna u organizovanju ovakvih manifestacija.

Deca Kosmeta, koju je izvela na pozornicu, obučeni kao labudovi i ona sama obučena u belo, a na dva krila dva crkvena velikodostojnika - krenula su sa pesmom svome Kosmetu, ali i pesmom zahvalnosti velikoj Rusiji koja ih je i primila u goste. Pevala su deca, ponekada tiho kao da cvile, tako da su izmamili aplauze, ali i suze posetilaca, suze bola, ali i radosti - jer pesma ih zove da se vrate svome Kosovu.

Svaka je mladost lepa, ali je i fizička lepota ove dece nadmašila sve lepote dece sveta koja osvojiše srca i izmamiše suze prisutnih uz pomoć Ivane i njene majke Jelene, koja je za tu priliku imala posebnu ulogu na koncertu. Nije bilo fotoreportera i kamera da zabeleže svu ovu lepotu, pa se nadam da će moj Glas javnosti naći prostora da ovo objavi na svojim stranicama.

Milivoje M. Grandić, Beograd

Poštovana redakcijo, nemam običaj da pišem novinama, ovo mi je čak prvi put da to radim, ali nisam mogao da predvidim vaš članak "Kavez ostaje zaključan" i reagovanje vašeg čitaoca Miloša Ilića, objavljeno 23. maja.

Ukoliko vi i gospodin Ilić smatrate da je Ceca vrh naše kulture, da se može porediti sa Pavarotijem ili Mikom Džegerom, da je baš ona prava osoba da prikaže našu zemlju u pravom svetlu (možda zbog svojih vizuelnih aduta) i da je toliki dobrotvor (Ilić se poziva na fond "Treće dete", pa se pitam šta li on misli, odakle te pare Ražnatovićevoj?).

Ukoliko vi i Ilić smatrate da je uopšte vredno pisati o ženi sa takvom prošlošću, koja izigrava dobrotvora sa tuđim novcem, ukoliko mislite da je ona "osoba koja je uvek i na svakom mestu sve činila za srpski narod" i smatrate da je sve to zanimljivo i vredno pomena, onda će meni biti čast da se složim sa gospodinom koji je reagovao na vaš tekst u jednom od prethodnih brojeva i, iako čitam Glas već pet-šest godina, više nikad ne kupim vaš list.

Bojan Savić, Beograd